Asana i dalje šokira srpski mentalitet: Ne shvatam bes ako odmah ne damo gol, pritisak je ogroman
Japanc pokušava da razume ovdašnje razmišljanje da je svaki remi ili poraz crno-belih katastrofa
Japanac Takuma Asano još uvek ne može da se privikne na zapaljivi temperament Srba, onaj navijački najviše, pokušava da shvati odakle toliki bes, nervoza, tenzija i frustracija ako rezultat nekad nije kakav se očekuje.
Bio je, kaže, svedok takvih okolnosti i u Surdulici na poluvremenu meča koje je završeno bez golova. Tenzija se mogla seći nožem...
- Za mene kao nekoga ko dolazi iz sasvim drugačije kulture su dešavanja i reakcije u srpskom fudbalu i dalje na nivou šoka. Pokušavam zaista da sa jedne strane razumem, ali opet ne shvatam zašto su svi na klupi besni i ljuti kada odmah ne damo gol? Ta nervoza i ljutnja se prenosi i na svlačionicu na poluvremenu i bude zaista ogroman pritisak - priča za sajt Partizana Japanac.
Nadovezuje se, smatra da bi sve trebalo da bue mnogo opuštenije.
- Pomislim "momci, imamo drugo poluvreme, uspećemo, popravićemo, samo mirno i pozitivno". Pokušavaju da mi objasne da ste vi temparamentan narod, da je kod vas jednostavno tako, da mora stalno da je napeto, tenzija.. Našalimo se nekada da bismo mogli da unesemo i probamo neku tehniku iz Japana, kao "martial arts". Najvažnije je da prenosimo jedni drugima pozitivne misli i pozitivnu energiju i onda se to vraća, to je zakon prirode.
Ne misli naravno Asano da je uvek sve tako napeto u Srbiji. Van terena je, kaže, to druga priča, mada nema mnogo vremena da misli o dešavanjima koje nisu vezane za utakmice.
- Dopada mi se Beograd i već sam se navikao. Slabo sam imao vremena da ga upoznam, jer sam svaki dan morao da se spremam za ovu sezonu. Mislim da Partizan ima potencijal da se bori za titulu i da je vazno da smo sve što je iza nas ostavili i da idemo dalje. Spremamo se sada i za nove utakmice, nama nije dozvoljeno da izgubimo i to je neprekidna borba.
Kao i svaki vredni Japanac, Asano je potpuno posvećen radu i odricanjima zarad uspeha.
- Nisam i zaista mi nedostaju. Nadam se da ću moći da odem kada bude reprezentativno okupljanje ili neka sledeća pauza. Ovde vredno radim, treniram, imam vreme i za oporavak, jednostavno sportski život!
(Telegraf.rs)