Tajna čuvana 30 godina: Direktori Zvezde vodili sudiju u noćni klub pre kultne utakmice na Marakani

Bivši direktor Milana Paolo Taveđa otkrio neke dosad nepoznate detalje javnosti o svemu što je pratilo revanš utakmicu Zvezde i Milana u Kupu Šampiona u sezoni 1989/1990

Pomalo šokantna ispovest stiže iz Italije, važna i zbog toga što i te kako ima veze sa Fudbalskim klubom Crvena zvezda, čiji su direktori, prema navodima jednog od svedoka tog vremena, vodili sudiju u noćni klub noć pre kultne utakmice proitv Milana u revanšu 2. kola Kupa šampiona.

Bio je to jedan od najčuvenijih mečeva Zvezde u njenoj istoriji, koji je, nažalost, izgubila nakon izvođenja penala, i to u ponovljenom duelu nakon što je onaj prvi, dan ranije, prekinut zbog guste magle.

Preporučujemo

Zvezda je do prekida vodila 1:0 golom Dejana Savićevića, imala i igrača više, ali ne i sreće da meč privede kraju nakon milanskih 1:1, jer su vremenske prilike bile takve da je arbitar Diter Pauli morao da prekine utakmicu.

Upravo je Pauli bio u centru pažnje i nakon meča, van stadiona, pošto su Zvezdini direktori želeli da ga opuste pred nastavak meča sutradan: udruštvu nekoliko devojaka odveli su ga u noćni klub.

O svemu što se dešavalo pre meča, za vreme prekida, nakog ponovljenog duzela, i sutradan, za italijanske medije naširoko je pričao tadašnji organizacioni direktor "rosonera" Paolo Taveđija.

- U Milanu smo igrali 1:1 i čekao nas je revanš u Beogradu protiv igrača koji su bili fenomeni u to doba. Na mitskom stadionu Marakana gde je vođa navijača bio izvesni Arkan. Na put u Jugoslaviju smo poveli čak i Gulita iako nije mogao da igra jer su ga bolele prepone. Gledajući Milan u toj beogradskoj magli, mislio sam u sebi da ne možemo pobediti tu utakmicu, pa taman da nam dozvole da igramo i rukama, a oni samo nogama. Jednostavno, to su one uatkmice kada vidite da ne možete ništa da uradite - počeo je priču Taveđia.

Utakmica se uveliko igrala kada je magla gotovo do neprepoznavanja samih aktera na terenu smanjila vidljivost.

- Na poluvremenu, pri rezultatu 0:0 smo otišli u svlačionicu. Magla je već padala, ali se videlo. Kada smo izašli iz svlačionica na drugo poluvreme, nismo mogli da vidimo ništa na dva mestra udaljenosti. Sa klupe uopšte nismo videli utakmicu. Posle pet minuta igre smo čuli urlike sa tribina i shvatili da je Crvena zvezda povela. Ramaćoni (bivši Milanov tim menadžer op.a.) mi je rekao da uložim protest kod sudije jer ne postoje regularni uslovi za igru. Ušao sam i prošetao do pomočnog sudije. Pitao sam da li vidi bilo šta? Samo mi je odgovorio da sednem nazad na klupu. Ali, s obzirom da me niko u toj magli nije video, nastavio sam da hodam za linijskim sudijom poput senke i da mu dišem za vrat. U jednom trenutku smo čuli tri zvižduka glavnog sudije Dietar Paulija. Znali smo da se meč prekida.

Taveđija je u detalje opisao i momente neizvesnosti koji su potom usledili.

- Napustili smo teren u društvu sudije koji mi je objasnio da moramo da sačekamo 45 minuta i da vidimo da li će se magla razići. Međutim, ja nisam otišao u našu svlačionicu. Ostao sam u hodniku da se vrzmam i pušio sam jednu za drugom kao ludak zbog tenzije koja je vladala. Navijao sam za maglu. Verovatno sam pušio da bih pomogao magli da bude gušća, ha-ha-ha... Ušao sam do naše svlačionice i video da je nekoliko igrača već krenulo na tušranje i da su skinuli opremu. Dresovi su bili pobacani po svlačionici... Igrači me nisu razumeli da je meč samo privremeno, a ne trajno prekinut.

Tada je Taveđija napravio potez koji je u velikoj meri doprineo da se meč definitivno odigra dan kasnije, mada je bilo jasno da bi se i bez njegove dosetljive intervencije duel teško nastavio istok dana.

- Bio sam primoran da napravim tipičnu italijansku scenu. Pokucao sam na vrata sudijske svlačionice i pokušao da pričam najbolji engelski koji sam mogao. Opet sam pitao sudiju da li je utakmica suspendovana ili trajno prekinuta. Dobio sam isti odgovor kao i pre. U tom trenutku sam se pretvorio u našeg čuvenog glumca Albreta Sordija i počeo da kukam Pauliju kako je moja karijera završena jer su igrači zbog mene i moje loše interpretacije otišli na tuširanje i sada nisu spremni za nastavak. Te reči su otvorile dušu sudije, pogledao me je i rekao: "OK, reci im da se igra sutra od 15.00 časova. Nikome nisam smeo da kažem šta sam uradio. Verovali ili ne, Ramaćoniju sam rekao tek posle 20 godina. Otrčao sam u našu svlačionicu i svim rekao da je meč definitivno odložen. Vratili smo se u hotel i trebalo je rešiti problem nekoliko stotina naših navijača koji nisu imali novca da ostanu još jedno veče. Odlučeno je da im Milan plati dodatne troškove.

Najzanimljivije je tek usledilo: povratak u hotel i neke scene koje je, kako priča Taveđija, najbližim saradnicima ispričao tek nakon dvadeset godina.

- Uveče u hotelu, imali smo mnogo dugačak i težak razgvoro sa delegatom UEFA koji nam je rekao da Anćeloti i Viridis ne mogu da igraju sutra jer je prvi dobio suspendujući žuti karton, a drugi je isključen. Znali smo da moramo da osposobimo Gulita kako znamo i umemo i počeli smo da radimo na tome. On je više iz psihološkog ugla, nego iz stvarnog fizičkog bola bio ubeđen da ne može da igra. Tražio je da mu iz Holandije dovedemo Teda Trosta ako hoćemo da igra sutra. U pitanju je njegov omiljeni fiziopterapeut iz holandske reprezentacije. Fininvest (Berluskonijev holding koji je upravljao celom njegovom poslovnom imperijom op.a.) je odmah podigao avion iz Milana te večeri i otišao u Amsterdam po Trosta da ga doveze u Beograd. Kada je to čuo, Gulit je prihvatio da počne sa treninzima u hotelu i istrčavanjima kroz hodnike. Ubacili smo ga u tim umesto Donadonija koji je umalo umro na terenu te večeri kada su mu izvlačili jezik posle sudara na terenu.

Najšokantnije po Milanovog direktora ipak je bilo suočavanje sa činejnicom da su Zvezdini direktori glavnog sudiju vodili u noćni klub iste večeri.

- Nisam mogao da spavam i oko jedan posle ponoći sam sa Đidom Susinijem (Milanov oficir za štampu, op.a.) rešio da izađem u grad. Tražili smo recepcionara da nam kaže adresu najlepšeg noćnog kluba u Beogradu sa najboljim ženama. Ušli smo u taksi i zaputili se tamo jer sam bio ubeđen da ćemo tamo doći i sudije sa utakmice. Posle pola sata se pred noćnim klubom zaustavio beli mercedes. Iz njega su izašli sudija Pauli i pomoćni sudija u društvu nekoliko atraktivnih devojaka i rukovodstva Crvene zvezde. Sudija me je video i razmenili smo poglede u kojima sam mu poručio: "Znam šta si radio i znaš da sam te video". Očigledno je da posle toga nije bilo razloga da ga podsećam..."

Još jednu zanimljivost, dosad neispričanu, Taveđija je otkrio Italijanima: Rajkard nije bio predviđen da šutira u penal seriji, ali je ipak to učinio.

- Ukratko, posle 1:1 u toku 90 minuta i produžetaka, usledili su penali. Oko toga mogu sada da otkrijem još jednu anegdotu. Peti penal je trebalo da šutira mladi Masimilijano Ćepelini koji je u produžecima zamenio Manarija. Tako je bilo zapisano na ceduljici sa izvođačima. Saki je odredio momka da izvede potencijalno poslednji penal, a dečko nije smeo da kaže da nema hrabrosti za to. I tako se u petoj penal seriji pri vođstvu 4:3 za nas nonšalantno pojavio Rajkard da šutira peti penal iako je Ćepelini bio zapisan kao izvođač. Sudija Pauli je znao, ali nije smeo ništa da kaže... Rajkard je pogodio penal, mi smo prošli dalje, a ovi iz Zvezde nisu bili svesni da je penal šutirao pogrešan čovek. Posle meča sam otrčao kod Frenkija (Rajkard op.a.) i pitao ga otkud se on pojavio u petoj seriji. Odgovorio mi je: ’Isprva nisam hteo. Ali onda sam shvatio da bi Ćepeliniju bila završena karijera da je promašio taj penal’. Bila su to dva nezaboravna dana u Beogradu.

(Telegraf.rs)