Partizanova 2019. godina: Od raja do pakla i nazad...

U Humskoj je bilo uspona i padova, stresno na početku, ali sasvim zadovoljavajuće u drugoj polovini i na kraju

Iako na oficijelnom klupskom kalendaru nema ama baš nijedne sportske fotografije, koja će ostati u amanet pedantnim hroničarima i podsećati na 2019. godinu, već će to ko zna koju godinu zaredom biti turobna lica iz "ličnih karata", neke lepe slike i uspomene će ipak ostati makar u mislima onih koji su svedočili Partizanovom dizanju iz pepela.

Nije dobro počelo, refleksija prošlosti je u prvim mesecima i dalje pritiskala crno-bele, klub se borio sa besparicom, osakaćenim igračkim kadrom, problemima u struci, gubitkom uticaja u fudbalskim organizacijama, podelama na tribinama i sve je pretilo da ode u katastrofu, ali su se neke stvari prosto desile same od sebe i korak po korak pokrenule "parni valjak"...

Telegraf vas podseća na deset događaja koji su obeležili godinu u Humskoj, koja mirne duše može da se okarakteriše kao “restart” srpskog fudbalskog velikana.

OSTAVKA MIRKOVIĆA, IMENOVANJE MILOŠEVIĆA

Partizan je već na početku kalendarske godine debelo zaostajao na tabeli, iako je bio opterećen takmičenjem samo u domaćem prvenstvu, jer je nekoliko meseci pre toga eliminisan u kvalifikacijama za Ligu Evrope od Bešiktaša.

Bio je to 10. mart, igralo se 26. kolo Superlige, kada su crno-beli posle remija u večitom derbiju, potom i poraza od Radničkog u Humskoj, gostovali Voždovcu i bili – poraženi.

Trener Zoran Mirković, koji se mesecima borio sa problemima i samim sobom, odlučio se na radikalan potez i podneo ostavku, ostavljajući 21 bod “minusa” i realan problem naslednika, jer u Humsku niko nije hteo.

Posla se ipak iznenada prihvatio Savo Milošević i, sa ove vremenske distance, to je bio pun pogodak za ceo klub. Isprva osporavan, ali, kako sam kaže, "bosanski tvrdoglav", počeo je neku svoju priču, koja je ubrzo donela konkretne rezultate i boljitak Partizanu.

OSVAJANJE KUPA ZA OPROŠTAJ SAŠE ILIĆA

Kada je matematički obezbedio izlazak u Evropu, Partizan se okrenuo misiji osvajanja trofeja, koji bi spasao sezonu – Kupa Srbije.

Crno-beli su u dva teška meča polufinala eliminisali Radnički iz Niša, a onda osetili moć “institucija”. Umesto u Nišu, kako je bilo određeno, finalni meč je dobio novu lokaciju na stadionu “Rajko Mitić”, gde je crno-bele čekao šampion države Crvena zvezda.

Posle halabuke koja se za kratko podigla, odluka je potvrđena, a Partizan je pod Miloševićem ubrao prve plodove i to na najtežem gostovanju u polusezoni. Savladan je večiti rival golom Bojana Ostojića, borno vozilo u crveno-belim bojama je ostalo u garaži, a Saša Ilić je posle dirljivog oproštaja u Humskoj, odložio kopačke uz trofej Kupa Srbije, četvrti u nizu.

ŽESTOK “REZ” IGRAČKOG KADRA

Rešio je Savo Milošević da menja Partizan iz korena, tačnije da ga vrati na mesto gde pripada, učini prepoznatljivim i na tom putu nije birao lake odluke, već naprotiv.

Kao grom iz vedra neba je odjeknula vest da šef struke ne računa na deset fudbalera za novu sezonu i sve bi prošlo bez “prašine” da na spisku nije bilo nekoliko nosilaca igre iz protekle sezone.

Nikolić, Valijente, Zakarić, Urošević, Ndžaji i još nekolicina momaka nisu bili u planovima struke, pa je klub morao da nađe način da ih “udomi”. Sa druge strane nije bilo novca za pojačanja, ali je

Milošević ostao pri stavu, rizikujući do kraja da ekipa doživi čak i neuspeh u kvalifikacijama.

Ipak, rizik se isplatio, u međuvremenu je prodat Rikardo Gomeš, Urošević je ipak vraćen u tim, te su crno-beli pregurali Konah Ki, zatim i Malatiju, a uporedo počeli da dovode pojačanja i kockice su se složile.

PLASMAN U LIGU EVROPE

Da Partizan nije isti tim kao sa početka 2019. godine i da stvari idu u dobrom smeru, moglo je da se nasluti od trrćeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope.

Prehodno su crno-beli u drugom eliminisali slabašni Konah Ki, a potom im se "zalomila" legija stranaca iz Malatijespor.

Utakmica sa Turcima u Beogradu verovatno je jedna od najboljih u poslednjih nekoliko godina, jer crno-beli ne samo da su slavili (3:1), već su bukvalno razneli Turke i mogli da postignu još nekoliko golova.

Revanš je bio dosta stresniji zbog greške Stojkovića i rano primljenog gola, ali je tim pokazao kaatker i izdržao do kraja.

Posle Malatije na red je, na poslednjem koraku, došla "specijalna jedinica" Moldea. Čvrsti, disciplinovani, snažni Norvežani su imali olakšavajuću okolnost u kazni UEFA, te su dugo odolevali u Humskoj, ali su crno-beli posle preokreta ipak obezbedili prednost pred revanš (2:1).

Na severu Evrope drama do samog kraja, Partizan je bio bolji, Molde ipak poveo, a onda je Nemanja Miletić sjajnim golom za 1:1 doneo veliko slavlje i plasman u Ligu Evrope.

DECA SU UKRAS HUMSKE

Poučeni iskustvom protiv Moldea, kada su iskoristili "rupu" u UEFA pravilniku i na tribine doveli nekoliko hiljada mališana da bodre ekipu pod kaznom, u Partizanu su pomerili granicu za prvo kolo grupne faze Lige Evrope sa AZ Alkmarom, jer je pomenuta kazna još uvek bila na snazi.

Akcija sa mališanima je proširena na celu Srbiju, te se u Humskoj našlo 25.000 dečaka i devojčica, što je animiralo kompletnu evropsku javnost. Svi najuticajniji mediji na Starom kontinetu su pisali i prenosili neverovatne fotografije iz Humske, pod vinjetom "Slika dana"...

Nažalost, crno-beli u takvom ambijentu na terenu nisu stigli dalje od remija, što ih je, ispostaviće se kasnije, koštalo plasmana u drugu fazu takmičenja.

POBEDA U 161. VEČITOM DERBIJU

Evropski okršaj Partizana i Crvene zvezde u 161. večitom derbiju, u trenutku kada su oba kluba deo grupne faze Lige Evrope i Lige šampiona, pripao je crno-belima i to ubedljivo (2:0).

Nekoliko dana posle evropskih mečeva, večiti su snage odmerili u Humskoj, gde je Partizan nadigrao Crvenu zvezdu u svakom segmentu igre, ne dozvolivši protivniku da za 90 minuta uputi nijedan ozbiljniji šut ka Vladimiru Stojkoviću.

Golove su postigli Sejduba Suma i Zoran Tošić, uz maestralno pripremljenu utakmicu srtručnog štaba crno-belih, koji je pravovremenim i pravim izmenama doneo veliku radost navijačima Partrizana.

DVOMEČ SA MANČESTER JUNAJTEDOM

Iako rezultatski nije dobro prošao, a moglo je svakako bolje, posebno u Beogradu, jesen 2019. godine navijači Partizana će pamtiti i po dolasku velikog Mančester junajteda u Humsku, posle pune 53 godine.

Ako je plasman u grupnu fazu Lige Evrope imao nekakav smisao, sem, natravno, finansijskog, onda je to svakako iskustvo sa engleskim velikanom, koje će i igračima i zaposlenima u Partizanu sigurno mnogo značiti u budućnosti.

Crno-beli su ispit van terena položili sa maksimalno ocenom, čemu u prilog i pismo zahvalnosti iz Junajteda, koje je stiglo nekoliko dana posle prve utakmice.

A gostoprimstvo je uzvraćeno istom merom u Engleskoj, gde je timu, delegaciji i medijima iz Beograda ukazana velika čast i poštovanje tokom kompletnog boravka.

UBISTVO KOJE JE POTRESLO TRIBINE

Sve je u Humskoj krenulo nabolje od marta meseca, sem stranja na tribinama. Problem podeljenosti, frakcija, koji tinja već dugo vremena imao je faze privdnog primirja posle osvajanja Kupa Srbije, odnosno plasmana u Ligu Evrope, kada se navijači nisu "kačili", već je energija bila usmerena na tim.

Ipak, nije dugo potrajalo, između dve utakmice sa Mančester junajtedom, život je izgubio jedan od vođa navijača crno-belih Ljubomir Marković Kića, čije brutalno ubistvo je ponovo "otvorilo rane" i frontove između najekstremnijih navijača crno-belih.

Eskaliralo je u smiraju jeseni, kada su podršku timu na terenu zamenile međusobne prozivke, uvrede i pokušaji obračuna.

Jasno je da klub ne može, odnosno nema moć da reši pomenuti problem, pitanje je samo želi li to konačno država da učini?

PROPUŠTENO EVROPSKO PROLEĆE U HAGU

Pamte navijači Partizana duel sa Augsburgom i propuštenu priliku za plasman u drugu fazu Lige Evrope, ali će ih sigurno više boleti remi sa AZ Alkmarom u Hagu (2:2), jer je crno-bele delilo samo pet minuta od velikog uspeha, koji bi sigurno zalečio i rane iz meča sa Nemcima.

Punih 85 minuta Partizan je u Holandiji držao čas fudbala, vodio sa 2:0 i u potpunosti kontrolisao utakmicu. A onda su propust Vladimira Stojkovića i loše izmene Sava Miloševića dale “vaštačko disanje” Alkmaru koji je već bio prežaljen.

Sa igračem manje Holanđani su smanjili prednost, a potom su u nadoknadi vremena ispeli da postignu izjednačujući gol u situaciji “jedan na sedam” i nokautiraju crno-bele koji su propustili priliku da se domognu proleća u Evropi.

Utisak je popravljen u poslednjem kolu, u kome je Astana razbijena u Humskoj, ali je uteha slaba.

REKORDAN TRANSFER PAVLOVIĆA

Godinu za nama Partizan je zaokružio rekordnim transferom Strahinje Pavlovića, koji će od juna karijeru nastaviti u Monaku.

Francuski klub je za mladog defanzivca platio crno-belima 10.000.000 evra, plus 3.000.000 u bonusima i deset odsto od dalje prodaje, a klub iz Humske bi posle svega najpre trebalo da uputi zahvalnicu italijanskom Laciju.

Jer da rimski klub proteklog leta nije želeo da izigra dogovoren transfer od 5.500.000 evra i igra na kartu besparice tako što će igrača javno proglasiti bolesnim, a ipak želeti da ga kupi za polovinu novca, Partizan ne bi oborio pomenuti rekord.

Crno-beli su odbili prljavu igru Italijana, odlučili da odustanu od posla i produže ugovor Pavloviću odmah po povratku iz Rima. Već u septembru su imali na stolu novu ponudu Lacija, koja je glatko odbijena, a krajem oktobra za štopera je već postojao red zainteresovanih.

Roma, Napoli, Juventus, Borusija Dortmund, Atletiko Madrid, Valensija, Monako, koji je i prvi zagrizao i dao najbolje uslove. Epilog svega – rekordan transfer i finansijski mir bar godinu dana...

(Z. Ivković)