Stojković se javio iz najdužeg karantina u karijeri, pomenuo je i istorijski niz u derbiju

Golman Partizana ssa sinovima i suprugom broji dane do izlaska iz izolacije

Prazno je. Fudbal nema, nikome sad nije do toga. Valja se sačuvati u ovo "ludo" vreme. Ostati kući i čekati. To je i parola golmana Partizana Vladimira Stojkovića koji čuva sebe, svoju decu i suprugu u striktnom karantinu, a tamo, zbog dečurlije, zabave ne manjka.

Kako provodiš vreme sa decom u karantinu, čega se igrate?

Preporučujemo

- Kod kuće smo po ceo dan, nekad izađemo pre, naravno, policijskog časa ispred zgrade, petnaest, dvadeset minuta. Igramo se kući konstantno, napravili smo bukvalno vrtić, tako da smo po ceo dan posvećeni njima i nemamo vremena nizašta drugo zbog vanredne situacije. Ja lično ubacim samo trening koji smo dobili po programu i to odradim.

Pošto imate vrtić, da li ste preneli neke stvari?

- Trudimo se da improvizujemo vrtić na drugi način. Sa decom slažemo kocke, čitamo pričice, bojimo, igramo se pitalica, dečijih kvizova. Puni su energije, napolju ne moźemo da izlazimo, pa se igramo svega što traźe, da li je to jahanje tate (smeh), da li fudbal, vrteška gde ih vrtim, konstantno nešto radimo...

Dok fudbaleri trče, golmani imaju svoje "parade" ispred gola. Da li ti nedostaju u zatvorenom prostoru?

- Svakako se bacam ovde kući za njim (smeh), zato što se konstantno penju negde, da li na trosed, kuhinju, šank, tako da nisam ništa propustio...

Pridružio si se i "izazovu" uradi što više sklekova, ali koje su to veźbe koje radiš u kući?

- To su preventivne veźbe od povreda i vežbe snage. Ne moźemo mnogo da se improvizujemo dok ne budemo mogli da izađemo napolje. Nemam previše sprava, ali dosta može da se uradi i sa svojom težinom i da vam pomognu neki elementi iz kuće.

Koliko ti nedostaju treninzi?

- Pamtim i 99. kada smo bili bombardovani i za to vreme kaźem, ne ponovilo se.. Sirene, pa sklonište. Da ne kaźem da se sećam i 91. i 92. kad je počeo rat u Bosni. Sigurno da nedostaje fudbal, jer je ovo specifična situacija jer smo stalno u kući i biće čak i duźe od svake naše zimske, odnosno letnje pauze. Najbitnije je zdravlje i svi ćemo ispoštovati odluku Vlade Repubkike Srbije i nadležnih, a fudbal neće nigde pobeći, biće tu i kad sve prođe.

Knjige, psiha...

- Planiram da se više posvetim čitanju, ali je neizvodljivo jer su deca tu kad god pokušam da se izolujem, samo dotrče, bilo da sam u spavaćoj sobi, da li je to krevet, kuhinja, odmah su tu. Ali, svakako preporučujem da ko moźe, sada što više čita.

Da li si znao za podatak da si ušao u istoriju Večitih derbija kao golman koji ima sedam utakmica bez primljenog gola?

- Svakako da to imponuje, ali mislim da sada treba da skrenemo paźnju sa fudbala, sada je ovo najbitnija stvar i da se ljudi sačuvaju, pa kada sve prođe pričaćemo o fudbalu.

Igrači su dali donacije, odrekli ste se novca u korist onih kojima je sada pomoć neophodna?

- Drago mi je da su svi igrači taj predlog oberučke prihvatili i odrekli se dela plate kako bi pomogli drźavi i našem narodu koji je sad u problemu i u bolnicama. Apelujem na sve ljude da pomognu na bilo koji način, da li je to finansijski ili tako što će pomoći da se odnese hrana penzionerima ili slično. Ali najvaźnije da se drźimo pravila, da budemo u karantinu i čak i kad je dozvoljeno da što manje šetamo, osim ono što je neophodno za svakodnevni život. Moramo da izdržimo jer što se više budemo pridrźavali, to će brźe proći.

Brat Vladan ti je u Luksemburgu, kakva je tamo situacija?

- Ni tamo situacija nije sjajna, i on mora da se čuva. I oni periodično rade, rade od kuće. Nije sjajno, ali sve se nadamo da će proći.

Inicijativa predsednika Nice je prvi konkretan predlog o fudbalu posle korone, šta misliš o tome?

- Mislim da je sada najvažnije da se sve završi, a kada dođe vreme da razgovaramo o idejama i fudbalu, pričaćemo sa zadovoljstvom.

Sada kada si u kućnom karantinu, da li ti Valentina sprema neko omiljeno jelo?

- Nemam omiljeno jelo, ali je moj savet da se ne ide stalno u kupovinu, već ako se i ode kupite ono najvaźnije za dan, dva, tri, pet dana, kako bismo što manje išli na ulice i markete. Znamo da je rizično ako smo u zatvorenom prostoru, pa iz tog razloga da ne izlaźemo sebe i druge riziku od virusa. Prosto da budemo racionalni u ovim trenucima.

(Telegraf.rs)