Gde je srpski fudbal u odnosu na hrvatski? Trenutno su nebo i zemlja - ovo je još jedan dokaz!
Još jedan pokazatelj velike razlike u vrednosti srpskog i hrvatskog fudbala je i obrt novca od transfera igrača u minulom prelaznom roku iz domaćih liga
Hrvatski klupski fudbal i hrvatski igrači i dalje su daleko najtraženija "roba" u konkurenciji najvećih klubova sa prostora bivše države, pokazuje i minuli prelazni rok tokom kojeg su opet najznačajnije transfere obavljali klubovi iz HNL lige.
Prema preseku koju je uradio portal 24sata, hrvatski klubovi su od prodaje igrača u minulom prelaznom roku zaradili 34.03 miliona evra!
Ta suma možda nije bogzna kolika kada se uporedi sa novcem koji se obrće u najjačim evropskim ligama tokom transfer perioda, često je ta suma dovoljna tek da se angažuju jedan ili dvojica igrača, ali u uslovima kakvi vladaju na hronično osiromašenom Balkanu - sa tim novcem Hrvati su apsolutni lideri.
Primera radi, srpski klubovi nisu zaradili ni približan novac koja se slio u kase najjačih klubova HNL-a, jedva deset miliona evra završilo je na računu uglavnom Zvezde i Partizana.
Podsećanja radi, najviše je profitirao Partizan prodajom Umara Sadika za pet miliona odmah (i 4+3 na konto bonusa, koji opet nije tako izvestan). Crno-beli su zaradili i dodatnih 1.850.000 na prodajama Nikolića, Vitasa i Miletića, pa su u tom smislu prednjačili u srpskim okvirima.
Zvezda nije imala naročito profitabilne izlazne transfere, klub su napustili Jovančić, Jovičić, Vulić, Tomane, Kanjas, Garsija, Jevtović, a na njihovoj prodaji zarada je tek 3.5 miliona evra.
Zanimljivo je da je hrvatskom fudbalu, konkretno Dinamu, veći novac od svih srpskih transfera donela prodaja samo jednog igrača - Joška Gvardiola u Lajpcig za 16 miliona - ali čak i bez tog transfera (koji prilikom ove analize nije "zaveden u knjige"), Hrvatska je opet imala ozbiljan priliv sredstava od prodaje fudbalera.
Pomenimo tu i transfer Amera Gojaka, opet iz Dinama, u Torino za šest miliona evra, te Nikole Moroa, koji je u avgustu iz zagrebačkog Dinama pojačao imenjaka iz Moskve - za 8.5 miliona evra.
Splitski Hajduk godinama kuburi sa rezultataima, ne može se pohvaiti ni dobrom transfer strategijom, a u ukupnoj zaradi od prodaje igrača ovog leta i jeseni doprineo je tek sa 3 miliona, od čega je 2.5 miliona zarada na transferu defanzivca Adriana Ismajilja u Speciju.
Možda je i najveći transfer bum ovog leta imala zagrebačka Lokomotiva, filijala Dinama, koja je na prodaji nekolicine igrača prihodovala 7.5 miliona evra!
Najveći deo od te sume, 3.5 miliona, stigao je od prodaje golmana Iva Grbića velikom Atletiko Madridu.
Solidan transfer, doduše tek jedan, imala je i Rijeka sa prodajom najboljeg napadača Antonia Čolaka solunskom PAOK-u za tri miliona evra.
I tako Hrvati godinama solidno "guraju", Dinamo prednjači, ali i ostali klubovi, kako vidimo, polako hvataju korak sa Evropom kada je u pitanju proizvodnja i "puštanje u promet" igrača zavidnih vrednosti na tržištu. Za sve to vreme reprezentacija je održala visok nivo, ne zaobilaze je velika takmičenja što naravno i te kako utiče na cenu hrvatsko fudbalskog proizvoda koji stiže iz matične lige.
Osim toga, i na najmanje važno, Hrvati su poradili na većoj regularnosti lige, uveden je VAR, prvenstvo je svedeno na 10 klubova, dakle na esenciju kvaliteta, te je i to jedan od razloga zbog kojeg naše komšije brže koračaju ka nečemu što se zove istinski fudbalski biznis u kojem ravnopravnu ulogu dobijaju svi akteri.
(Telegraf.rs)