Trener Mačve očajan: Igrači izbačeni iz stanova, spavali na stadionu, molimo za plate

Slika i prilika domaćeg fudbala

Dok tinja konfrontacija fudbalskih autoriteta "za" i "protiv" ostanka Slaviše Kokeze na čelu Fudbalskog saveza Srbije, apsolutno niko ne obraća pažnju na to šta se zasta dešava po srpskim klubovima. Kakva je njihova svakodnevica.

Sećamo se štrajka bivših igrača čačanskog Borca i Jagodine, a u Mačvi je, izgleda, trenutno najgore.

Preporučujemo

Dogorelo je prethodnih dana...

- Imamo mnogo problema, pričao sam o tome pre tri meseca, pre četiri meseca, otprilike svi nekako sklanjaju glavu, da li žele ili ne žele da čuju, ne mogu da kažem da možda i ne pokušavaju da reše te probleme, ali problemi se gomilaju - izjavio je trener Šapčana Dragan Aničić posle pobede njegovog tima nad Inđijom u subotu.

Pitanja nisu bila potrebna...

- Da ne pričamo o tome, da, ne znam... Koliko se plata više duguje ovde igračima, i svom osoblju koje radi ovde sa nama. Imali smo problem sa ishranom, pa je taj problem bio rešen, sad imamo problem sa stanarinama. Pre dva-tri dana je par igrača izbačeno iz stanova, njima svaka čast jer su došli ovde na stadion i rekli da hoće da spavaju na stadionu i da igraju utakmicu.

Pomoć zasad ne stiže, a obećana je više puta.

- Imali smo par obećanja da će situacija da se popravi, pritom, da me ne shvatite pogrešno, ne tražimo mi nešto nemoguće. Rekao sam vam, ne znam koliko se plata duguje, što trenerima i igračima, a mi smo tražili samo jednu platu, samo jednu da isfunkcionišemo do kraja, da završimo šta smo počeli. Sve je ostalo na obećanjima...

Deluje da, ipak, ima nade da se situacija koliko-toliko popravi, ali sve je to opet kratkoročna priča, da se preživi.

- Sad imamo čvrsto obećanje od jednog čoiveka, kome ja verujem, da će do utorka biti sve kako treba, da će igrači i osoblje u klubu koje radi dobiti tu platu, i treneri. Ja se nadam da će to biti tako, jer ste videli da igrači zaslužuju to. Ispada da mi stalno molimo za nešto, a radimo pošteno svoj posao, Zašto ja kao trener, ili neko ko radi u upravi, ili igrači, molimo za svoju platu. Ne razumem. Valjda je normalno da za to što radiš budeš nagrađen. Neko se dogovorio za ovoliku ili onoliku platu, nije to ni bitno, pa neki minimum obaveza mora da se izvrši, a ne da budemo ovde kao prosjaci, pritom su plate mojih igrača smešne u poređenju sa drugima.

I u takvim okolnostima radi jedan superligaški srpski klub, i nije jedini, sigurni smo.

- Imam pomešana osećanja, ponosan sam na igrače što ih treniram, a sa druge strane se osećam poniženo, jer moram da izlazim pred njih. Imamo istu muku, a tražimo minimum da rešimo tu muku. Pritom niko od nas nijednog trenutka niej mislio da ostavi klub na cedilu i da se ne pojavi na utakmici. Znamo što je Mačva, znamo tradiciju kluba, i poštujemo to, i potšovaćemo do kraja prvenstva šta god bude bilo, ali molimo i druge da poštuju nas, barem u nekom minimumu.

(Telegraf.rs)