Ja sam vojnik Zvezde, ginuću i dalje za nju: Emotivni Jovičić o teškoj povredi i ponudi koju je imao

Popularni Bakula je dodao i to da bi za Zvezdinu ligu šampiona dao još jednu sličnu povredu

Ako za nekoga trenutno možemo da kažemo da je najmalerozniji igrač Crvene zvezde, onda je to svakako vezista Branko Jovičić.

Od dolaska na Marakanu u leto 2017. godine popularni Bakula je doživeo dve teške povrede, i to svaki put kada je pružao možda i najbolje partije u crveno-belom dresu.

- Od dolaska u Zvezdu sam doživeo drugu tešku povredu što je dosta teško i na nekom psihičkom planu. Šest meseci je prošlo, priključio sam se ekipi na Kipru što je za mene bilo izuzetno bitno. Sve je lakše uz ove saigrače i stručni štab. Videli ste da posle treninga ostajem i dodatno radim kako bi se što jači vratio na teren. Očekujem svoje minute u sredu protiv Dunajske Strede. Ono što verovatno sve i zanima jeste to da je noga dobro, da se vraćam u taj ritam - počeo je Jovičić priču.

Prvu povredu je doživeo protiv Čukaričkog te 2017. godine, da bi posle meča sa Helsinkijem prošlog leta pokidao ligamente.

- Izuzetno mi je teško i da pričam o tome. Posle te utakmice sa Helsinkijem, kada sam doživeo povredu, otišao sam kući i ništa nije ukazivalo na to da su mi pokidani prednji ukršteni ligamenti. Nikakvih znakova nije bilo. Niti je koleno oteklo niti sam imao bolove. Ujutru kada sam saznao, ceo svet  mi se srušio. Bilo je dosta teško, odmah su me zvali svi iz kluba. Saigrači, stručni štab, uprava... Ovom prilikom bih se zahvalio upravi što mi je obezbedila fenomenalne uslove za operaciju i oporavak. S te strane i rezultat svega je to što sam se posle pet meseci vratio u trenažni proces. Posle te povrede sam obećao sebi da ću se vratiti što jači i što spremniji - jasan je bio Jovičić.

Kako je sam priznao, nije mu bilo lako da sa strane gleda saigrače u borbi za LŠ i samoj grupnoj fazi.

- Psihički je bilo dosta teško. Prva utakmica koju sam uživo gledao jeste protiv Jang Bojsa za ulazak u LŠ. Ako je moralo tako da se desi, neka je. I sada bih menjao povredu za ulazak u Ligu šampiona. Istina je da nisam bio na terenu, ali sam sve vreme bio sa saigračima.

- Žao mi je zbog svog oporavka što nisam mogao da letim sa njima na gostujuće utakmice, da osetim i draž LŠ na stadionu Totenhema i Bajerna. Ali, opet se u budućnosti nadam da će Zvezda igrati LŠ i da će me zaobići povrede. Daće Bog da se sve završi, nema šta više. Jedino ruku da slomim, ali sa slomljenom rukom mogu da trčim.

Otkrio je Bakula i kako su igrači reagovali kada su čuli da Vladan Milojević ide iz kluba.

- On je jedan od trenera koji nas je doveo u Zvezdu, zajedno sa upravom. Nismo mogli da zamislimo da će otići. Kada smo čuli, večina saigrača je kontaktirala s njim. Poželeli smo mu puno sreće u karijeri, on to zaslužuje. Sada smo dobili Mistera, novog trenera.

- On je trener koji istinski oseća Zvezdu, ponikao je u njoj. To je dosta bitno. Radio je sa velikim stručnjacima, osvojio sve kao igrač, ali je najbitnije to što oseća Zvezdu. Zvezdaški nas vaspitava i svi na terenu treba da znamo koji grb branimo i čiji dres nosimo.

Jovičić je neposredno pre te povrede imao i ponudu da napusti klub. Podsetimo, Nim je nudio miliona evra za Zvezdinog lava.

- Pričalo se na tu temu letos, uprava i stručni štab su odlučili da sam potreban ekipi. Ja sam vojnik Zvezde, ginuo sam za nju i ginuću i dalje. Nemam šta da žalim. Mnogo sam srećan što sam u trenažnom procesu. Samo želim da budem što jači i glavom sam trenutno u crveno-belom dresu. Meni je san uvek bio da osvajam titule sa Zvezdom. Tu se najlepše osećam i ne bih se bunio da ostanem do kraja karijere - rekao je Jovičić.

(Mario Marić - izveštač Telegrafa iz Turske)