Dobre i loše strane Partizanove pobede protiv RFS-a: Savo srećan zbog odbrane, briga zbog sebičluka

Crno-beli su se namučili na evropskoj premijeri i tek posle penala probili čvrste Letonce, koji su pošteno "prebili" vicešampiona Srbije

Nije bilo lepršavo, fudbalski dopadljivo, što bi naš narod rekao - lepo za oko, nije možda ni moglo drugačije protiv batinaša iz Letonije, ali je cilj Partizana u 1. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope ispunjen, obezbeđen je prolaz u narednu rundu i to je najvažnije.

Pobeda “na mišiće” imala je svoje svetle momente zahvaljujući kojma su crno-belima preskočili prvi stepenik, no, imala je i tamne senke, na kojima će trener Savo Milošević svakako morati da poradi, jer će naredna iskušenja u Evropi biti daleko teža od minulog sa RFS.

Preporučujemo

Ovrst na minuli duel crno-belih i letonskog predstavnika predstavićemo vam kroz “plus” i “minus” faze u igri Partizana.

Plusevi

Odbrana sve bolja

Bilo je problema u defanzivi Partizana tokom prošle sezone, kada je ekipa lako postizala, ali i olako primala golove. Ista boljka se ispoljila tokom letnjih priprema, kao i na početku tekuće sezone. Kap je prelila čašu u Novom Pazaru, posle čega se trener Savo Milošević odlučio na hazarderski potez. Promenio je kompletnu poslednju liniju i – dobio šta je želeo.

Odbrana Partizana, presložena još jednom posle duela sa Radnikom u Surdulici (vraćeni Nemanja Miletić i Slobodan Urošević na bekovske pozicije) u poslednje četiri utakmice nije primila nijedan gol. Dešavale su se indivudualne greške, ali je u hodu i to svedeno na minimum, da bi protiv RFS rivalu bio dopušten samo jedan ozbiljan udarac ka golu. Letoncima su bloikirani prilazi kaznenom prostoru, onemogućeno da upotrebe najjače oružje – prekid i praktično su ostavljeni na jalovim pokušajima.

Naravno, ne radi se samo o poslednjoj liniji tima, već o timskoj odbrani od Umara Sadika do Vladimira Stojkovića, koja je sasvim dobro funkcionisala, što je i Milošević naglasio posle meča.

Strpljivost i igra na rezultat

Mnogi su se verovatno zapitali zašto je trener Partizana Savo Milošević zadovoljan minimalcem protiv RFS i zašto je posle meča rekao da je to jedna od boljih utakmica njegovog tima od početka sezone.

Šef struke crno-belih je još u julu najavio da crno-beli neće biti lepršavi na svim mečevima kao prošle sezone, već da će igrati više takmičarski i na rezultat. Za tako nešto su potrebni karakter, nervi kao konopci i strpljenje u polju. U meču sa fizički snažnom ekipom RFS Miloševićev tim je velikoj meri ispunio sva tri segmenta.

Utakimica se igrala na ivici prekršaja i trebalo je istrpeti udarce i provokacije na svakom delu terena, sa i bez lopte. Prvi put možda nije bilo ni panike kada rival nije “otvoren” na vreme, već se disciplinom držala pozicija i strpljivo čekala “rupa” u bloku, a u završnici, kada su Letonci počeli da ubacuju “balone” pred kazneni prostor nije ponestalo ni koncentracije ni živaca, meč je “zatvoren” na pravi način.

Samouzdanje iz pobeda

Nije Partizan odigrao lep meč sa gledanje sa Letoncima i toga su bili svesni i fudbaleri i stručni štab Partizana odmah posle poslednjeg zvižduka sudije, ali je krajnji cilj – pobeda – ostvaren, a time je i nivo samopouzdanja celog tima dodatno porastao.

Partizan je vezao četiri pobede u nizu, neke od njih su bile lepe za oko i efikasne, neke “tvrde” i na rezultat, ali je primetno da crno-beli, za razliku od početka sezone, deluju kompaktnije, složnije na terenu, pogotovo kada se na suprotnoj strani nađu ekipe nalik RFS, defanzivno orjentisane, spremne, pre svega, za odbranu sopstvenog gola.

Takav pristup Partizanu trenutno omogućava da prikrije svoje mane, probleme sa nivoom forme pojedinih igrača i da - pobeđuje. Što se u profesionalnom fudbalu na kraju jedino računa i piše.

Minusi

Bacanje prvog poluvremena

Već nekoliko utakmica zaredom Partizanu se događa da počinje da igra fudbal tek u drugom poluvremenu, bez razlike da li je gost ili domaćin, kao sinoć protiv RFS. Prvo deo igre, ukoliko crno-beli ne postignu gol na vreme, obično protekne u nekakvom grču, blagoj nervozi, nedostatku ritma, a onda u nastavku kao da na teren izađe drugi tim.

Sa Letoncima donekle i ima opravdanja, jer je utakmica nosila zaista veliki ulog – plasman u narednu rundu takmičenja, bez prava na popravni, bez podrške navijača, gde je svaka greška mogla skupo da košta.

Međutim, pomenuta “falinka” se ponavlja iz meča u meč i verovatno vuče korene još od pripremne faze i slabijeg početka sezone u Superligi. Milošević će svakako morati da poradi na tome sa svojim stručnim štabom.

Sebičluk kad mu vreme nije

Normalno je da napadači imaju dozu egoizma kada se nalaze u zoni iz koje mogu da ugroze gol rivala, normalno je i da svako od njih voli da se dokaže na evropskoj sceni i “popravi” sopstvenu statistiku.

Ipak, nije baš normalno da u meču “na nož”, sa rivalom koji stoji u duplom bloku i nemilice bije čime stigne, ispoljavate sebičluk, imate potez, dva ili tri više, koji šteti i vama i celom timu.

Prednjačio je u četvrtak uveče Umar Sadik, pokušavajući bezuspešno da reši enigmu letonskog štopera, koji ga je propisno izudarao i nadmudrio, a isti sindrom je hvatao i ostale ofanzivce crno-belih. Zato je mučenje sa čvrstim RFS samo produženo i krajnji ishod nije odmakao od minimalca.

Koncentracija u završnici

Partizan ima veliki napadački potencijal, nekoliko igrača koji su sposobni da iskoče iz šablona i reše utakmicu. Crno-beli imaju sposobnost da i protiv najčvršćeg bloka, kakav su demonstrirali Letonci, dođu u poziciju da postignu gol, ali im često ponestane koncentracije u završnici.

Danas se sigurno ne bi ni diskutovalo o otamici sa RFS da su Takuma Asano i Bibras Natho “otvorili” Letonce na vreme, u prvih 45 minuta, da je Umar Sadik rešio neke situacije u kojima je, umesto soliranja i “silovanja” driblinga kroz pet igrača, pokušao da asistira.

Moraće trener Milošević da skrene pažnju igračima na te detalje, jer će doći i mečevi kada će ekipa na talonu imati polupriliku ili priliku za 90 minuta i svaki pokušaj će biti kao hleb nasušni.

(Z. Ivković)