Top transferi srpskog fudbala, a da nisu iz Zvezde i Partizana: Ko je sve prodat za milionsku cifru?

Čukarički, posle večitih, učvrstio svoje mesto u državi kao najveći izvoznik fudbalera iz Srbije u Evropu poslednjih godina

Do pre samo nekoliko godina isključivi "vlasnici prava" na velike transfere u domaćem fudbalu bili su, zna se, Crvena zvezda i Partizan, koji su u poslednje dve i po decenije punili svoje kase, i tako jedino i preživljavali, unosnim prodajama svojih najvrednijih i najtalentovanijih fudbalera.

Preporučujemo

Ni danas situacija nije mnogo drugačija kada je reč o izlaznim transferima iz srpskog fudbala, epicentar je i dalje na Topčiderskom brdu, gotovo 99 posto oni i dalje dolaze sa adresa Ljutice Bogdana i Humske, ali, zahvaljujući pre svega Čukaričkom, pažnja evropskih klubova koji traže bisere po srpskim livadama, sve se više pomera ka Banovom Brdu.

Dokaz za to je i poslednji, gotovo izvesni transfer još jednog igrača ovog kluba u Evropu, mladog levog beka Dimitrija Kamenovića, u Lacio - za tri miliona evra (uz bonuse ta suma bi mogla da bude i veća).

Čuka u fudbalu, kao Mega u košarci - zdrava sredina za razvoj srpskih talenata 

Čukarički je definitivno postao putokaz konkurentima u Srbiji kako bi jedan klub trebalo da se ponaša u tržišnoj utakmici, a ujedno da pravi i dobre sportske rezultate, jer bez njih ni vrednost igrača ne može da dostigne zadovoljavajuću visinu. Postao je "meka" za mlade igrače koji postaju svesniji činjenice da će im karijerni put možda naići na zid ako budu insistirali na tome da jednog dana obuku dres Zvezde ili Partizana, što često može da unazadi razvoj jedne mlade karijere.

Kamenović je samo jedan u nizu igrača koji je najpre dobro "skautiran", potom ubačen u sistem, na kraju i transferovan za sumu koja daleko prevazilazi novac koji je investiran u njega. Dakle, ovaj momak se višestruko isplatio Brđanima koji sada već kao na traci izbacuju jednog ili dva igrača po sezoni i od njih prave dobru zaradu, a istovremeno ekipa ne gubi na kvalitetu i to je balans koji ovaj klub održava sada već više godina i tako uspešno "pliva" u sve unosnijem fudbalskom biznisu.

Tačka uzleta Čukaričkog, početak nečega što bi moglo da se nazove nova era kluba, je sezona 2015/2016. kada su "Brđani" privukli pažnju domaće fudbalske javnosti sa tri zvučna transfera, ne toliko zbog novca koji je tu bio u opticaju, već zbog same činjenice da su prodata tri igrača u dva poznata evropska kluba i jedan u najveći domaći.

Slavoljub Srnić je tada prešao u Zvezdu za 420.000 evra, Nikola Stojiljković kao zvezda tog prelaznog roka na Brdu, u Bragu za 750.000, kao i Rajko Brežančićo koji je isposlovao lep transfer u AZ Alkmar za 400.000 - bili su to transferi koji su Čukarički postavili i na evropsku mapu trgovine fudbalerima.

Od tada, iz sezone u sezonu, Čukarički je nastavio da stvara, filtrira, razigrava i da prodaje igrače.

Andrija Pavlović je prodat Kopenhagenu za 2 miliona evra, Erhan Mašović Klub Brižu za 1.6 miliona, Petar Mićin za 2.5 miliona Udinezeu, Samuel Ovusu za 1.5 miliona Al-Feihu, na kraju, kao najveći posao u klupskoj istoriji, stigao je i transfer Slobodana Tedića u Mančester siti za tri miliona evra.

Sezona 2019/2020 je inače bila finanijski najuspešnija po klub jer su, osim Tedića i Ovusua, prodati Mudrinski za 600.00 evra u Jagjeloniju i Luka Stojanović za 500.000 evra u Čikago Fajer.

Vojvodina tavori godinama, od Ivanića, Gaćinovića nisu imali nijedan zvučni transfer

Čukarički je u poslednjih pet godina praktično preoteo Vojvodini status "trećeg najboljeg kluba" u zemlji, za šta je svakako zaslužan veliki uzlet Brđana, ali i strmoglav pad Novosađana, koji su poslednjih godina organizaciono i rezultatski lutali, menjali uprave, trenere, direktore - sve do dolaska Nenada Lalaltovića kada situacija naglo počinje da se popravlja.

Vrednost jednog kluba se i ogleda u broju kvalitetnih mladih igrača iz omladinske škole, a Vojvodina, verovali ili ne, poslednjih pet godina nije prodala nijednog igrača za više od miliona evra.

Poslednji put Novosađani su u istom talasu prodali Mijata Gaćinovića za 1.25 miliona u Apolon, Srđana Babića za milion u Real Sosijedad i Mirka Ivanića za istu sumu u BATE - bila je to sezona 2015/2016. Sezonu ranije, klub je prodao Vanju Milinković-Savića za 1.75 miliona u Mančester junajted i za milion evra Sergeja Milinković-Savića - u Gent.

Pošto je klub prodao pomenutu grupu igrača, do danas se nije pojavio nijedan novi igrač od kog bi "Lale" imale rezultatske i finansijske koristi. Nastupio je višegodišnji "prazan hod" kome je, nadaju se navijači ovog kluba, konačno došao kraj sa novom erom Lalatovića u klubu i posebno novog sportskog direktora kluba Milana Kosanovića, koji je stigao sa planom reorganizacije omladinske škole.

Prodaja za veći novac iz ostalih klubova je na nivou incidenta 

Osim Zvezde, Partizana, sada Čukaričkog i tek povremeno Vojvodine, u Srbiji gotovo da ne postoji klub koji se može pohvaliti redovnijim izlaznim transferima igrača u neki od evropskih klubova, za sumu od preko milion evra, čak nisu ni blizu tog novca

Filip Stuparević je otud bio prijatno iznenađenje kada ga je Voždovac prodao direktno u Premijer ligu, u Votford, za 2.25 miliona evra.

Značajan transfer poslednjih godina imao je i surdulički Radnik koji je isposlovao prelazak svog najboljeg igrača Igora Zlatanovića u Majorku za 1.3 milion evra, pa sada očekuje nešto slično i sa trenutno najboljim golgeterom lige Makarićem.

Rad je jedan od većih transfera u poslednjih realizovao u sezoni 2015/2016. kada je Atalanti prodao golmana Borisa Radunovića za 950.000 evra.

Najveći transferi srpskih klubova mimo Zvezde i Partizana u poslednjih 5 godina

Slobodan Tedić (Čukarički - Siti) - 3 milona

Dimitrije Kamenović (Čukarički - Lacio) - 3 miliona

Petar Mićin (Čukarički - Udineze) - 2.5 miliona

Filip Stuparević (Voždovac - Votford) - 2.25 miliona

Andrija Pavlović (Čukarički - Kopenhagen) - 2 milion

Erhan Mašović  (Čukarički - Klub Briž) - 1.6 miliona

Samuel Ovusu (Čukarički - Al-Feiha) - 1.5 miliona

Mijat Gaćinović (Vojvodina - Apolon) - 1.3 miliona

Igor Zlatanović (Radnik - Majorka) - 1.3 miliona

Srđan Babić (Vojvodina - Real Sosijedad) - 1 milion

Mirko Ivanić (Vojvodina - BATE) - 1 milion

Boris Radunović (Rad - Atalanta) - 950.000

(Telegraf.rs)