Gde su sada Fibel, Onjilo, Omega, Volkov, Vakulko... Top 20 igrača večitih na koje ste zaboravili!

Sada igraju u klubovima od Brazila do Indonezije!

Večiti derbi, 162. po redu, nije oduševio igrom, ali je prilika da se podsetimo brojnih igrača koji su prošli kroz Crvenu zvezdu i Partizan ne tako davno, ali im se izgubio svaki trag.

Preporučujemo

Bilo je u oba tabora brojnih pompeznih pojačanja, nada, stranaca od kojih se mnogo očekivalo. Neki nisu opravdali želje navijača, bilo je onih koji su u novom klubu pronašli sreću, pojedinci su pronašli prilično egzotične angažmane - ovaj put, izdvajamo po desetoricu igrača iz Crvene zvezde i Partizana na koje ste možda zaboravili, ili eventualno niste znali u kojim su klubovima završili posle Humske ili Marakane.

CRVENA ZVEZDA

Omega Roberts je iz Liberije došao u Srbiju, gde je promenio veliki broj klubova, u Crvenoj zvezdi je završio 2013. prelaskom iz Smedereva. Nije oduševio na Marakani, posle čega je igrao za Borac, Mladost, Donji Srem, Žarkovo i Novi Pazar, da bi na kraju završio u ekipi Budućnosti iz Dobanovaca, u Prvoj ligi Srbije.

Imao je i jedan izlet u azerbejdžanski Azal, a u Zvezdi je igrao u mandatu Slaviše Stojanovića, na kraju se neslavno oprostio od kluba.

- Razočaran sam statusom u Zvezdi. Klub nije ispao korektan. Prvo je bilo da čim prekinem saradnju sa Smederevom da ću potpisati ugovor na koji sam čekao više od tri nedelje. Imao sam i ponudu Manise da pređem za 180.000 evra, ali nisam pomislio da idem, iako sam u Zvezdu došao za samo pet hiljada - rekao je Afrikanac, kog će Delije pamtiti po komičnom pokušaju intervencije u porazu od Čukaričkog sa 2:0.

Tomas Fibel je u Zvezdi bio jedna od slabijih defanzivnih karika, naročito je to važilo za dvomeč protiv Ludogoreca. Zato je sreću morao da potraži u Anžiju, posle toga je igrao za Palangu u Litvaniji, iz koje je pre nekoliko dana prešao u Ararat iz Jerevana za 350.000 evra.

Zanimljivo je i da je veći deo karijere prelazio iz jednog kluba u drugi kao slobodan igrač, samo je Amkar dao 350.000 evra Viđevu iz Poljske za prelazak.

Ifeani Onjilo je u jednoj velikoj pobedi Javora nad Crvenom zvezdom dominirao za 4:2, pa je prešao na Marakanu, odakle se selio na pozajmice kiparskom Ermisu i saudijskom Fajsaliju. Posle toga je igrao za grčki AOK Kerkira, portugalski Kova Pijedade, pa se obreo u Bangladešu igrajući za Polis.

Istekao mu je ugovor sa ovim klubom 1. februara ove godine, pa je sada u potrazi za novom destinacijom.

Filip Janković je momak o kome se praktično sve već zna, bio je najmlađi evropski debitant, dominirao je u mlađim kategorijama kako je malo ko u Crvenoj zvezdi, zbog imidža su pravljena poređenja sa Robertom Prosinečkim...

Posle Zvezde se nije usrećio u Parmi, Kataniji, Domžalama, Radomlju, Ekstramaduri i Kordobi, sada je član Triglava iz Slovenije, procenjen je na 125.000 evra. Može se pohvaliti i svetskim zlatom sa Novog Zelanda, iako nije bio jedan od nosilaca igre u mandatu Veljka Paunovića.

David Babunski je igrač koji je iz Barselone došao u Crvenu zvezdu, pa su se mnogi nadali da će dobiti miks Ćavija i Inijeste, ali su se vrlo brzo uverili u suprotno, nije sve što izađe iz La Masije vrhunskog kalibra.

Makedonac je igrao za Jokohamu i Omiju u Japanu, sada će rumunski klub Botošani biti prilika da se još jednom pokaže na evropskom tlu.

Bruno Matos nije se proslavio na Marakani, ali je iskoristio priliku da se brazilskim medijima pohvali kako je igrao sa Lukom Jovićem.

- Počeo sam dobro, ali onda me je zadesila povreda koja me je potresla. Da se nisam povredio verovatno bih posle Zvezde igrao negde u Španiji. Igrao sam dobro, a ispred mene su bili menadžerski igrači. Imao sam ugovor na tri godine, a bio sam jako potišten - govorio je Matos, dodavši da je grejao klupu sa Lukom Jovićem, u trenutku kada je napadača već tražio Real.

Matos je posle Zvezde igrao za Sanat u Iranu, pa za Manamu iz Bahrreina, na kratko se vratio u Brazil, bio je član Žuazeirensea. Nova destinacija mu je potom bila Malezija (PKNS), poslednja tri kluba su mu indonezijska. Prvo je igrao za Persiju Džakartu, pa Bajankaru, da bi u februaru ove godine prešao u Madura Junajted.

Džošua Parker poznat je po tome što je skoro na mesečnom nivou davao intervjue u kojima je pričao sve najgore o crveno-belima, znao je često da "skokne" do Londona i nije bio poznat po disciplini, a sada je u Vajkombu. Posle Zvezde je od 2015. promenio nekoliko klubova, igrao je za Domžale, Aberdin, Vildstoun, Gilingem i Čarlton, pre odlaska u aktuelni Vajkomb koji igra treću ligu Engleske.

Sa spiska igrača, Nejc Pečnik dolazi kao obožavano lice među navijačima Crvene zvezde. Slovenac je izneo veliki teret osvajanja titule pod Slavišom Stojanovićem, koji ga je nagovorio da dođe iz Šefilda. Nije bila situacija sjajna na Marakani, mnogi su sumnjali u Nejca jer je izašao iz povrede i nije bio u sjajnoj formi, ali je on možda i najbolje trenutke karijere proveo na Marakani.

Posle toga, otišao je u Čibu, pa Omiju i Točigi, rešio je da se 2018. godine skrasi u Dravogradu iz Slovenije, klubu iz rodnog mesta.

Idan Vered je možda mogao i više da učini u Zvezdi, došao je kao novi lider i ofanzivac, učinile su i povrde svoje, a on se potom solidno snašao u Otavi Fjuri, pa se vratio 2016. u Izrael, dugo je već jedan od nosilaca igre Beitara iz Jerusalima.

Edson je trebalo da predstavlja ključno štopersko pojačanje u mandatu Miodraga Božovića, došao je iz Sao Paola, a na Marakani je delovao tromo, sporo i nespremno. Bio je daleko od dana kada je predstavljao najboljeg štopera brazilskog prvenstva, problem mu je predstavljalo i prilagođavanje.

- Osećao sam se usamljeno. Imao sam samo dvojicu saigrača sa kojima sam komunicirao. Bili su to Ibanjez i Hugo Vijeira. Ostali me nisu razumeli, jer je moj engleski vrlo slab - govorio je Edson, koji je potom igrao samo za brazilske timove, Mirasol, Red Bul, Londrinu, Guarani i Novorizontino.

PARTIZAN

Branislav Trajković bio je poznat i po dugom jeziku, jednom je izjavio da "šef ne voli p... i devojčice", uz verbalne ispade, imao je i štoperske, a posle Partizana je od 2015. igrao za Ordabasi, Zemun, beloruski Isloh i sada je u Rabotničkom u Makedoniji. Tu je došao 15. januara ove godine, bez kluba je bio od leta 2019. Grobari ga pamte po suludom crvenom kartonu protiv Ludogoreca, kada je udario bespotrebno Romana Bezjaka po licu.

Predrag Luka je imao zanimljiv razvojni put, iz Mladog Radnika je otišao u Rad, odakle je pojačao Partizan 2013. Potom je branio boje Mladosti, OFK Beograda, Temnića i Sloge 33, sada je lider Mladog Radnika, koji je svojevremeno i uveo u najjaču ligu Srbije.

Sedrik Gogua je bio strelac na jednom derbiju, u Beogradu je upao u velike probleme sa alkoholom, zbog čega je jednu noć proveo na trežnjenju u policijskoj stanici. Zato je posle Partizana igrao za Rigu, Kairat, SKA Habarovsk, letonski Daugavpils, pa ruski Tambov, odakle je usledio šokantan prelazak u CSKA iz Moskve, koji ga je video kao dobru rezervnu opciju.

Pamti se i Nemanja Mihajlović, u Partizanu je imao jedan jesenji eksplozivan period, posle toga se nije proslavio kada je prešao u Herenven 2017. godine. Ove zime, sreću je potražio u Arki iz Poljske, a predviđali su mu se daleko veći dometi.

I Đorđe Jovanović je važio za veliku nadu iz škole Partizana, ali je munjevito 2018. prodat Lokerenu za 450.000 evra, ali to nije bio najbolji potez. Prešao je u Kadiz, Pa Kartagenu, prošlog leta se vratio u Kadiz i igra u drugoj španskoj ligi.

Vladimir Volkov često nije umeo da pobegne od kontroverzi, mnogima je smetalo što je bio navijač Crvene zvezde kada je došao, ali je partijama i srčanošću pridobio Grobare. Posle Partizana je igrao za Mehelen, Leh Poznanj, Radnički Niš, Rad i Ermis, poslednji klub mu je Borac iz Banjaluke!

Fabrisio Dornelas je pre Partizana igrao za Flamengo, Palmeiras, Kruzeiro, Atletiko Paranense, Vasko, Vitorija, Fluminense... Previše je to zvučnih brazilskih klubova u biografiji ovog Brazilca da bi navijači bili skeptični, ali za ovog momka važi da se jednostavno nije snašao, niti je imao sreće da se integriše u ekipu Zorana Milinkovića.

Vrlo brzo po dolasku u ekipu jezik je bila najveća barijera za Brazilca, čekalo se i da se oporavi od povrede, a kada se konačno pojavio toliko je bilo nesigurnosti da je retko posle i dobijao priliku da pokaže kvalitet. Jedina povoljna okolnost ove saradnje je što je bila sklopljena na godinu dana, pa crno-beli makar nisu imali poteškoća pri raskidu ugovora. Posle toga, igrao je za Bragantino, tajlandski Muangtong, pa rumunsku Astru, kiparsku Omoniju, kazahstanski Aktobe, brazilski Guarani meksički Tiburones Rohos, da bi sada završio u Parani.

Mohamed El Munir se dobro snašao posle Partizana, prešao je u Orlando Siti, pa u Los Anđeles! Podsećamo, iz Al Itihada je došao u Jagodinu, potom je pre Partizana imao epizodu u Dinamu iz Minska, u Humskoj nije ostavio veći trag.

Grobari po lepom pamte Milana Lukača, u jednom derbiju je odbranio čak dva penala protiv Crvene zvezde, odakle je otišao u Akhisar i još nije promenio sredinu! Iako je u Partizanu ostavio solidan utisak, u nastavku karijere zabeležio je i jedan negativan rekord, u porazu od Sevilje sa 6:0 u Ligi Evrope. Imao je autogol i kriv je za poslednji pogodak, pa je od portala Who scored, koji se bavi detaljnom statistikom, dobio tada istorijski najnižu ocenu, 2.83.

Jurij Vakulko je "svežije" ime, bombastično je najavljen kao jedan od najvećih ukrajinskih talenata, došao je 2018. u mandatu Miroslava Đukića, odigrao je samo dve utakmice za tim iz Humske. Prethodno je branio boje Dnjepra, pa je otišao na pozajmicu u Arsenal iz Kijeva, sada je član Dnjepra-1, kluba koji je osnovan pre dve godine.

(B. V.)