Dan kada je poginuo čovek koji je dao legendarni gol na derbiju i bio u "voziću" Dejana Stankovića
Pre tačno 19 godina život je u saobraćajnoj nesreći izgubio Jovan Gojković
Na današnji dan, pre tačno 19 godina, život je tragično u saobraćajnoj nesreći izgubio Jovan Gojković. Sjajni vezista koji je bio fudbalski majstor i koji je ostao upamćen po sjajnom golu na 110. večitom derbiju, u kojem je Crvena zvezda savladala Partizan sa 4:0.
Tada je Gojković postigao gol za konačnih 4:0, kada je serijom driblinga matirao čitavu odbranu crno-belih i stavio "šlag na tortu" velike pobede crveno-belih. Tada se uhvatio i u čuveni "vozić" Dejana Stankovića, sadašnjeg trenera Zvezde, koji je posle trećeg gola crveno-belih slavio gol tako što je pokrenuo "vozić", koji su prihvatili i ostali saigrači koji su bili oko njega, među kojima je bio i Gojković.
Jovan Gojković je kobnog dana putovao za Beograd iz pravca Stare Pazove, a tog 22. decembra je bio klizav i zaleđen kolovoz, koji je bio fatalan za njegov život. Gojković je izgubio kontrolu nad Hondom koju je vozio i zakucao se u stub kraj puta kod zgrade Geneksa.
Cune, kako su ga zvali, prethodno je stigao iz Grčke u Beograd, gde je u tom periodu igrao. Bio je umoran od puta, a vozio je i malo brže tog jutra, što je rezultiralo kobnim ishodom.
Imao je tek 26 godina i prerano je otišao u legendu. Bio je šmeker na terenu, ali i van njega, večito nasmejan, šaljivdžija i sa loptom i bez nje.
Njegova supruga Ksenija, koja je bila trudna kada je Gojković poginuo, prisetila se tragičnog dana.
- Zvao me je tu noć svaki čas. Poslednji put nešto posle tri sata. Sećam se da sam kitila jelku i da mi je rekao da skinem nekog anđela koji je bio na vrhu. Kaže „morbidno je“... U tom trenutku figura je sama pala sa jelke - ispričala je Ksenija, koja nije primetila ništa neobično i kada su mnogi fudbaleri i novinari počeli da dolaze ispred njene kuće u Solunu.
- I u Solunu je padao sneg tih dana, a ja sam ga odvezla na aerodrom. Idućeg jutra sam se vraćala iz kupovine kada sam ugledala na desetine novinara ispred naše kuće. Mislila sam da su tu zbog nekog košarkaša koji je došao u PAOK, a živeo je u blizini. Onda su počeli da dolaze Vladan Milojević, pa Slađan Spasić... Bio je i onaj Albanac Hadži koji je igrao s njim u Iraklisu. Svi su se čudno ponašali i motali po kući. Kada bi shvatili da ništa ne znam, odlazili su bez reči. Onda me je pozvala majka...
Gojković je fudbalske korake počeo u Donjoj Trepči, zatim je zaigrao za Borac iz Čačka, potom Čukarički, a onda za Zvezdu kojoj je bio od 1997. do 2000. godine. Posle toga je otišao u Iraklis iz Soluna, gde je posle godinu i po dana igre poginuo.
Ostavio je veliki trag i u Zvezdi i u Iraklisu. Dan njegove pogibije u Iraklisu svake godine je dan žalosti u solunskom klubu. Gojković je odigrao i jednu utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije.
Predviđala mu se velika karijera, ali je ona nažalost naglo prekinuta tragedijom pre 19 godina.
(Telegraf.rs)