Ovi fudbaleri su osvojili Zlatnu loptu, ali je Liga šampiona za njih ostala pusti san

Nedostaje im najvredniji trofej klupskog fudbala

Čak 15 vrhunskih igrača osvojilo je Zlatnu loptu, ali su karijeru završili bez najvažnijeg klupskog trofeja u rukama - Lige šampiona.

Preporučujemo

Stenli Metjuz (1956. godine)

Ser Stenli Metjuz bio je prvi dobitnik priznanja magazina "Frans fudbal" i to u trenutku kada je imao 41 godinu. Njegovu karijeru prekinuo je Drugi svetski rat, ali se Metjuz po završetku sukoba vratio fudbalu i nastavio sa igranjem sve do svoje 50. godine.

Reč je o fudbaleru koji je prestižno priznanje zaslužio igrajući za Stouk siti, što ga čini ikonom kluba.

Omar Sivori (1961. godine)

Igrom je podsećao na Lea Mesija. Bio je fudbaler Juventusa, a klub je predvodio na putu do tri titule prvaka Italije krajem 50-ih i početkom 60-ih.

Najviše što je ostvario u Kupu šampiona je četvrtfinale.

Jozef Masopust (1962. godine)

Najbolji češki fudbaler svih vremena Zlatnu loptu je dobio 1962. godine, kada je sa reprezentacijom Čehoslovačke igrao finale Svetskog prvenstva.

Predvodio je svoju Duklu iz Praga u Kupu šampiona tokom sezone 1966/67, kada ih je u polufinalu eliminisala lisabonska Benfika.

Lav Jašin (1967. godine)

Sovjetski golman je jedini čuvar mreže koji ikada osvojio Zlatnu loptu. To dovoljno govori kakav je talenat bio Jašin. Bio je neverovatan golman sa mačijim refleksima, a u svetu fudbala ostao je upamćen po svojoj tamnoj kapi.

Florijan Albert (1967. godine)

Albert je postao lider nove generacije reprezentativaca, posle odlaska fantastične generacije mađarskih fudbalera koji su igrali finale Svetskog prvenstva. Karijeru je proveo u Ferencvarošu, gde je dobio nadimak "Car". Dominirali su u domaćem prvenstvu, ali trofej Kupa šampiona je ipak bio nedostižan.

Oleg Blohin (1975. godine)

Najveći deo karijere proveo je u Dinamu iz Kijeva, gde uživa status legende. Svojom brzinom i čarobnim driblingom zaslužio je Zlatnu loptu 1975. godine.

Posle završetka igračke karijere našao se u političkim vodama. Radio je kao trener Dinama iz Kijeva, Olimpijakosa, AEK-a  i reprezentacije Ukrajine.

Alan Simonsen (1977. godine)

Jedini je dobitnik Zlatne lopte koji je bio na korak od osvajanja Kupa šampiona. Sa Borusijom Menhengladbah osvojio je dva Kupa UEFA i jednom bio poražen u finalu istog takmičenja. Potom je prešao u Barselonu sa kojom je osvojio Kup pobednika Kupova.

Najvredniji evropski trofej ostao je Simonsenov nedosanjani san, jer je u finalu 1977. godine Liverpul bio bolji od njegove Borusije.

Igor Belanov (1986. godine)

Reprezentativac SSSR dobio je nagradu 1986. godine. Sa Dinamom iz Kijeva je osvojio Kup UEFA 1986. godine, ali jedan tužni trenutak obeležio je njegovu karijeru. Promašio je penal u finalu Evropskog prvenstva 1988. godine, kada je Holandija bila bolja od SSSR.

Lotar Mateus (1990. godine)

Legendarni kapiten Nemačke i Bajerna bio je na samo tri minuta od osvajanja najznačajnijeg pehara klupskog fudbala. Najpre je 1987. njegov Bajern izgubio u finalu Kupa šampiona od Porta, zahvaljujući dva gola portugalskog šampiona u poslednjim trenucima susreta. Istorija se ponovila 1999. godine, a protivnik je bio Mančester junajted.

Roberto Bađo (1993. godine)

Promašeni penal u finalu Svetskog prvenstva 1994. godine bacio je senku na karijeru jednog od najboljih italijanskih fudbalera svih vremena. Bađo je dva puta igrao elitno klupsko takmičenje, ali nikada se nije pribižio finalu. Sa Juventusom je 1993. godine osvojio Kup UEFA.

Žorž Vea (1995. godine)

Sredinom 90-ih godina bio je jedan od najboljih napadača na svetu i jedini afrički fudbaler koji je dobio Zlatnu loptu. Zajedno sa Bađom i Savićevićem igrao je u napadu Milana. Nisu uspeli da ponove uspeh iz 1994. godine i trijumfuju u Ligi šampiona.

Ronaldo (1997. i 2002. godine)

Karijera fantastičnog napadača bila bi blistavija, da je malo više vodio računa o svom telu. Mučile su ga i povrede kolena. U Ligi šampiona je postigao 14 golova, ali je ostao bez trofeja.

Majkl Oven (2001. godine)

Oven je u 21. godini dobio priznanje Frans fudbala. Talentovani napadač je do 2004. godine igrao za Liverpul. Zatim odlazi u Real Madrid koji ambiciozno kreće u pohod ka trofeju Lige šampiona. Oven je napustio Liverpul u sezoni kada je tim sa Enfilda postao prvak Evrope.

Pavel Nedved (2003. godine)

Češki reprezentativac uspeo je da osvoji nagradu u konkurenciji Anrija i Maldinija. Sjajni izvođač slobodnih udaraca propustio je finale Lige šampiona njegovog Juventusa i Milana zbog suspenizije. Možda bi ishod utakmice bio drugačiji da je bio na terenu.

Fabio Kanavaro (2006. godine)

Suprotno stanovištu da Zlatna lopta nije nagrada namenjena defanzivcima, osvojio je zahvaljujući sjajnim igrama na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj. Italija je postala prvak sveta, a Kanavaro je jedan od najzaslužnijih za veliki uspeh, piše 90min.

U Ligi šampiona najdalje je otišao iste godine, kada je u četvrtfinalu finalista Arsenal eliminisao njegov Juventus.

N.N.