Poslednja večera Velikog Vladimira: Priča o najvećoj aferi jugoslovenskog fudbala

Tog juna 1955. godine jugoslovenski fudbal potresao je transfer "zemljotres" koji nije viđen do sada

Prošlo je 65 godina od najveće afere jugoslovenskog fudbala, a mnogi detalji nisu još uvek razjašnjeni. Nikada pre, a ni posle nijedna "sportska bomba" nije tako eksplodirala kao tog juna 1955. godine i uzdrmala fudbalsku scenu do temelja.

Gde me ne cene, tamo ne ostajem

Preporučujemo

Najbolji golman Jugoslavije Vladimir Beara prešao je iz Hajduka u Crvenu zvezdu, potpuno neočekivano i nenajavljeno. Ovu priču prenosi nam Yugopapir..

Moglo se čuti hiljadu verzija oko njegovog prelaska iz Splita u Beograd, koji je bio nacionalna tajna, ali je i uprkos mnogim pokušajima rasvetljavanja, ostao prekriven velom misterioznosti.

Beara je u Hajduk došao 1946. godine, tačnije samo je nastavio da igra za prvi tim posle bezbrižnog igranja pored svoje kuće koja se nalazila pored stadiona.

Najpre je sakupljao lopte iza gola kada su trenirali igrači Hajduka, a onda je postao stameni golman, doduše malo cenjen,  ali to je bi početak kraja između njega i velike fudbalske ljubavi Hajduka.

Sa Splićanima osvaja prvenstva 1950, 1952, 1955. razne nagrade stižu igračima, samo njega zaobilaze.

Ležao u bolnici, a niko ga nije posetio

Uvek je neko bio pre njega i to u vreme kada su ga engleski novinaru posle odličnih odbrana na Vembliju za reprezentaciju Jugoslavije prozvali "Balerinom čeličnih šaka"  "Velikim Vladimirom" u Hajduku je tretiran kao mali Vlade koji skuplja lopte iza gola.

Na jednoj utakmici u Torinu kada je igrao za reprezentaciju Jugoslavije povredio je oko, a postojala je i mogućnost gubitka vida. Niko iz Uprave Hajduka nije reagovao niti mrdnu prstom da mu pomogne.

Sam je otišao u Sarajevo na operaciju i deset dana je ležao u bolnici i niko ga nije posetio niti pozvao telefonom. Kada se vratio kuči posetio ga je samo maser Božidar Soldo i doneo keks i sok koji je sam kupio.

Usledio je banket u gradu posle osvajanja treće titule prvaka Jugoslavije, ređaju se nagrade za igrače, Beare opet nema nigde.

- To je moja poslednja igračka večer sa Hajdukom -rekao je tadašnjem članu Uprave Ivi Purišiću.

Ali, to nije bilo prvi put da Beara preti odlaskom niti ga je iko uzimao za ozbiljno. Odluka je u njemu sazrevala godinama i sada je bila zrela i nepokolebljiva.

Do tada su ga predstavnici Zvezde već saletali na svakom koraku nudili "mora i planine"

Tajno bekstvo iz Splita

Zato je Veliki Vladimir ujutru posle banketa poslao telegram u Beograd na adresu  Crvene zvezde

- Ako me još uvek želite, javite kad da dođem - napisao je Beara i primio urgentni odgovor

- Javi se hitno, telefonski.

Telefonski razgovor obavljen je iz jednog privatnog stana, čijeg to niko nije uspeo da sazna do dana današnjeg, a nakon toga Vladimir Beara tajno leti za Beograd po usputvima Zvezdinog maga Dr Aleksandra Obradovića.

Hajduk zabranio JAT-u da prodaju karte igračima

Avion je JAT-a je leteo iz Sinja, pa je Beara  zamolio vozača predsednika Hajduka, Maria, koji mu je bio prijatelj iz detinjstva da ga prebaci do tamo u četiri ujutru. Ništa mu nije govorio zbog čega.

Međutim, prethodno u poslovnici JAT-a u Splitu nije mogao da kupi kartu za let.

- Žao mi je karte vam ne mogu dati. Dobio sam od Uprave Hajduka naredbu da nijednom igraču ne smem da izdam kartu za avion pogotovo ako putuje sa ženom. Jednu bih možda mogao da dam, ali dve nikako- rekao je službenik u JAT-u.

Beara je grozničavo razmišljao šta da radi, pa je rekao:

- Čoveče, idem na izlet sa ženom, evo zovi Upravu i pitaj  ako baš hoćeš - rekao je golman i blefirao.

Na svu sreću službenik mu je poverovao i nije proveravao tako da posle kupovine karata, niko nije tražio Bearu kod kuće.  Tako da je on sutra ujutru u samu zoru sa prijateljem krenuo za Sinj.

Tek tamo mu je rekao teške vesti.

- Znaš Mario, eto došlo je vreme da se oprostimo. Oprosti što sam te uvalio u ovo, ali drugog izbora nisam imao. Odlazim iz Hajduka i prelazim u Crvenu zvezdu.

Usledio je muk, a Beara mu je objašnjavao razloge za odlazak iz Splita. Mario ga je razumeo i bio je na njegovoj strani i smatrao je da je bio u pravu. Bratski su se izgrlili i Beara je odleteo sa ženom put Beograda.

Odigrao je 308 utakmica za Hajduk i primio 153 gola. Za Zvezdu je nastupio na 174 utakmice i primio 91 pogodak.

U izuzetno jakoj jugoslovenskoj ligi je tokom 12 godina primao gol na tek svakoj drugoj utakmici.

Branio je za Jugoslaviju na tri SP, a bio je i ispred gola generacije koja je 1952. osvojila srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Helsinkiju: Beara, Stanković, Crnković, Z. Čajkovski, I. Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec

Iako je imao 32 godine, Zvezda nije htela da ga pusti u inostranstvo. Ne znajući šta drugo da uradi, Beara je u leto 1960. otišao pravo na Brijune da bi se požalio Josipu Brozu Titu.

Tek nakon Titove intervencije dobio je dozvolu za odlazak u inostranstvo i otišao u Nemačku.

U Hajduk se vratio 1970. posle opraštanja "greha" iz mladosti.

(Telegraf.rs)