Murinjo gledao "duge cevi", upad specijalaca u ložu i poteru za tajkunom u najluđem meču u istoriji!

Vredi se podsetiti još jednog "zlatnog" trenutka fudbalske istorije: pre tačno 14 godina rusvaj je bio tek delimičan opis svega što je pratilo revanš utakmicu 1/16 finala Kopa Libertadores između Korintijansa i River Plate

Kada uzmete u obzir južnoamerički temperament, onaj najazapaljivji koji samo fudbalski ambijent može da oslobodi iz navijača, pomešate tu argentinsko-brazilsko rivalstvo i dva slavna kluba iz obe zemlje, veliki ulog kao što je nokaut faza Kopa Libertadores, pa sve to začinite filmskom akcijom potere za ruskim tajkunom u loži, u kojoj imate i jednog Žozea Murinja, onda možda možete da steknete približnu predstavu o tome šta se tog 5. maja 2006. godine dešavalo na meču Korintijans - River Plejt.

Do danas, taj meč, tih 90 i ko zna još koliko minuta spakovanih u vrelinu "Pakambeu" stadiona u Sao Paulu, pamti se kao jedan od najskandaloznijih u istoriji elitnog takmičenja Latinske Amerike.

Preporučujemo

Kad nekome zapravo želite da približite suštinu južnoameričkog fudbala, svu njegovu lepotu, draž i napetost, u isto vreme i ono samo njima svojstveno ludilo, sve što treba je da mu pustite "hajlajtse" sa utakmice kojoj su posvećeni ovi redovi.

Sudar argentinskih zvezda na tlu Brazila: Tevez protiv Iguaina

River je u prestonicu Paulista države stigao posle pobede u prvom meču od 3:2, u svojim redovima imao je dovoljno municije za još jednu napadačku predstavu, maestralnog plejmejkera Galjarda, i super zvezdu u nastajanju - Gonzala Iguaina.

Timao (nadimak Korintijansa) je te sezone bio na vrhuncu uspona pod kontrolom kompanije MSI (Media Sports Investments) čiji je zvanični gazda, iranski biznismen sa britanskim šlifom Kiavaš "Kia" Jurabčian, kovao ambiciozne planove od 2004. godine kada je preuzeo upravljanje brazilskim gigantom (isprva je pikirao Arsenal, ali mu je londonski klub ipak preveliki finansijski zalogaj).

Važno je, u kontekstu ove priče, pomenuti da je Jurabčijanov najvažniji poslovni potez od preuzimanja Korintijansa bio angažovanje argentinskog napadača Karlosa Teveza za tada rekordna 22 miliona dolara, što je dotad bila, za južnoameričke standarde, nezamisliva vrednost transfera jednog igrača.

Osim Teveza, u timu je te sezone bio još jedan Jurabčijanov adut iz njegove agencije, Havijer Maskerano, ali je ovaj propustio pomenuti revanš zbog crvenog kartona dobijenog u prvoj utakmici.

Dakle, spektakl je bio zagarantovan, navijači Kotintijansa željni uspeha kluba koji je godinu dana ranije, na istom mestu, u istom takmičenju, pretrpeo debakl od gradskog rivala Sao Paula (5:1), što je dovelo do smene trenera Daniela Pasarele.

Još tada su navijači počeli da pokazuju prve znake nezadovoljstva prema upravi, Jurabčijan i njegovi saradnici bili su na velikom ispitu ovog puta i samo je prolaz protiv argentinskog giganta vraćao mir u navijački korpus.

Zato su na svaki detalj mislili u klubu pred meč sa Riverom, o čemu svedoči i podatak da je i trava šišana što je kraće moguće jer je tako lopta išla brže što je odgovaralo brazilskoj ekipi nakrcanoj tehnički savršeno doteranim igračima.

Iguainov šou uvod u haos, Murinjo svedočio upadu specijalnih jedicina u ložu

Gol Nilmara za 1:0 u 38. minutu Korintijansu je doneo prednost u konačnom zbiru, stadion je eruptirao u tom trenutku, sve se odvijalo savršeno po domaći sastav. Prolaz je bio nadohvat ruke.

Ipak, nastavak meča bio je pravi košmar po brazilski klub, mlaz tuša koji je ohladio domaću publiku.

Desni bek Korintijansa Koeljo je u 56. minutu zatresao sopstvenu mrežu, vratio gostima ukupnu prednost, da bi Iguain, nekoliko minuta pošto je ušao u igru, sa dva gola stavio tačku na dvomeč i pokrenuo lavinu nezadovoljstva fanova Korintijansa.

Nekoliko minuta pre kraja policija je već imala pune ruke posla da odbije prvi udar ratobornih huligana, zaštitna ograda je dobrano popuštala pod pritiskom rulje, tako da su čuvari reda, neki od njih naoružani i puškama, ulazili u prve redove tribina ne bi li zauzdali gnevnu masu da u većem broju uđe na teren.

Pravi rat na stadionu, uz mnoštvo povređenih na obe strane, odvijao se pred očima najpoznatijeg gosta te večeri, Žozea Murinja, u to vreme trenera Čelsija, koji je na poziv prijatelja Kije Jurabčijana prisustvovao utakmici.

Murinjo je i pre završetka meča napustio svoje mesto u loži i zbog haotičnih dešavanja u VIP prostoru gde je prisutne uznemirio upad naoružanih specijalnih policijskih snaga koje su, po dojavi, bile na stadionu u potrazi za ruskim tajkunom Borisom Berezovskim, koji se navodno tih dana krio u Brazilu.

Ispostavilo se da je dojava bila lažna, Berezovski je možda i bio u Brazilu tih dana, ali je eskivirao utakmicu, tako da je izbegao hapšenje koje su vlasti ove južnoameričke države spremale da sprovedu na osnovu poternica Rusije i Švajcarske.

Berezovskog su mediji inače povezivali sa Jurabčijanom, navodno im je veza bio izraelski agent Pini Zahavi, a sva trojica su imala udela u MSI grupi, samim tim i u Koritnijansu, zbog čega se kasnije Iranac našao i pod udarom Sudskih vlasti u Brazilu.

Kontroverzni biznismen je najgore prošao, bio je pod najvećim navijačkim udarom kao glavnokomandujući u klubu, spremao mu se linč te večeri, pa je uz pratnju telohranitelja hitno napustio stadion.

Godinu dana kasnije Jurabčijan je "izbačen iz igre" pošto je utvrđeno da je koristio svoju agenciju MSI za pranje novca kroz Korintijans, zapravo, i to je dokazano, bio je samo pion iza koga su stajale daleko moćnije figure poput Borisa Berezovskog i Romana Abramoviča na čijem je kapitalu počivala pomenuta kompanija.

Zbog tih optužbi, koje je inače Jurabčijan sve vreme negirao, Korintijans i MSI su raskinuli saradnju 2007. godine.

(Telegraf.rs)