Pank fudbal, politika, droga i nasilje: Bajka jednog sivog grada i rivalstvo starije od jednog veka!

Na jednoj strani je HSV, bivši šampion Evrope i klub elite, a na drugoj Sankt Pauli, maleni klub sa izuzetnom kulturnom tradicijom. Njihov duel je verovatno najvažniji nebitni gradski derbi na svetu. Ovo je njihova priča...

Volite fudbal? Želite nešto drugačije? Hoćete jedinstveno i uzbudljivo iskustvo? Onda definitvno morate da posetite Hamburg. Tamo gore, u najvećoj luci na severu Nemačke, naći ćete Reeperbahn: koji je konkretno i red lajt distrikt ovog sivog grada. Tu je i Die sündigste Meile koji je centralni deo noćnog života u Sankt Pauliju.

Postala je i svojevrsna hipsterska tradicija, da pojedete kobasicu, "zveknete" nekoliko Astri (lokalno pivo) i posetite čuveni stadion Milerntor, dom verovatno najneobičnijeg fudbalskog kluba na svetu.

Sigurno ste do sada nekada čuli za levičarsku grupu hardkor ultrasa koji čine većinski deo navijačke podrške Zankt Paulija (kako ga Nemci izgovaraju).

To je i neobična priča o fudbalskim nomadima na tribinama sa kojima Sankt Pauli podseća na noćnu moru iz priča Hantera S. Tompsona o Hels Ejndžesima. U jednoj od relativno novijih fudbalskih knjiga koja je objavljena pre nekoliko godina, engleski pisac Nik Dejvidson je okarkterisao Sankt Pauli kao "najradikalniji klub u Nemačkoj, koji se ponosi time što je drugačiji i što se zalaže za sve drugačije i ispravne stvari".

Njihovi navijači su, mora se i to reći, neverovatno uporni. Kada ih je Bajern gazio pre nekoliko godina sa 8:1 na njihovom stadionu, fanovi Sankt Paulija su stajali podignutih pesnica u tipičnom socijalističkom stilu i pevali iz sveg glasa. Bila je to i najveća pobeda Bajerna u gostima u Bundesligi u istoriji, ujedno i najteži poraz Sankt Paulija, koji je okarkterisan kao izraz potpune nemoći.

Pivo, marihuana i Bitlsi

Ali ljubitelji pank fudbala sa Milerntora potpuno su zanemarili rezultat, odlučivši da umesto kuknjave odaju počast Holgeru Stanislavskom, njihovom treneru i dugogodišnjem slugi kluba koji je u to vreme prelazio u Hofenhajm.

Te večeri, nekoliko hiljada navijača Sankt Paulija se spontano pojavilo u već pomenutom Riperbanu, na proslavi koja je trajala do duboko u noć. Pilo se pivo, pušila marihuana, a muzika je dopirala iz okolnih barova u kraju u kojem su čuveni Džon Lenon i Bitlsi živeli na početku karijere. Tražili su pozitivnu stranu u rezultatskom debaklu u Bundesligi, pošto se čudesno putovanje u eliti upravo te večeri završilo, ali su odlučili da sahrana tog fudbalskog sna bude sve samo ne patnja.

I baš to je jedinstveni entuzijazam i pozitiva koju navijači Sankt Paulija dele sa svojim smrtnim neprijateljima: navijačima gradskog rivala - Hamburger Šport Verajna - odnosno HSV-a ako vam je draže. Sutra (u subotu) od 13 časova čitava Nemačka će opet usmeriti pogled ka najvećoj luci na severu gde se pred 57.000 gledalaca na prepunom Folkspark stadionu ponovo sudaraju dva sveta, dve kulture i dve fudbalske filozofije.

Rivalstvo između HSV-a i Sankt Paulija je čudno. Dva kluba su retko igrala u istoj ligi kroz istoriju, ali lični animozitet između dve navijačke grupe nije nimalo drugačiji od ostalih vatrenih gradskih derbija širom sveta - rimskog (Roma - Lacio), našeg beogradskog (Zvezda - Partizan) ili onog u Buenos Ajresu (Boka - River).

To je ona vrsta utakmice u kojoj se navijači pozdravljaju tako što se gađaju flašama!

Rivlastvo koje je prekinuo Hitler

Ne sreću se redovno kao recimo HSV i Verder u čuvenom Nordderbiju, ali strast, pirotehnika i žestina su uvek tu. Sankt Pauli igračkim kvalitetom teško da može da parira HSV-u i ove sezone, iako im je jesenas čudesno zadao jedan od najtežih poraza od 2:0 na Milerntoru, koji je bio prva pobeda nad gradskim rivalom na svom stadionu posle čak 59 godina.

Dok je HSV prethodnih godina igrao konstantno u Bundesligi, Sankt Pauli se uglavnom mučio da opstane u Cvajti, a izjednačene duele vodili su jedino u periodu odmah posle Drugog svetskog rata. Rivalstvo ova dva kluba postojalo je mnogo pre velikog rata, prvi meč je odigran 1924. godine što znači da je staro preko jednog veka. HSV je dominirao u većini susreta sa Piratima sve dok Adolf Hitler nije odlučio da je bolje koristiti fudbalske stadione za nacističke demonstracije nego za promociju najvažnije sporedne stvari na svetu.

Posle Hitlera i rata fudbal je počeo da ulazi u nacionalnu svest Nemaca i dueli HSV-a i Sankt Paulija bili su uobičajena utakmica u prvenstvu Hamburga. Fudbaleri Sankt Paulija izdržavali su se od kobasica i ćufti koje je prodavao Karl Miler Senior, otac fudbalera Karla Milera, a baš to vreme je i period najboljih rezultata ovog kluba u okršajima sa gradskim rivalom HSV-om.

Godine 1947. Sankt Pauli je osvojio prvenstvo Hamburga na krilima Die Wunderelf-a (u prevodu čudesni tim), a činili su ga: Alfred Bek, Hajnc Hempl, Jozef Famula, Valter Dzur, Hajner Šafer, Hajnc Kepig, Fric Mahate, Ralf Borner, Hans Apel i Tute Leman. Bio je to možda i jedini put da je ovaj klub mogao da se nosi sa kvalitetom svog dugogodišnjeg i znatnog superiornijeg protivnika.

Ko je anti-komercijala, a ko se prodao za pare?

Međutim, to je bio i kratkotrajni bljesak ovog ipak malog kluba prkosnog stava, koji se vratio u relativnu anonimnost nakon ukidanja prvenstva Hamburga i formiranja jedinstvene Bundeslige 1963. godine. Tog trenutka HSV je krenuo uzlaznom putanjom da izrasta u velikana, dok je njegov najveći rival otišao u suprotnom smeru i nije stigao do elitnog ranga nemačkog fudbala sve do 1975. godine.

Iako se lako može zaključiti da su umesto fudbala svim poklonicima Sankt Paulija ipak draži opijanje, konzumiranje marihuane ili različite kulturne aktivnosti vezane za ovaj zanimljiv klub, to je istovremeno i vrlo pogrešno stanovište. Ono što je u već pomenutoj knjizi Dejvidsona dobro uočeno je da je "Sankt Pauli institucija koja se zalaže za mnogo više od običnog anti-establišment kluba". On je, piše Englez, "oaza fudbalske anti-komercijale, koja je potpuno drugačija od recimo korporizacije koja prati superklubove iz Premijer lige ili Bajern iz Minhena. Mada će navijači HSV-a to uvek poreknuti i pokazati na brojne štandove na kojima se prodaje roba sa logoom mrtvačke glave.

Navijači Paulija visoko dižu ruke - najčešće poptuno istetovirane - i pozdravljaju lepotu i čar fudbala. To je verovatno i druga strana navijačke kulture, drugačiji tip ove popularne igre, ali je još uvek i to fudbal. Zato je i rivalstvo sa HSV-om simbolično i ortodoksnije u njihovom fudbalskom životu. To je derbi kojem se posebno raduju jer je totalno u harmoniji sa haotičnim elementima svog načina života.

Naravno, pošto su do prošle godine (i ispadanja HSV-a iz Bundeslige) utakmice ovih klubova bile vrlo retke, navijači Sankt Paulija dugo nisu imali prilike da podsete gradske rivale kako su "klub bez duše koji sve prodaje za pare."

Za navijače kluba iz Riperbana, Hamburger SV je sve ono što je pogrešno u modernom fudbalu: kupovina zvezda i unosni sponzorski ugovori. I to nije ljubomora ili zavist - Sankt Pauli voli imidž kluba koji žrtvuje trofeje zarad jedinstvene priče koju predstavlja, ali istovremeno mora da prizna HSV-u i konstantnu superiornost.

Jugosloven koji je udario temelj velikog HSV-a

Godine 1970. Sankt Pauli nije postojao na fudbalskoj mapi Evrope, a za to vreme HSV se potrudio da se pokaže kao nova sila, kako u Bundesligi tako i u kontinentalnim takmičenjima. Osvojili su DFB pokal (kup) 1976. pre nego što su uzeli i Kup pobednika kupova kojim su privukli na sever Nemačke i engleskog superstara Kevina Kigena, koji je u belom dresu s dijamantom na grudima postao najbolji fudbaler Evrope dva puta tokom karijere u Nemačkoj.

Nakon što je Kigen pronašao sebe u nemačkom fudbalu, Dinosaurusi su postali još bolji. Pod jugoslovenskim trenerom Brankom Zebecom, Die Rothosen (crveni šorcevi) je osvojio svoju prvu šampionsku titulu 1979. sa Englezom kao najboljim strelcem za šta je kasnije dobio Zlatnu loptu. Potom je i veliki Ernst Hapel vodio Hambuurger kroz zlatnu eru ovog kluba u kojoj je HSV dominirao klupskim fudbalom u Nemačkoj i imao 36 utakmica bez poraza na putu na kome su 1983. pobedili moćni Juventus u Atini u finalu Kupa šampiona golom Feliksa Magata.

Ovakva istorija, ispresecana trofejima i prestižom, trebalo je da podseti navijače Sankt Paulija na drugu stranu fudbala koja im je potpuno strana. Za neke klubove je osvajajnje titula i posedovanje najvećih zvezda u timu san snova, dok je za druge glavna ambicija samo da vide jednakost i zaustave predrasude.

Uvek protiv rasizma i homofobije

Predsednik Sankt Paulija Oge Getlih izjavio je u intervjuu nemačkom novinaru Uliju Heseu da, iako se njegov klub uvek zalaže za socijalističke principe i bori protiv rasizma i homofobije, fudbal mora dabude na prvom mestu. Opet, istorija gradskih derbija sa HSV-om nije pozitivna iako su povremeno znali da iznenade mnogo dominantnijeg rivala. Poseban trenutak (uz nedavni jesenji trijumf od 2:0) desio se u februaru 2011. kada su na Folksparku upisali istorijsku pobedu.

Bilo je to vreme kada je HSV dospeo u probleme i kada su mu znatno opali standardi, dok je Sankt Pauli možda jedini put iskreno uzleteo visoko. Problemi Hamburgera izazivali su poslovično veliku radost kod ljubitelja manjeg kluba koji su u velikom broju stigli na ogromni stadion rivala. Utakmice ovih timova obično su karakterisali manji izlivi nasilja, ali ovaj derbi probudio je nešto divlje među navijačima na obe strane.

Pride, uprava HSV-a je odlučila da promeni travnjak usred sezone, što nije običaj u Nemačkoj, a to su učinili samo nekoliko dana uoči derbija. Naravno, posle toga je usledila trodnevna kiša, nebo se otvorilo, pa je utakmica na kraju otkazana. Bila je to sramotna situacija. Tog vikenda širom nemačke igralo se nekoliko lokalnih derbija, ali je ovaj u Hamburgu otkazan. Zato su navijači HSV-a odlučili da iskale bes na imovini protivnika pa su polupali klupsku prodavnicu Sankt Paulija pod nazivom Džoli Rodžer.

Navijači HSV-a su bili raspoloženi za sukob i dve nedelje kasnije kada je odložena utakmica konačno odigrana, pa su raširili novi uvredljivi transparent na tribini: "Pobunjenička lobanja i kosti - rasprodato! Samonapravljena domaća tribina - raspordato! Moderna legenda - rasprodato! Onaj ko sve rasporda može samo da igra na šipki". Bila je to jasna i bolna poruka koja je opominjala Sankt Pauli da i on polako klizi u iskušenje komercijalizacije i da je vrlo blizu neizbežni akt prodaje sopstevenog identiteta kako bi se opstalo u modernom fudbalu.

Kad navijači pretuku protivničkog golmana

Fanovi Sankt Paulija su im potom odgovorili tako što su obezbedili besplatnu hranu i piće za sve u svom gostujućem sektoru, i tako samo začinili ionako napetu atmosferu. Ali je buka nastala čim su igrači izašli na teren i počela utakmica. Gosti su na utakmicu došli usred borbe za opstanak, a nervozu je pojačavala činjenica da nisu mogli da pređu centar zbog dominacije HSV-a koji je izgledao oštrije, brže i moćnije.

Ta kultna utakmica nosila je sa sobom i dodatni teret jer su navijači HSV-a nekoliko meseci ranije pretukli golmana Sankt Paulija Benedikta Pliketa na stanici dok je čekao voz. Njega je to toliko motivisalo da je branio kao lud u prvom poluvremenu, i doveo do ludila Ruda van Nistelroja koji mu je šutirao gotovo deset puta na utakmici.

A nakon što su gosti zapalili pirotehnikom svoj sektor tačno u 19 časova i deset minuta na godišnjicu osnivanja kluba (1910) atmosfera je dostigla usijanje. Policija, pod punom opremom za razbijanje demonstracija uletela je u sektor sa navijačima Paulija. Ove to nije omelo, nastavili su da skaču i pevaju, da bodre svoj tim.

Sve je otišlo dođavola za domaćine u 59. minutu kada je Džerald Asamoa skočio u šesnaestercu i matirao golmana HSV-a. Navijači na jugu su poludeli, a ostatak utakmice doneo je samo tenziju na obe strane bez golova. HSV je bio na korak od prvog poraza od Sankt Paulija posle nekoliko decenija dok je to ujedno bio jedan od najvećih trijumfa Pirata u klupskoj istporiji.

U koga je lakše zaljubiti se?

Sankt Pauli je izdržao pritisak i pobedio gradskog rivala prvi put od 1977. godine, a po završetku utakmice niko nije pomišljao na odlazak kući. Ostali su u gostujućem boksu i pozdravljali svoje igrače, sa razvijenim braon šalovima i zastavama kojim su učinili ovaj meč jedinstvenim. Pride, prebijeni golman Pliket je šutnuo korner zastavicu sa grbom HSV-a (mada im je Tom Mikel prošle godine uzvratio na isti način na Milerntoru).

Međutim, ta utakmica na kraju rezultatski ništa nije značila Sankt Pauliju pošto je ispao iz Bundeslige. I deluje da se Pirati neće vratiti još dugo u nemačku elitu, ako pogledate trenutno stanje na tabeli Cvajte, ali to možda posle svega i nije toliko bitno.

Bitno je da će Sankt Pauli nastaviti da izražava svoje levičarsko političko uverenje i poslužiti kao simbol pank fudbala u koji je lako zaljubiti se. HSV je možda malo manje moderan i popularan za praćenje (rekli bismo dosadan), ali bez njegove superiprnosti i nekadašnje dominacije na evropskoj sceni, ovo rivalstvo i ne bi bilo tako veliko.

Sreća je što su u poslednje dve godine fudbaleri sa Folksparka privremeno ispali u niži rang pa je i tako oživeo i duh najvažnijeg nebitnog derbija na svetu.

(M. Zdravković)