Analiza Partizanove igre u Moldaviji: Šta je problem sa Sadikom i kako će Stanojević to da reši?

Crno-beli bili daleko bolji tim od Sfintul Georgija, ali će trener Stanojević će morati da poradi na odnosu pojedinaca prema zadacima na terenu koji su im u opisu posla

Pobedi se “u zube ne gleda”, bilo da je izvojevana u četvrtom ili 104. minutu iz jedanaesterca, ali ukoliko ne žele da im neplanirano stresno gostovanje u Moldaviji bude poslednji “izlet” u evropskim kvalifikacijama, u Partizanu će morati u hodu, koliko-toliko, da poprave nekoliko segmenata, jer će za sedam dana na drugoj strani terena biti najbolji tim Belgije. A Šarlroa, složićete se, ni po jednom osnovu ne može da se uporedi sa Sfintul Georgijem.

Trener Aleksandar Stanojević je prihvatio posao u Partizanu u teškom momentu i odmah je napomenuo da ga, za početak, interesuje samo “suvi” rezultat, što je apsolutno legitimno u situaciji kada u ligi imate bodovni zaostatak već na početku sezone, odnosno kada jurite plasman u grupnu fazu Lige Evrope.

Preporučujemo

Zato je pobeda u Moldaviji veoma značajna, jer novi trener i igrači praktično nisu imali vremena ni da se upoznaju na pravi način, da bi mogli da razmišljaju o lepoti i lepršavosti igre, tim pre što je u Partizanu, decenijama unazad, svaki trenutak “onaj presudni”, kada gori pod nogama i kada se sve što nije uspeh kategoriše kao katastrofa neslućenih razmera.

Fudbalski gledano, Partizan je u četvrtak uveče apsolutno nadigrao Sfintul Georgi u svim segmentima igre, ne dozvolivši slabašnim Moldavcima da pređu polovinu igrališta svih 120 minuta, koliko je meč potrajao.

Crno-beli su uputili čak 28 udaraca na gol (dva rivalova, jedan Saša Zdjelar slučajno), od toga nisu iskoristili bar pet “zicera”, imali su loptu u posedu 80 odsto vremena, sve vreme igrali na 30 metara od gola domaćina, koji je “zabunkerisan” upisivao procente samo tokom izbacivanja lopte i fanatične borbe da izbori jedanaesterce.

Kako će Stanojević da reši problem sa stavom Umara Sadika?

Gde je problem i zašto je u takvom odnosu snaga na stadionu “Zimbru” uopšte došlo do produžetaka? Pre svega u realizaciji, koja je direktno povezana sa nonšalancijom i indolencijom u završnici napada, kao i u pomalo egoističnom, samoživom stavu igrača čiji je posao da postiže golove – Umara Sadika.

Daleko od toga da Nigerijac nije koristan i dokazan, tome u prilog i broj prilika u kojima se našao, ali mu se s vremena na vreme dešava da “izađe iz kalupa” i uđe u kontraritam, zbog čega na kraju ispašta ceo tim. Tako se, uostalom, i pored navedenih pet-šest stopostotnih situacija za gol došlo do igre nerava i strepnje do 104. minuta.

Prethodnik Aleksandra Stanojevića – Savo Milošević, takve situacije samovolje je rešavao konstantnim razgovorima sa napadačem, posle kojih je Sadik po pravilu donosio prevagu za crno-bele. Nešto slično je posle meča u Moldaviji najavio i Stanojević, koji, kao trener perfekcionista, usmeren isključivo na uspeh i rezultat tima, sigurno neće dugo imati sluha za takva iskakanja iz šablona.

Takođe, evidentno je da nekolicina igrača Partizana, koji su prošle sezone pravili razliku na terenu i bili nosioci igre, nisu u formi, i tu donekle postoji opravdanje. Ali samo donekle... Tim se tokom leta i doskora pripremao po programu jednog trenera, potom je došao drugi usred sezone i doneo drugačiji, mnogo žešći rad, pre svega, na treninzima, ali i drugačije zahteve na utakmicama.

Sa druge strane, vremena za međusobnu adaptaciju je malo, i to je stavka koju će crno-beli morati da poprave, koliko god je to moguće u kratkom periodu, jer meč sa Šarlroa, svakako najteži ispit u dosadašnjem delu sezone, nije u decembru, nego za sedam dana i nema popravnog.

Unapređen stav, nema odustajanja

Šta je to dobro (u odnosu na prethodni period) iz utakmice sa Sfintul Georgijem što može da raduje i navijače Partizana, ali i stručni štab, koji svakodnevno radi sa fudbalerima? Svakako pobeda i način na koji je ona izvojevana, uz mnogo truda, želje, neodustajanja, sa mnogo manjom dozom panike u odnosu na neke prethodne utakmice gde se Partizan nalazio u sličnim okolnostima.

Od prvog do 120. minuta Partizan je igrao svoju igru, napadao, pokušavao na različite načine, kroz sredinu, po bokovima, dugim loptama, da probije blok Moldavaca i postigne gol na vreme, koji bi verovatno doneo ubedljivu pobedu.

Kako nije uspelo iz mora pokušaja i nekoliko dobrih šansi, crno-beli su nastavili da “grizu” bez previše panike i posle 90. minuta, pa se trud na kraju zasluženo isplatio. Čak i posle gola Stanojević je “naredio” da se nastavi u istom stilu, bez povlačenja “u krilo golmanu” i čuvanja prednosti.

U nekim pređašnjim situacijama tim je Humske je gotovo po pravilu bio kažnjavan zbog odustajanja, te je gubio finale Kupa Srbije (stali u produžetku), kao i bodove u Novom Pazaru, protiv Vojvodine, gde su pobede prosute u nekoliko minuta.

Možda Rad i Sfintul Georgi, kao krajnje defanzivno orijentisane ekipe, nisu pravi parametar trenutnih mogućnosti i promena koje je sa sobom doneo Stanojević, iako su neke sekvence u igri i samom pristupu igrača i te kako vidljive.

Sve je to ipak još uvek po strani, jer događaji sustižu jedan drugi, crno-belima su u ovom momentu najbitniji rezultati, kontinuitet u domaćem takmičenju i kvalifikacijama za Ligu Evrope, jer upravo oni “kroje” kompletnu sliku i tima, ali i kluba čija egzistencija je direktno povezana sa uspesima.

(Z. Ivković)