Pokorio Evropu sa Srbijom, bio u Romi i kod Gatuza: Ovakav igrač fali Orlovima, a on želi i u Zvezdu

Karijera Petra Golubovića "školski" je primer kako se zaobilaznim putem, stepenik po stepenik, upornošču, strpljenjem, radom i zalaganjem, dolazi do vrha, a on je sada bivšem prvaku Evrope sa omladincima Srbije, bliži nego ikad

Srpski fudbaler Petar Golubović je pre sedam godina, tada je imao 19, ostvario najvažniji i najveći karijerni uzlet, bio je zvezda domaćeg fubala u usponu. U samo godinu dana uspeo je što neki ne ostvare za čitavu karijeru: na reprezentativnom planu postao je prvak Evrope sa Srbijom (generacija omladinaca selektora Drulovića) što mu je donelo transfer iz snova - iz OFK Beograda u Romu!

Tako nešto se moglo skoro i naslutiti u to vreme od Zvezdinog fudbalskog školarca, jer je i pre toga, godinu i po ranije, Petar imao čime da sa podiči. Najavio je visoke domete kada je izabran u 16 najboljih mladih fudbalera sveta u "Najkovom" globalnom projektu "The Chance" u Barseloni gde je dobio priliku da oseti turneje, treninge i utakmice u najboljim klubovima na svetu.

Preporučujemo

Sa takvom biografijom u ranoj karijeri od Petra se, logično, očekivalo da nastavi na istom nivou i među seniorima, mada svi koji iole prate fudbal, i sport generalno, znaju koliko osetljiv ume da bude prelazak iz junirskog staža u svet "zrelih igrača". Mnogi veliki talenti su nestajali u toj tranziciji, ali ne i Petar iako je, istina, u jednom momentu "nestao sa radara" i sa velike scene.

O tome "gde je nestao" jedan od junaka iz Litvanije, kako se igrački razvijao u taktički izazovnom italijanskom fudbalu, kako je stigao do prvoligaškog nivoa i Belgije gde je danas standardni desni bek šestoplasiranog tima na tabeli Kortijka, i kakvi su mu planovi za naredne godine - pričao je u opširnom razgovoru za Telegraf.

Golubović je, kao što ste možda već i pročitali, bio idealan sagovornik na temu analize rivala Vojvodine i Partizana u 3. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope - skenirao je Standard i Šarlroa sa kojima će srpski timovi u čevrtak igrati za prolaz u plej-of.

Zanimljiva životna i profesionalna priča za Golubovića je krenula sa Marakane, iz Zvezde, čiji je inače veliki navijač...

- Osam godina sam proveo u Zvezdi, posle toga sam prešao u OFK Beograd kod Zvezdana Terzića, jer mi se to činilo kao bolja opcija nego tadašnja filijala Zvezde Sopot. U OFK Beogradu sam igrao za omladince, a trenirao sa prvim timom. U to vreme, došlo je to Evropsko prvenstvo u Litvaniji, koje smo, hvala Bogu, osvojili.

- Mnogi od igrača iz tog tima su se posle toga prodali i otišli u velike klubove. Meni je bila čast da potpišem sa Romom. Teško da bi neko odbio tako veliki klub, tako da mi je taj period, tih godinu dana, ostalo kao jedno zaista lepo sećanje i lepo iskustvo - osvajanje EP i potpis za Romu - priseća se tog perioda Golubović na početku razgovora za naš portal.

Italijanska defanzivna škola ga oblikovala kao igrača

Nije se Golubović zanosio da u Romi može dobiti priliku, bio je svestan situacije, realan, tražio je samo jedno po dolasku u Italiju - da igra bilo gde. Samo da igra.

- Kada sam potpisao za Romu momentalno sam otišao u Novaru na pozajmicu, posle toga sam se priključivao Romi samo na pripremama. Lepo iskustvo je to bilo za mene, ali u tom momentu na mojoj poziciji desnog beka bili su Florenci i Maikon, a svi znamo ko su oni, tako da nisam očekivao tu sad neku šansu, a to mi je u tom momentu bilo najbitnije - minutaža.

Rezonovao je vrlo zrelo, nisu ga povukla svetla velikog grada.

- Vodio sam se logikom da je sve to lepo, ta Roma, da je to veliki klub, ali korisnije za mene i moju karijeru, i budućnost, za iskustvo, bilo je da nastupam za neki drugi klub na pozajmici. Bio sam posle toga u trećeligašu Pistoji, igrao standardno, pa dve godine u Pizi, Gatuzo mi je bio trener. Sa njim smo iz treće ušli u drugu ligu, u Seriju B. Bio je to jako važan period mog sazrevanja kao igrača.

U Seriji C i B sakupio je stotinak utakmica, naigrao se i stekao preko potrebno iskustvo, rutinu, finese. Kod taktičkih perfekcionista Italijana svoju igru u defanzivi doveo je na visok nivo.

- Mislim da je Serija B ozbiljna liga, posebno zbog toga što dosta bivših prvoligaša igra tu ligu, dosta je teška za igru, ali moje mišljenje je da je za mene, kao defanzivca, bila mnogo dobra stvar. Mentalitet je takav da gledaju bukvalno svaku sitnicu, svaki pokret, mnogo je detalja, mnogo je taktike, pa je za mene kao defanzivca to sjajna stvar. Ko je igrao i ko se školovao u Italiji, zna da je Italija rasadnik najboljih defanzivnih igrača na svetu. Sa te strane gledano, dosta su uticali na mene u mom fudbalskom razvijanju.

Posle Italije, trećeligaškog, pa drugoligaškog ranga, vreme je bilo za novi iskorak. Prva liga Belgije. Reklo bi se, idealno mesto za nastavak karijere.

- Ovo mi je već treća godina u Belgiji, srećan sam i zadovoljan što mi se otvorila opcija da igram u prvoj ligi, što sam došao u dobar, stabilan klub, odakle su odlazili i pravili transfere dobri igrači, među njima i naši Mitrović (sad u Strazburu), Marušić (sad u Laciju). Znam da i za mene postoje interesovanja nekih belgijskih i nemačkih klubova. Kortrijk je klub sa renomeom, ima dobre igrače, i radi dobre transfere. Kad sam dolazio ovde to mi je i bio cilj, da što bolje igram ovde i da nastavim karijeru u još većem klubu. Zadovoljan sam kako se stari odvijaju ovde. Standardan sam, dobro igramo, hvala Bogu sve je u redu. Ekipa nije pretrpela velike promene u poslednje dve sezone i to je razlog što igramo dobro.

Zvezda velika želja, Srbija konačno ima opciju na desnom beku 

Neizbežna tema kada je Golubović u pitanju - Zvezda i povratak u voljeni klub.

- Nije tajna da sam veliki navijač Zvezde, proveo sam tamo osam-devet godina, kod Tome Milićevića pa sve do prvog tima u koji nisam ušao sticajem okolnosti. Takva je bila situacija. Trebalo je da idem u Sopot na kaljenje, međutim odabrao sam OFK Beograd. Pružili su mi šansu što Zvezda nije mogla, i ispostavilo se to kao dobar potez. Što se tiče povratka u Zvezdu, nikad se ne zna. Velika želja mi je da zaigram na Marakani, da obučem dres prvog tima, nikad se ne zna u karijeri šta će se dogoditi, ali da postoje i volja i želja kada je Zvezda u pitanju - to uvek postoji.

Pozicija desnog beka je godinama najbolnija tačka reprezentacije Srbije, i danas je to tako, pa otud se i o Goluboviću mora ozbiljno razmišljati kao adutu za nacionalni tim. Već smo pisali o tome koliko je sužen izbor opcija kada je u pitanju mesto kraj desne aut linije.

- Pratim reprezentaciju, sad je period kad je deficit desnog beka, gledam redovno i utakmice... Mislim da sa svojim predispozicijama, kvalitetom i grama, a standardan sam u svom klubu, igram, vidim sebe u reprezentaciji. Tako da, što da ne, očekivao bih poziv. Sad, naravno, ima tu raznih faktora da se to ostvari, da li se uklapam u igru stručnog štaba, trenera i ostalih iz Saveza, videćemo. Potencijalno se nadam da će doći trenutak i poziva, da ću dati i doprinos i za svoju zemlju - kaže za kraj razgovora Golubović.

(Telegraf.rs)