Sportske veličine koje su nas napustile u 2020. Od Kobija do Maradone, i Srbija ostala bez legendi
Ova godina ostaće upamćena između ostalog i po odlasku legendarnih sportista
Ova 2020. godina ostaće po mnogo čemu upamćena kao jedna od najgorih godina u istoriji čovečanstva.
Osim globalne pandemije korona virusa koji hara svetom i koji je paralizovao ceo svet i društvo, godina će biti upisana u crnu hroniku zbog smrti velikana svetskog i srpskog sporta.
Počevši od Kobija Brajanta, preko Radomira Antića, Ilije Petkovića, pa do Dijega Maradone čije su smrti definitivno najviše uzburkale srpsku javnost.
1. januar Dejvid Štern
Sve je počelo u januaru smrću legendarnof komesara NBA lige Dejvida Šterna. Štern je čovek koji je 30 godina bio na čelu najjače košarkaške lige na svetu, pre nego što se 2014. godine penzionisao, kada ga je zamenio Adam Silver. I nakon penzionisanja, Stern je ostao aktivan u drugim sferama razvoja sporta i tehnologije u košarci.
Izvršni potpredsednik lige je postao 1980, da na njenom čelu je bio od 1984, kada je nasledio čuvenog Lerija Obrajena.
Na njegov račun se stavlja što je drastično popularizovao NBA ligu tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Pre tri godine je postao i član Kuće slavnih FIBA.
15. Januar Milovan Stepandić
Samo dve nedelje kasnije usledila je smrt poznatog košarkaškog trenera Milovana Stepandića. Milovan Stepandić preminuo je 15. januara u svojoj 66. godini života posle duge i teške bolseti.
Trenersku karijeru je započeo u mlađim kategorijama „Mačve“ 1977. godine, a potom radio u Šapcu (OKK Šabac, Zorka, Iva), Osijeku (KK „Slavonija“), Podgorici (Budućnost), Čačku (Borac), Novom Sadu (Vojvodina), Vršcu (Svislajon), Beogradu (Lavovi 063, FMP, OKK Beograd) i Valjevu (Metalac)
Poslednji angažman mu je bio baš u OKK Beogradu od 2013. pa do 2015. godine kada je okončao svoju trenersku karijeru.
26. januar Kobi Brajant
Zatim je usledila najveća tragedija u svetu sporta. Tragična smrt Kobija Brajanta legende Lejkersa i NBA lige.
Podsetimo, Kobi Brajant poginuo je 26. januara u četrdesetprvoj godini u helikopterskoj nesreći zajedno sa svojom trinaestogodišnjom ćerkom Đianom Marijom.
Nekadašnji košarkaš leteo sa još najmanje četiri osobe u Kalabasu svojim privatnim helikopterom kada se letelica srušila. Nesreća se dogodila u nedelju u 10 ujutru po lokalnom vremenu. Spasilačke službe su odmah reagovale, ali niko nije preživeo. Prema navodima poginulo je 5 osoba, među kojima je i bejzbol trener Džon altobeli.
17. mart - Vladica Popović
Tužna vest stigla je iz Crvene zvezde u martu - preminuo je Vladica Popović, legendarni igrač, trener i funkcioner ovog kluba.
Legendarni Vladimir Vladica Popović rođen je 1935. godine i ceo svoj život proveo je u crveno-belom.
Ponikao je u mlađim kategorijama kluba, osvojio je kao igrač četiri titule i tri Kupa, nastupao je i za A reprezentaciju Jugoslavije u 20 utakmica.
Od 1970. godine se posvetio trenerskom poslu, radio je u Venecueli i Kolumbiji, a najveći uspeh mu je osvajanje titule prvaka sveta 1991. godine sa Crvenom zvezdom protiv Kolo-Kola.
20. marta Bora Stanković
Dva meseca kasnije 20. marta stigla je vest o smrti legendarnog sekretara FIBA Borislava Bore Stankovića u 95. godini života. Stanković je čovek koji je promenio evropsku i svetsku košarku.
Bio je funkcioner FIBA u vremenu (1976- 2002) kada je košarka u Evropi doživela najveću ekspanziju.
Poslednji intervju Bore Stankovića: Kako sam sprečio Partizan da napravi najjači trio YU košrke!
Iako je u košarci bio sve, i ona je njemu bila sve, njegov prvi sportski izbor bili su tenis i stoni tenis. U okupiranom Beogradu on postaje prvak Srbije u stonom tenisu 1943. godine.
U njegovoj eri koja je trajala sve do 2002. godine košarka je dobila najznačajnije promene. Uvedena je linija za tri poena,promenjena je dimenzija terena, pređeno je sa poluvremena na četvrtine kako bi se približili NBA košarci.
Stanković je takođe bio zagovornik ideje da na Olimpijskim igrama treba da igraju profesionalci iz NBA i to se 1992. godine desilo
Učestvovao je na 28 Evropskih prvenstava, 14 svetskih i 14 Olimpijskih igara, kao i na 12 kongresa FIBA. To je teško zamisliti.
6. april Radomir Antić
U aprilu srpski fudbal je pogodila informacija da je preminuo bivši selektor Srbije i trener Reala i Barselone, Radomir Antić.
Antić je preminuo u Madridu, u 72. godini života, posle kratke i teške bolesti, javio je Atletiko Madrid.
Antić je iza sebe definitivno ostavio "život posle smrti" s obzirom na to da je bio jedan od najvoljenijih selektora koje je Srbija imala.
Nisu ga obožavali samo navijači. Voleli su ga i igrači, a dokaz za to je i izjava koju je Branislav Ivanović svojevremeno dao kao odgovor na pitanje kakvu je saradnju imao sa popularnim Antarom.
- Čovek koji je u Srbiji stvorio kult reprezentacije. Dok je on bio selektor, bili smo jedna nacija, jedan tim. Vladala je velika euforija, izborili smo plasman na Svetsko prvenstvo. Ne treba mnogo trošiti reči na njega, bilo mi je veliko zadovoljstvo što smo sarađivali.
I stvarno! Antić je, donekle do pojave Slavoljuba Muslina, bio jedini stručnjak uz kog je parola "cela je nacija reprezentacija" imala težinu.
Na čelo nacionalnog tima došao je svega 15 dana pred početak kvalifikacija za odlazak na SP u Južnu Afriku. Debitovao je 2008. godine protiv Farskih Ostrva (2:0).
Ostaće upamćeno da je u "vatru" gurnuo Nenada Milijaša, Zorana Tošića i Ivana Obradovića, dok je uspeod a rehabilituje Miloša Krasića i nađe mu idelano mesto u timu. Baš kao i Milanu Jovanoviću.
16. april Bojana Milošević.
Proslavljena jugoslovenska košarkašica preminula je u Beogradu i sahranjena je u krugu porodice, na groblju Orlovača.
Ostaće upamćena kao jedna od perjanica slavnih „srebrnih devojaka“ u dresu sa državnim grbom, koje su bile vicešampionke na takmičenjima poput Olimpijskih Igara (Seul 1988), Svetskog prvenstva (Kuala Lumpur 1990), Evropskog prvenstva (Kadiz 1987. i Tel Aviv 1991). Bila je i ponosna vlasnica zlatnog odličja sa Univerzijade (Zagreb, 1987) i bronze (Kobe 1987).
18. maj - Marko Elzner
Jedan od najboljih slovenačkih fudbalera u istoriji Marko Elsner preminuo je u maju 2020. u 6o. godini. Elzner je tokom karijere sa velikim uspehom nastupao za Crvenu zvezdu.
Marko je preminuo od posledica teške bolesti, a pre samo mesec dana proslavio je svoj šezdeseti rođendan. Tokom karijere je odigrao i 14 mečeva za reprezentaciju Jugoslavije.
Elsner je odrastao igrajući za Slovan, pre prelaska u Olimpiju koju je vodio njegov otac Branko. Na Marakanu je stigao 1983. godine i zadržao se četiri sezone pre odlaska u Francusku i ekipu Nice.
22. maj Džeri Sloun
U maju i junu mesecu nastavio se odlazak sportski velikana. Najpre je 22 maja preminuo Džeri Sloun, legenda NBA lige i čuveni trener Juta Džeza i čovek koji je ukupno 34 godine posvetio toj organizaciji. On je preminuo usled komplikacija uzrokovanih Parkinsonovom bolešću i demencije sa Levijevim telima.
Sloun je imao 78 godina, a Džezeri u saopštenju tvrde da će uvek biti sinonim za ovu organizaciju, zbog čega se ona pridružuje porodici i prijateljima u žalosti.
2. jun Ves Anseld
Deset dana kasnije napustio nas je i legendarni NBA centar Ves Anseld preminuo je 2. juna. Godine 1968. draftovan je kao 2. pik prve runde od strane Baltimor Baletsa. Zahvaljujući njemu, Baltimor je sledeće sezone imao 57 pobeda.
Godine 1975. godine predvodio je NBA ligu u skokovima. 1978. godine je osvojio titulu najkorisnijeg igrača NBA finala, pošto je sa Buletsima osvojio titulu pobedivši Sijetl Supersonikse, a već 1981. godine završio je karijeru. U Кošarkaškoj Кući slavnih ušao je 1988. godine. 1996. godine izabran je kao jedan od 50 najboljih igrača NBA lige svih vremena.
18. jun Tibor Bendek
Samo dvadesez dana kasnije u jeku pandemije korona virusa stigle su tužne vesti iz Mađarske. Proslavljeni vaterpolista ove zemlje, a kasnije i selektor, Tibor Benedek, preminuo je u 48. godini.
Benedek se u maju iznenada povukao sa mesta trenera mađarskog prvoligaša UVSE, prvo su se pominjali privatni razlozi, ali je kasnije isplivalo da je u pitanju bolest.
Benedek je imao blistavu vaterpolo karijeru, bio je jedan od najboljih mađarskih igrača svih vremena i član zlatne generacije mađarskog vaterpola. Tri puta zaredom osvojio je zlato na Olimpijskim igrama i jedno svetsko i evropsko zlato.
Olimpijske igre osvajao je 2000, 2004. i 2008. godine, a upravo taj tim Mađarske bio je najveći rival našem timu koji godinama zbog njih nije uspeo da osvoji zlato na Olimpijskim igrama.
27. jun Ilija Petković
Još se tuga u srpskom fudbalu nije smirila posle smrti Radomir Antića, kada je usledio novi šok. Još jedan bivši selektor i fudbaler reprezentacije Jugoslavije, Ilija Petković preminuo je 27. juna u 76. godini života.
Aktuelni predsednik FS Beograd imao je problema sa srcem i plućima, bio je hospitalizovan, ali se stanje pogoršalo. Petković je bio primljen u Klinički centar Srbije zbog pucanja čira na dvanaestopalačnom crevu, da bi tada bilo ustanovljeno kako je nekadašnji selektor Srbije i Crne Gore pozitivan na korona virus. Stanje se najpre stabilizovalo, a onda naglo pogoršalo, izgubio je dosta krvi i preminuo.
7. avgust Majk Odžo
Strašna vest pogodila je domaći sport usred leta i priprema za novu sezonu. Američko nigerijski centar Majkl Odžo (27) je preminuo od posledica infarkta tokom individualnog treninga.
Odžo je od raskida ugovora sa Zvezdom samostalno trenirao kako bi održao formu za novi klub, ali ga je zadesila strašna sudbina.
22. septembar Zlatko Portner
Crna serija nastavila se i u septembru, kada je preminuo čuveni rukometni reprezentativac Zlatko Portner.
Legendarni rukometaš Metaloplastike i reprezentativac Jugoslavije Zlatko Portner iznenada je preminuo u 59. godini u Švajcarskoj 22. septembra
Bio je član čuvene zlatne generacije jugoslovenskog rukometa iz osamdesetih godina prošlog veka koja je harala svetom kao Olimpijski 1988. i svetski šampioni 1986. godine. Sa Metaloplastikom je dva puta bio prvak Evrope, a sa Barselonom jednom.
11. novembar Mileta Lisica
Nekadašnji košarkaš Crvene zvezde Mileta Lisica preminuo je posle teške bolesti u 54. godini života.
Radio je u lokalnoj fabrici FAP i uporedo počeo da igra košarku za lokalni Poliester. Njegove dobre partije nisu ostale nezapažene, pa je preko Slobode iz Tuzle dospeo u prvi tim Crvene zvezde 1992. godine.
U naredne dve sezone bio je bitan šraf u timu koji je Crvenoj vezdi donelo dve nacionalne titule posle dve decenije posta.
25. novembar Dijego Maradona
Poslednji u nizu legendi koja nas je napustila je Dijego Maradona, koji je preminuo u sredu 25. novembra od poslednica srčanog udara.
Legendarni Argentinac preminuo je u kući u Tigreu gde se oporavljao posle operacije hemtoma na mozgu koju je imao pre dve nedelje.
Argentinski mediji tuguju za najboljim fudbalerom svih vremena, a kako prenose mediji autopsija je otvrdila da je umro od akutne, kongestivne i hronične srčane insuficijencije, koja je generisala akutni edem pluća, prema preliminarnom rezultatu obdukcije koja je obavljena u toku dana.
To je zaključak do kojeg je došlo šest zvaničnih lekara sudske medicine i ekspert u ime porodice, koji su izvršili obdukciju leša Diega Maradone u bolnici u San Fernandu kako bi utvrdili koji su uzroci smrti idola.