Od gladi i nemaštine do najstarijeg trofeja na svetu: Inspirativna životna priča golmana Arsenala

Dokaz da se snovi ostvare na kraju, ako ste dovoljno uporni

Subota veče, tek neki minut iza 20.30 časova i neobičan prizor momka koji u suzama sedi pokraj terena, među reklamama. Ne, nije izgubio utakmicu, njegov tim je upravo slavio sa 2:1 u finalu FA kupa Engleske, najstarijeg fudbalskog takmičenja na svetu, ali su ga preplavile emocije jer se posle dugih deset godina konačno osetio živim.

Preporučujemo

Radi se o Emilijanu Martinezu, argentinskom golmanu iz Arsenala, koji je minulog vikenda trijumfom na "Vembliju" kompletirao neobičnu životnu priču.

Otišao je kao 17-godišnji dečak iz Buenos Ajresa u potrazi za lepšom budućnošću za sebe i svoju porodicu. Kao talentovani golobradi mladić stigao je u Arsenal, ali do ovog proleća nikada nije dobio pravu šansu.

U protekloj deceniji išao je na šest pozajmica: u Oksford, Šefild Venzdej, Roteram, Vulverhempton, Hetafe i Reding, dok su na golu Arsenala stajali Almunija, Fabijanski, Ščensni, Osipna, Čeh i Bernd Leno.

Ove sezone "zahvaljujući" povredi Nemca Lena, dobio je priliku da brani standardno, a po završetku finala sa Čelsijem saigrači su morali da ga teše. Briznuo je plač kada se javio porodici.

- Bio sam neizmerno srećan kada smo pobedili Mančester Siti u polufinalu. Ne zato što se radi o jednom od najboljih timova u Evropi već što sam prošao u finale sa klubom koji volim. Posle deset godina u Engleskoj sve mi je prošlo kroz glavu, šteta što navijači i moja porodica nisu mogli da prisustvuju finalu, zajedno sa 90.000 ljudi na "Vembliju" - rekao je Martinez po završetku finalne utakmice.

Novinari nisu morali ni da mu postavljaju pitanja, golman Arsenala je sam otvorio dušu i briznuo u plač:

- Došao sam u ovu zemlju kao siromašan dečak i činjenica da je porodica trebala da me vidi kako podižem pehar pred 90.000 ljudi za mene bi bila najveća stvar na svetu. Sećam se debija protiv Anderlehta u Ligi šampiona. Otac je leteo čak 27 sati da bi stigao na utakmicu , a potom je svih 95. minuta proveo plačući na tribinama - podsetio je Martinez.

- Zbog vanrednog stanja i pandemije korona virusa daleko sam od porodice, nisam više od godinu dana video oca i majku. Sećam se dana kada smo moj brat i ja jeli, a majka i otac nisu. Znam kroz šta su sve prošli za sve ove godine i ovaj uspeh je posvećen samo njima.

- Živeo sam u Buenos Ajresu pre Arsenala, a viđali smo se se samo dva puta mesečno, kada sam ja putovao u Mar del Platu jer oni nisu umali para za gorivo da dođu da me vide. Zato znam koliko su se toga odrekli i šta su sve uradili za mene kako bih dospeo na vrh. Ovaj trofej je njihov i ničiji više - zaključio je Martinez.

Inače, Emilijano Martinez ima ugovor sa Arsenalom do juna 2022. godine, a kako se Bernd Leno od jeseni vraća na gol očekuje ga verovatno ponovo uloga rezerve.

Njegovi kvaliteti nisu promakli zemljaku Marselu Bijelsi koji bi mogao da ga dovede u Lids ukoliko novajlija u Premijer ligi bude tražio novog golmana tokom leta kako se pretpostavlja. Martinez je prva želja kluba sa Eland Rouda i nadasve dobar golman.

(M. Z.)