Dan za restart u Partizanu: Selekcija tima počinje od Mačve, jedina istina biće teren

Tim koji je prošle i minulih sezona po pravilu dobro igrao i dobijao sve važne mečeve ove sezone nije položio nijedan važan ispit, ni igrački ni rezultatski

Dan pošto su izgubili utakmicu u Nišu (1:0) i propustili priliku da uhvate priključak sa Crvenom zvezdom u borbi za šampionsku titulu, fudbaleri Partizana su dobili – slobodno i to usred sedmice ne bi li sabrali misli i verovatno sami sa sobom rasčistili zašto nisu iskoristili povoljan momenat, već su sebe doveli u gotovo bezizlaznu situaciju kada je šampionska trka u pitanju.

Nešto očito mora da se menja i svako će do zime dobiti jednaku priliku da dokaže i pokaže da je vredan Partizanovog dresa, o čemu će odlučivati isključivo stručni štab, odnosno trener Aleksandar Stanojević, koji ima odrešene ruke.

Preporučujemo

Igrači se pogledali u oči na sastanku

Odmah posle meča sa Radničkim igrači i stručni štab su održali zajednički sastanak, gde je svako mogao da kaže ono što mu "leži na duši", iznese mišljenje i viđenje situacije. Nije bilo međusobnog optuživanja, niti zle krivi, već se tražio izlaz iz problema, koji je od početka sezone bio evidentan još dok je na klupi sedeo i Savo Milošević, a nastavilo se i po dolasku Aleksandra Stanojevića.

Za razliku od prošle, pa i prethodnih sezona, kada su po pravilu najvažnije utakmice, bilo evropske ili u domaćem takmičenju, igrali najbolje, crno-beli ove godine padaju upravo na najbitnijim ispitima. Čak i ako izuzmemo brukanje i poraz u Novom Pazaru, koji je ko zna kakvim dekretom postao Superligaš, Partizan je kiksirao u svim ostalim važnim mečevima u minula tri meseca.

Izgubljen je maltene dobijen duel protiv Vojvodine u Novom Sadu, što je za posledicu imalo promenu trenera, odnosno svojevoljni odlazak Sava Miloševića, kome je očito još u Novom Pazaru i u danima posle toga bilo jasno sa kim ima posla u svlačionici.

Dolazak Stanojevića je u prvim danima očigledno "zategao" i rad na treninzima, ali i disciplinu unutar tima, no, izgleda da u kratkom roku još uvek nije promenio karatker i mentalitet tima, bez obzira na jasnu činjenicu da je roster popunjavan u "minut do 12". Posle tri vezane pobede u prvenstvu, među koje se se umetnuli u evropski dueli sa Sfintil Geogrijem i Šarlroa, a u kojima je tim bio na dobrom nivou, samo ona prva protiv Javora bila i igrački i rezultatski ubedljiva (protiv Zlatibora i Bačke je bilo očajno), da bi se potom u Gornjem Milanovcu ponovio scenario iz Novog Sada.

Dobijen meč sa Metalcem, sa igračem više na terenu, ispušten je u samoj završnici i doveden do remija, koji je praktično ogolio početak igračke krize. Pad koncentracije, individualna greška, timska greška – nije bitno, ogromna šteta je napravljena baš uoči večitog derbija.

Mogao je tim iz Humske protiv Crvene zvezde, iako je imao mnogo kadrovskih nedaća kao i večiti rival, da "izvadi kestenje iz vatre" i već tada smanji minus od osam bodova razlike, ali ih je ponovo progutao sindrom velikog meča, u kome su u dva poluvremena pokazali i lice i naličje na kraju ostali bez celog plana.

Propušten i poslednji voz

Kao vrhunac dogodio se i Radnički, u momentu kada je Partizan konačno dočekao kiks Crvene zvezde i došao u priliku da se vrati i šampionsku trku. Još jedan važan ispit crno-beli nisu položili, već su se našli u situaciji da već u novembru razmišljaju o sledećoj sezoni i lupaju glavu za propuštenim prilikama. Ako im je uopšte i stalo...

Sve navedeno bi bilo donekle i razumljivo da je u Partizan u finansijskim problemima kao velika većina klubova u Srbiji, da ga je korona virus paralisao klub, da igrači zbog toga nisu plaćeni na vreme i da je stanje kao u, recimo, mandatu Zorana Mirkovića, kada su nedaće te vrste sve drugo stavljale u drugi plan.

Ovako, za taj izgovor ne mogu da se "uhvate", jer se sve dijametralno suprotno, novac stiže na vreme, a došao je i drugi trener, ako već Savo Milošević, kao izuzetno dobar čovek i spreman na sve ustupke timu, nekima u njemu nije valjao.

Stanojević je utoliko drugačiji što mu je uspeh Partizana uvek na prvom mestu i nije spreman ni na kakav kompromis ako će to naštetiti klubu, jer se "mekan" pristup očito pokazao pogrešnim za ovu grupu igrača. Trener, koji je i sam obavio razgovor sa čelnicima, ima apsolutnu podršku da svoje ideje sprovede u delo i ko ko bude spreman da se žrtvuje naći će svoje mesto među crno-belima u budućnosti.

U suprotnom - zna se šta sleduje, a prirodna selekcija počinje već od subotnjeg meča sa Mačvom i trajaće do zimske pauze. Ime, karijera, status, plata – ništa više neće važiti, već samo ono što pokaže teren.

(Telegraf.rs)