Sve je kao pre 20 godina: Lacio sa Srbinom juri Skudeto i opet odlučuje isti meč - NON MOLLARE MAI!

Za razliku od Eriksonovog tima koji je bio izgrađen na bogatstvu milionera Serđa Kranjotija, ova današanja "low cost" verzija Lacija sastavljena je polako i sporo, sa skromnim sredstvima. Čudesna igra sudbine doživeće kulminaciju 26. aprila u Torinu na derbiju sa Juventusom

Prošlo je tačno 20 godina otkako je Lacio osvojio poslednji (drugi) Skudeto u istoriji kluba. Te 2000. godine sa sjajnim timom u kojem su naši asovi Dejan Stanković i Siniša Mihajlović vodili glavnu reč i Srbija se nekako zaljubila u Nebeskoplave švedskog trenera Eriksona, generaciju koja je zlatnim slovima ostala upisana u istoriji kluba sa Olimpika.

Na početku novog milenijuma, kao i danas dve decenije kasnije, Bjankoćelesti su bili potpuni autsajderi u trci. Zaostajali su za liderom Juventusom pet bodova tri kola pre kraja, ali su uspeli da ih preteknu i osvoje titulu na stogodišnjicu kluba.

Preporučujemo

Zanimljivo, Lacio je i do prošlog vikenda imao pet bodova manje od Stare dame, ali je posle trijumfa nad Interom u nedelju uveče i kiksa rivala u Veroni prošlog vikenda razlika trenutno samo bod u korist Juvea. Ove godine slavi se 120 godina postojanja.

Deža vu, zar ne?

Čak je i simbolika sa Srbima u timu posle dve decenije tu. Sergej Milinković Savić je definitivno najbolji fudbaler Lacija ove sezone, a uloga u borbi za Skudeto visokog veziste identična je, ako ne i veća, kao ona koju su Miha i Deki imali te slavne 2000. godine.

Ali za razliku od Eriksonovog tima koji je bio izgrađen na bogatstvu milionera Serđa Kranjotija, ova današanja "low cost" verzija Lacija sastavljena je polako i sporo, od prelaznog roka do prelaznog roka, sa skromnim sredstvima.

Pod genijalnim vođstvom trenera Simonea Inzagija, kojeg italijanski novinari uveliko smatraju novim Karlom Ančelotijem, i marljivim radom sportskog direktora Iglija Tarea, Albanca koji je u odbačenim igračima - Luisu Albertu, Lukasu Leivi i Ćiru Imobileu - prepoznao skrivene kvalitete, stvoren je jedan od najatraktivnijih timova u Seriji A.

Talentovani Tomas Strakoša na golu, iskusni Frančesko Aćerbi u poslednjoj liniji, Luis Alberto i naš Sergej na sredini, uz već spomenutog Imobilea (s rekordnih 26 golova prvi strelac Italije) napravili su ove sezone neverovatan niz od 19 utakmica bez poraza. Prethodni put su pognute glave u prvenstvu napustili Đuzepe Meacu baš protiv Intera 29. septembra, a sinoć su mu se i revanširali trijumfom od 2:1.

I ovo je zaista rekordna sezona za Lacio koja nagoveštava da bi Skudeto mogao da se slavi u maju. Nebeskoplavi su ove godine oba puta tukli Juventus (u prvenstvu i Superkupu Italije), a pobedili su i Milan u Lombardiji prvi put posle 30 godina. Ipak, ono što je posebna čar ovog Lacija nisu samo pobede već i činjenica da je atraktivan za gledanje.

Do sada su postigli čak 55 golova na 24 utakmice i samo je Atalanta sa 63 efikasnija od njih. Čim osvoje loptu od protivnika odmah je ogromnom brzinom šalju napred podjednako brzo i graciozno kao što njihova maskota - orao Olimpija - leti krilima ka nebesima i podseća na strelu.

Igrači koje Simone Inzagi iz nedelje u nedelju inspiriše na čudesan način, dišu kao jedan i fantastično se razumeju na terenu, utisak je da bi igrali i zatvorenih očiju. Kao rimski legionari spremni da poginu jedan za drugog potpuno slede nezvaničnu klupsku himnu sa porukom "Non mollare mai", u prevodu "nikad se ne predaj". I zaista, ko zna koliko je puta ove sezone Lacio preokrenuo rezultate i poraze pretvorio u pobede.

Jedina zamerka ove sezone za Inzagijev tim je što je vrlo rano izbačen iz Lige Evrope, ali je pitanje da li bi navijači Lacija uživali u ovim lepim danima slave da je ekipa ostala na međunarodnoj sceni. S obzirom na veličinu igračkog kadra, verovatno da i ne bi imali snage za ravnopravnu borbu na tri fronta. Lacio je nedavno ispao iz Kupa od Napolija, pa mu je Serija A jedini prioritet do kraja sezone. Luksuz koji Juventus nema.

Takva situacija Laciju omogućava po sedam dana da se pripremi za svaku novu utakmicu, pa Inzagi još detaljnije može da radi na taktici i motiviše svoje sjajne igrače. Takođe, sa dužim vremenom oporavka igrači Lacija će izbegavati povrede, a gledajući kvalitet tima to je luksuz koji sebi ne mogu da priušte jer imaju tanku klupu.

Mnogi su očekivali da Lacio otpadne iz šampionske trke sa Interom i Juveom do sada, što je bio slučaj ranije. Umeli su dobro Nebeskoplavi da započnu sezonu sa nekoliko pobeda, ali potom i da totalno padnu u finišu i ostanu čak i bez Evrope. Međutim, ove godine se sve to promenilo i nestalo, pa mnogim navijačima "prvog kluba prestonice" kako sebe zovu jer su osnovani znatno pre Rome, i dalje sve ovo deluje nerealno.

Ali, ovaj borbeni Lacio ih je naučio da nema predaje. To je bilo evidentno u decembarskom derbiju sa Juventusom kada je kao i sinoć protiv Intera, Inzagijev tim opet preokrenuo vođstvo pritvnika i slavio sa 3:1. Još malo simbolike i paralele sa 2000. godinom... Lacio opet gostuje Staroj dami na proleće u okviru 34. kola.

Kada su pre dve decenije osvojili poslednji Skudeto Nebeskoplavi su takođe u aprilu gostovali u Torinu i zabeležili pobedu u borbi za titulu golom Dijega Simeonea. Ovog  puta posle dve decenije neće igrati na Dele Alpiju već na novoj Juventusovoj areni, a ljubiteljima ovog kluba ostaje nada da će do 26. aprila Lacio biti u igri za Skudeto pa makar sa istim bodom zaostatka kao danas.

Ukoliko nastave da se ravnopravno trkaju sa Juventusom i Interom ne postoji razlog zašto se istorija ne bi ponovila i zašto u nedelju 24. maja 2020. drevni Rim ponovo ne bi video šampionski let Olimpije u čast trećeg Skudeta Lacija. Zamislite to. Sunčan dan, sever Olimpika sa gomilom nebeskoplavih barjaka i kultni Lučio Batisti s razglasa "Giardini di Marzo"...

P. S. Ne možeš da budeš šampion, ali možeš da pokušaš!

(M. Zdravković)