Ljupko i Đora na Zlatiboru, uz rakiju i vestern filmove, prkose koronavirusu: Nije nam teško...
Dva "stara vuka" u izolaciji krate vreme dok traje vanredno stanje
Teško je vreme, nevolje su opet nagrnule u Srbiju, nije lako, najstariji sugrađani su najviše ugroženi. Koronavirus kreće da udara najjače. Spas od pošasti na Zlatiboru su pronašla dva "stara vuka" srpskog fudbala, legendarni Ljupko Petrović i Milovan Đorić.
Zajedno "guraju", družba ne izostaje, u istoj su zgradi, Đorinoj...
- Evo, na Zlatiboru. Šta je ovo udarilo na nas? Em, teško se živi, em, sad ovo čudo. Neverovatno! - kaže Ljupko na početku razgovora za Sportski žurnal.
- Mi ne živimo teško! - dobacuje mu popularni Đora.
Ljupko je saglasan, nema kukanja, svega ima u dovoljnim količinama.
- Sve imamo, ništa nam ne fali ha, ha. Stan je u Đorinoj zgradi, dobro snabdevena prodavnica u prizemlju. Dnevne potrepštine napišemo, trgovci donesu do vrata. Zato i preživljavamo ovo, lagano ha, ha...
Čovek koji je Zvezdu vodio do najvažnijeg uspeha u istoriji kaže da se prate uputsva, disciplina je na visokom nivou, tako će i da ostane.
- Nikud ne mrdamo, ne smemo. Kafenišemo, pričamo. Đora kad ode, gledam kaubojske filmove. Pet, juče. Stvarno, obožavam vestern.
Valja se izboriti i sa dosadom, potrajaće ovo stanje.
- Onako. Samo, valja na terasi izdržati tridesetak dana. Siđemo i nakratko ispred zgrade, nigde žive duše.
- Volove i ovce jedino srećemo - zaceni se čuveni Bata Đora.
- Sve poštujem, skroz. Masku nosim, kapu, rukavice. Đora ništa ha, ha. Njemu je lako, ovde sam kao od majke rođen. Upravo sam čistio i, kako se kaže, alkoholizirao. Joooj mili moj. Popili smo po dve rakije, krasna viljamovka. Stvari i podove sam prebrisao. Da, dezinfikovao. Sve blista i miriše, nemam reči.
Dakle, za Ljupka i Đoru ne moramo da brinemo
- Nema razloga...
(Telegraf.rs)