Konvoj preko Mađarske, 15.000 na stadionu: Sećanje na istorijski meč Partizana tokom NATO agresije

Unutra možete pogledati i galeriju fotografija sa tog meča između crno-belih i AEK-a

Na današnji dan pre 21 godinu, dakle 7. aprila 1999, fudbaleri Partizana i grčkog AEK-a odigrali su istorijsku utakmicu tokom NATo bombardovanja Srbije.

Glavni pokretač ove inicijative bio je Dimitris Melisanidis vlasnik AEK-a, a uz saglasnost fudbalskog sektora i, posebno, kapitena tima, Demisa Nikolaidisa, na osnovu kojih je AEK doneo istorijsku odluku. To je bio opasan put, jer su takozvane pametne bombe koje su NATO snage bacale na teritoriju Srbije bile odgovorne za mnoge tragične greške.

Atinjani su putovali preko Mađarske za Beograd i usput su videli sve užase razorenog Novog Sada. Navijači AEK-a su krenuli dan pre tima u konvoju od pet autobusa, a predvodio ih je Manolis Glezos, grčki partizan, koji je prkosno skinuo 1941. godine fašističku zastavu sa Akropolja.

Prvotimci oba tima su pred 15.000 navijača, dok je na snazi bila vazdušna opasnost, istrčali sa simbolom mete na dresovima uz transparent sa porukom: ,,NATO, prekini rat, prekini bombardovanje”. Meč je završen rezultatom 1:1, a gol za crno-bele postigao je Mateja Kežman (13), za AEK Zogulis (26). Meč je sudio Dejan Delević iz Beograda sa pomoćnicima Krstivojem Filipovićem i Stevanom Četnikom.

Za Partizan su tada igrali Damjanac, Rašović, Savić, Stojanoski, Stanojević, Vuković, Ivić, Ilić, Tomić, Bjeković, Kežman, Gerasimovski, Iliev, Duljaj, Tešović, Sabo, Ranković i Obradović.

Trener crno-belih bio je LJubiša Tumbaković koji se, u razgovoru za sajt crno-belih, prisetio te utakmice.

- Iako je prošla 21 godina od utakmice odigrane na stadionu JNA sa ekipom AEK-a, za mene ona i danas ima posebnu, emotivnu stranu i sećam je se do detalja. Zbog moje veze sa AEK-om, njihov dolazak u zemlju koja se borila protiv evidentno moćnijeg neprijatelja, konvoj autobusa grčkih navijača preko Mađarske, 15.000 ljudi na stadionu je nešto što nam je davalo dodatnu snagu i prkos da izdržimo u toj borbi. Nismo osećali strah ni u jednom trenutku, ni igrači, ni ja. Naprotiv!

- Sećam se da su mi pre početka utakmice dali AEK-ov šal, stavio sam ga oko vrata i nosio do kraja. Nije bio važan rezultat, već želja da čitavom svetu pošaljemo poruku da rade nešto nečasno, da treba da prestane bombardovanje i da je naš bratski narod sa nama. Zamislite kolika je to ljubav i poštovanje bilo prema našem narodu i klubu kad je AEK došao u najjačem sastavu.

Selektor reprezentacije Srbije povlači paralelu sa aktuelnim trenutkom:

– Koliko je danas, u vreme koronavirusa, važno da poštujemo pravila i budemo u samoizolaciji, toliko smo se tada svaki dan okupljali na stadionu, kafićima i bili zajedno da pokažemo da smo svi jedno.

– Danas moramo da slušamo uputstva kako bismo što pre uspeli da izađemo iz ovog stanja. Za razliku od NATO agresije, kad se znalo ko nam je neprijatelj i kad da ga očekujemo, za ovaj danas, osim imena, malo šta znamo. Ali, kao što smo tada pobedili, tako sam siguran da ćemo i danas - jasan je Tumbaković.

(Telegraf.rs)