Dan kada su "dosadni" rasplakali Ronalda: 16 godina od čudesnog trijumfa Grka na Evropskom prvenstvu
Jedna od najlepših fudbalskih priča u istoriji ove igre...
Taj 4. jul 2004. ostaće zlatnim slovima upisan u istoriji Grčke. Čim je glavni sudija finala odsvirao kraj u Lisabonu veliki kamen pao je sa srca grčkih fudbalera na stadionu Luž. Ta energija prelila se u slavlje koje je zahvatilo sve Grke šrom planete jer je njihova zemlja postala šampion Evrope prvi put u istoriji.
Grčka je na EURO 2004. stigla kao potpuni autsajder kojeg nijedan stručnjak nije označio kao potencijalnog šampiona.
Uvučeni žrebom u "grupu smrti" sa Portugalijom i Španijom, koji su bili izraziti favoriti, morali su svaku utakmicu da pobede. Od tog trenutka Grci su odlučili da pokažu Evropi da su spremni za nešto veliko, savladavši Portugalce i Kristijana Ronalda već u prvom kolu.
Uz veliku dozu sreće koja ih je pratila i tvrd i "dosadan" fudbal, Grci su prošli u nokaut fazu pobedom nad Španijom u poslednjem kolu, jedinim poželjnim ishodom jer su imali za dva gola slabiju gol-razliku uoči posledenje utakmice. Ipak, ni u tom trijumfu nisu mogli dugo da uživaju.
Već u četvrtfinalu čekali su ih Francuzi sa Tjerijem Anrijem i Roberom Piresom. Ispostavilo se da im ta utakmica nije bila poslednja na turniru, pošto je napadač Angelos Haristeas postigao pobedonosni gol u 65. minutu. Od tog trenutka Galski petlovi su bili "ubijeni" defanzivom Grka koji su otišli u polufinale.
Tamo su i Grci imali naklonost svojih bogova, pa su za rivala dobili Češku. Ipak, do pobede nisu stigli lako jer su i Česi sanjali svoju autsajdersku bajku. Posle teške 90-minutne borbe dva tvrda rivala utakmica je otišla u produžetke, a tamo je Trajanos Delas posle kornera obezbedio još jednu vrednu minimalnu pobedu za Grče.
I onda je došao taj 4. jul. Pred 60.000 Portugalaca na Lužu hrabra četa nemca Ota Rehagela pripremila je jednu od defanzivno najboljih utakmica ikada, i svu pažnju usmerila na teren umesto na atmosferu. Majstori poput Kristijana Ronalda i Luisa Figa probali su nekoliko puta da probiju grčki bedem, ali bez uspeha.
Ono što Portugalci nisu očekivali bio je još jedan smrtonosni udarac nikog drugog do Angelosa Haristeasa. Kao da su Grci uoči utakmica blagosiljali svaku korner zastavicu u Portugaliji. Opet su posle kornera i udarca glavom tadašnjeg napadača Verdera u 57. minutu stigli do veličanstvenog trijumfa.
Pobede koja će se zauvek sloviti za najlepšu priču o trijumfu jednog autsajdera u istoriji fudbala.
(Telegraf.rs)