Darijo Srna: O Srbiji kao TOP 10 ekipi, uspehu Hrvata i međusobnom meču na EP, Siniši Mihajloviću...

Legendarni kapiten Kockastih smatra da je Srbija individualno među 10 najboljih u Evropi, ali da Orlovima nešto fali

Gde je Šahtjoru, tu je i Darijo Srna! I tako već dugi niz godina, uz kratkotrajan prekid kada je nekadašnji kapiten reprezentacije Hrvatske igrao u Kaljariju!

Međutim, vrlo brzo se vratio u svoj Šahtjor gde obavlja funkciju pomoćnog trenera kluba koji se u Turskoj priprema na terenu koji je tik pored onog na kom igra Crvena zvezda.

Intervju je obećao već prvi put kada je upitan, s tim da je Šahtjor nakratko napustio Tursku. Obećao je da će razgovarati sa srpskim medijima kada se vrati i svoje obećanje je uspunio. I to u danu kada se video sa svojim velikim prijateljem Nenadom Lalatovićem.

Za izveštače Telegrafa, Sportskog žurnala, Kurira i Hot Sporta, Srna je najpre otkrio kako je postao trener.

- To me je čekalo kad-tad. Prekid karijere je neminovnost u nekom trenutku. Neko voli da odmori, drugi da se uključi rad. Imao sam sreću da sam dobio poziv čim sam završio sezonu u Kaljariju, da se vratim na funkciju koja je zahtevna. Ambasador, glavni kordinator između prve ekipe i kluba. Ima dosta posla, sve što radim za ovaj klub je iz ljubavi. To je moja kuća, samo želim da pomognem - rekao je Srna i dodao:

- Praktično nisam ni osetio kraj karijere, u jednom danu sam napravio konferenciju za medije da završavam karijeru, a deset minuta kasnije sam počeo novi izazov. Radim, uživam. Naravno, hteo bih još da igram fudbal, ali težak je fudbalski ego. Moraš da se pomiriš sa tim da više nisi taj koji izodi slobdnjake, penale, centaršueteve, dolaze drugi, mlađi i brži. To je život.

Otkrio je i nekadašnji hrvatski reprezentativac zašto karijeru nije završio u Šahtjoru, a ne u Seriji A.

- Imao sam problem koji se dogodio i želeo sam da završim karijeru na terenu, ne na sudu, koji sam pobedio i ovako i onako. Hteo sam u Seriju A. Orišao sam na Sardiniju, jeo ribu, kupao se, igrao, naučio italijanski jezik, ostvario veze i kontakte koji će da mi značiti za budućnost. Super mi je iskustvo bilo.

S obzirom na to da je Dejan Stanković teren pored, ali i u istom hotelu sa Srnom, interesovalo nas je kako gleda na to što je Deki preuzeo crveno-bele.

- Bio sam sa Dekijem, pričali smo. Trebalo je i da odigramo prijateljsku utakmicu, ali nije se poklopilo. Nisu mogli da se otkažu već dogovoreni mečevi. Stanković je imao šest meseci trenerskog posla u Udinama i to mu mnogo znači, ima veliko fudbalsko iskustvo. Vratio se u Zvezdu, gde je legenda i ljudi ga vole. Očekuje se od njega mnogo mnogo, želim mu sve najbolje. Gledao sam malo preko oka kako igraju i treniraju, treba im još vremena. Svaki trener ima svoju ideju.

- Koliko vidim, Zvezda je kao Dinamo u Hrvatskoj poslednjih godina. Osvajaju titule, igrali su u Ligi šampiona. Radi se o ozbiljnoj ekipi, nije lako danas igrati u tom takmičenju. Pratio sam ih protiv Liverpula, PSŽ-a i Olimpijakosa. Utisak mi je da Zvezda igra bolje protiv velikih ekipa nego manjih. Po rezultatima je tako.

Na opasku sa je Zvezda doživela fijasko protiv Bajerna u Beogradu, Srna je rekao:

- Bajern je ekipa kao Atalanta, ako im se potrefi dobar dan – ulazi sve u mrežu.

Upravo je Atalanta bila sa Šahtjorom u grupi Lige šampiona i kao druga je prošla dalje. Ukrajinci su treći, a najveći gubitnik je Dinamo. I to zbog neverovatnog preokreta Šahtjora u nadokandi vremena.

- Bila je to teška grupa, znalo se da je Mančester siti favorit. Atalanta je čudna ekipa, može i da pobdi i izgubi sa 5:0, ali većinom pobeđuje. Dinamo je napravio bum, strašno je kako su igrali protiv Atalante i nas. Eto zašto je fubbal zanimljiv. Slaviš u 93. minutu na 3:1, a u 96. je 3:3. To je za mene neverovatno iskustvo na trenerskoj stolici.

- Imao sam i ružno iskustvo kao igrač, kada sam primio gol od Turske u Austriji na Prvenstvu Evrope u 119. minutu. Prethodno smo dali u 116. Da smo prošli, igrali bismo sa Nemcima u polufinalu, a njih smo pobedili u grupi. Zatresli su nam mrežu s centra. To je bilo baš bolno, fudbak je nepredvidiv.

Hrvati su, na kraju, igrali finale SP u Rusiji, ali Srna se ranije povukao. Priznao je da je uživo gledao samo meč protiv Francuza za trofej.

- U fudbalu mora da se poklopi mnogo stavri, ne samo kvalitet. Jedna stativa da uđe, druga da se odbije. Nismo imali sreću kad sam ja igrao. Ja odoh, a oni napraviše korak više. Bio sam deo te familije, nisam ljubomoran i egositičan, Hrvatska je to zaslužila. Takav doček u Zagrebu, neverovatan. Dao bih sve trofeje da sam mogao da budem tamo. To su sudbine koje su se poklopile, živiš sa tim - rekao je Srna i dodao:

- Čujemo se stalno. Mi smo prošli svašta zajedno. Ostao sam zajedno i sa Lukom i Ćorlukom i Raketom. To je naša generacija, mada sam malo stariji od njih. Bio sam deo familije, pomogli su mi da izrastem kao igrač, kapiten i čovek. Ne mogu da kažem da je uvek bilo bajno, ali se znalo da je kod nas red, rad i disciplina. Trener je tu, resepktovan je svako, ali tu grupu nije mogao niko da sruši.

Na EP ove godine postoji mogućnost da Srbija i Hravtska budu u grupi, ukoliko Orlovi preskoče baraž za Ligu nacija. Srna smatra da je to sasvim realno.

- Kad gledaš individualno reprezentaciju Srbije, to je selekcija među deset najboljih u Evropi. Ali očito nešto ne štima. Nemate podršku sa tribina kao što je ima Hrvatska. Ne znam šta vam fali. Nisam u vašoj svlačionici. Srbija ima ozbiljnu ekipu, individulano prolaze Norvšeku i drugu ekipu bez problema. Sad, ako se poklopi sve, nadama se da hoće.

Ističe Srna da nije sve ni do trenera.

- Ma, kakvi. Treneri su se menjali i u hrvatskoj reprezentaciji. Kad sam bio kapiten uvek sam imao iza sebe pet igrača koji su me branili i za koje bih ja poginuo. To su Modrić, Rakitić, Ćorluka i Mandžukić. Kod nas nije bilo sujete. Ako je neko višak i ne uklapa se, on je „aut“. Nema izlazaka, zna se kad se to radi. Bio sam kapiten 11 godina, eto pokazalo se i bez mene u Rusiji takvo zajedništvo. Nemaš tu prostora da se opustiš.

Ukoliko Srbija prođe baraž, biće to prvi put u istoriji da Orlovi igraju sa Hrvatskom na nekom velikom takmičenju. Naravno, bio bi to definitivno meč visokog rizika, mada Srna ne misli tako.

- Ako je moglo da prođe bez problema u Zagrebu i Beogradu, zašto ne bi mogla u Škotskoj ili Engleskoj. Igrao sam dva puta protiv Srbije, nikakvih tenzija nije bilo. To u sve moji prijatelji. Brat Kolarov i ostali. Mi bismo se tukli na terenu, ali posle bismo išli da popijemo nešto i na muziku. U sportu nema mesta politici. Mi se svi poznjemo, ali kad sam na terenu i Modrića bih udario po nogama, kako ne bih nekog drugog.

- Nadam se utakmici Hrvatske i Srbije, to je samo jedna u nizu velikih događaja na svetskom nivou. Ljudi će uživati. I idemo dalje, fudbal je najbitniji sport.

Dotakao se Srna i teške situacije u kojoj se nalazi Siniša Mihajlović, odnosno njegovoj borbi sa leukemijom.

- Siniša je pokazao kakav je borac i da život nije jednostavan. I ako nemaš m..da ne možeš ništa da napraviš. To je pokazao kao igrač i trener i sada kao čovek. Da smo, ne daj Bože, u njegovoj situciji, ne znam koliko bi ljudi došlo na klupu. Čuo sam se sa njim, poželeo sam mu samo zdravlje, jer sve ostalo ima u životu. Da se sve ovo završi dobro. Verujte mi, u takvim bolestima, imao sam oca koji je umro od raka, da nije imao glavu poput Siniše ne bi ni toliko živeo. Dignuti ruke u ring i boriti se - rekao je Srna.

Za kraj je imao poruku vezanu za šampiona Srbije.

- Bio sam ovde sa bratom Lalom (Nenad Lalatović). Njemu želim sve najbolje. Moj brat Duki (Igor Duljaj) je u partizanu, Deki (Dejan Stanković) je u Zvezdi, pa nek pobedi ko je bolji - završio je Srna razgovor.

(Mario Marić - izveštač Telegrafa iz Turske)