Partizan našao zlatnu žicu u Saudijskoj Arabiji: Kako je "arapski tok" doneo 2 miliona € u Humsku?
U kratkom periodu klub iz Humske prodao tri fudbalera u pomenutu arapsku zemlju i dobrano napunio kasu
Pomalo neočekivani transfer defanzivca Uroša Vitasa u Al Kadisiju verovatno je stavio tačku (a, moždai nije?!) na poslovanje Partizana u prelaznom roku, koji je nesumnjivo doneo mnogo više novca nego što su crno-beli i očekivali. Otvorilo se tržište na Dalekom istoku, preciznije u Saudijskoj Arabiji, koje je za nepunih dva meseca donelo skoro 2.000.000 evra čiste zarade i postalo “zlatna žica” kluba iz Humske.
Da su imali makar mali nagoveštaj takvog epiloga, u Partizanu verovatno ne bi žurili sa prodajom Umara Sadika, jer ne bi bilo nikakve potrebe. No, poslovanje sa arapskim zemljama je prilično nepredvidivo, pregotvori znaju da budu “tvrdi” i naporni i teško je naslutiti da li će se okončati uspešno ili će zaniteresovani, bogati vlasnik iz Saudijske Arabije, Katara ili Dubaija naprasno “promeniti ploču” i potražiti drugo rešenje.
Partizan je ovoga leta imao i sreće i umešnosti da realizuje četiri bitne stvari: otvorio je veoma bogato tržište, zaradio novac, oslobodio se dugova prema nekim igračima koje je prodao i nastavio rekonstrukciju tima sa sve punom kasom.
Krenulo je od desnog beka Nemanje Miletića, koga je kupio Al Raed i to za 500.000 evra, što je praktično otvorilo vrata i preostaloj dvojici fudbalera.
Miletić je i sam želeo da ode posle stresnog početka sezone, iako je imao taze potpisan ugovor. Otvorila mu se mogućnost da dobro zaradi, a klub iz Humske je, pored obeštećenja, dobro prošao jer se defanzivac odrekao i 170.000 evra pređašnjeg duga.
U slučaju Nemanje Nikolića je bilo za nijansu drugačije. Napadač je imao kartu za povratak u zimskom prelaznom roku, no, imao je i mogućnost da već narednog leta napusti Partizan kao slobodan igrač, pošto mu je isticao važeći ugovor.
Kada su u Humskoj stavili na tas visinu plate igrača, koja nije bila mala, pređašnje dugovanje od 130.000 evra i pomenutu činjenicu, prilika da prodaju Nikolića i odlično zarade nije smela da se propusti.
Pomenuti dug prema igraču je “izbrisan” , on je kroz dvogodišnji ugovor dobio milionsku zaradu u Al Raedu, a Partizan na račun obeštećenje koje garantuje finansijski mir u klubu.
Svaki transfer radili različiti agenti
Na kraju je po istoj mantri iznenada stigla i ponuda Al Kadisije za Uroša Vitasa i što je interesantno nije imala nikakve veze sa pređašnjima, čak ni isti agenti nisu bili posrednici u transferu. Kao što ni prethodne dve, iako su Miletić i Nikolić završili u istom klubu, nisu išle “istom linijom”, što je znak otvaranja tržišta i zapravo međusobnog “prepisivanja” šeika.
Crno-beli su tako unovčili Vitasa za 550.000 evra, posle samo devet meseci u ekipi, jer su i igrač i klub procenili da će biti manje prostora za njega usled angažovanja bonus igrača u štoperskoj liniji - Svetozara Markovića.
Pride, crno-beli su poslovali tako da i Al Raed i Al Kadisija, koji su angažovali pomenuta tri fudbalera sav novac isplate odmah na račun, kako bi se izbegle uobičajene neprijatnosti sa klubovima iz arapskih zemalja, koji su veoma bogati, ali često i veoma nedogovorni. Jer vole da duguju, otežu isplatu obećanih rata, pa slučajevi često završe na sudu i to zna prilično potraje.
Napomenimo za kraj da prelazni rok u Saudijskoj Arabiji traje do 6. novembra i, ko zna, možda se bogati šeici još poneki put sete Partizana. Znajući kako posluju – nije nemoguće.
(Z. Ivković)