7 najunosnijih transfera Partizana u 21. veku: Nestanak novca kod rekordnog je i dalje misterija!

Najviše se zaradilo od Pavlovića, Lazovića, Jovetića, Ljajića, Markovića i Mitrovića, ali je uništen možda i najunosniji posao sa Stefanom Savićem

Partizan će tokom današnjeg dana kompletirati najveći klupski transfer u 21. veku i na taj način pomeriti granicu koja bi u budućnosti iz korena mogla da promeni poslovanje kluba iz Humske.

“Zlatna koka” iz Omladinske škole crno-belih – Strahinja Pavlović doneće klubu 13.000.000 evra (deset miliona odmah, plus tri bonusa), u perspektivi i deset odsto procenata od dalje prodaje, te novac od takozvanog transfera solidarnosti ukoliko posle Monaka promeni zemlju i ponovo ostvari višemiionski transfer.

Preporučujemo

Granica je, dakle, pomerena i predstavljaće izazov u svakoj narednoj prodaji fudbalera, ali nije prvi put da klub iz Humske “proizvede” i naplati fudbalera u kratkom vremenskom roku. Štaviše od početka 21. veka crno-beli su imali nekoliko sjajnih poslova, unosnih transfera zbog kojih su postali pravi “magnet” za strane klubove, njihove skaute, pa i igrače.

Kežman i Lazović pomerili granice

Počelo je od Danka Lazovića još leta 2003. godine, čiji transfer nije bio unosan kao onaj Mateje Kežmana (14.000.000 evra), s kraja devedesetih, ali je svakako pomerio granice poslovanja. Po istoj mantri po kojoj i danas Partizan dolazi do velikih transfera, Kragujevčanin je skautiran u mlađim selekcijama, doveden u omladinsku školu, gde je prošao “sve razrede” obuke.

Potom je sa 17 godina prekomandovan i izguran u prvom timu za koji je odigrao 60 utakmica u tri sezone. Fejenord se javio, stavio na sto 7.000.000 evra i na taj način  potvrdio ispravno planiranje i poslovanje kluba iz Humske.

U godinama koje su usledile, crno-beli su imali odličnih poslova, kao što je recimo bio transfer Simona Vukčevića u Saturn za 4.000.000 evra i to u momentima kada je bilo jasno da je igrač u padu forme, ali nije bilo “udaraca” poput onoga sa Lazovićem, sve dok na scenu nije stupila generacija momaka rođenih 1989. godine.

Među njima je ogromnu razliku, čak i u evropskim okvirima, pravio Stevan Jovetić. Angažovan je iz podgoričke Mladosti u mlađim selekcijama, izbrušen u školi crno-belih, a zatim prekomandovan u prvi tim. U dve sezone je stavljen u prvi plan, da bi u leto 2008. usledio transfer u Fjorentinu vredan 8.000.000 evra!

Godinu kasnije Partizan je u šaci imao transfer u visini od 10.000.000 evra, tačnije imao je potpisan predugovor sa Mančester junajtedom, koji je pošto-poto želeo Adema Ljajića. Posao je ipak iskomplikovao, što zbog radne dozvole, što zbog nekih drugih okolnosti, pa je u Englesku umesto Ljajića otišao Zoran Tošić (7.000.000), a tadašnje čudo od deteta je odigralo još polusezonu u Humskoj i našlo se u Italiji.

Fjorentina je ponovo kupovala u Humskoj, Ljajić je obukao ljubičasti dres, a klub iz Firence je za to morao za plati oko 7.000.000 evra.

Kako je uništen najbolji posao

Plasman u Ligu šampiona 2010. godine je značajno podigao cene igračima Partizana, a u tadašnjoj generaciji izdvojio se Stefan Savić, koga su crno-beli angažovali iz BSK Borče. Istina, defanzivac nije prošao školu crno-belih, ali je za samo 11 meseci prošao put od novajlije do “grumena zlata”, koji je kupio Mančester siti.

Ipak, teško je i dan danas raščivijati šta je tadašnji predsednik Dragan Đurić učinio sa svojom administracijom i zašto specijalizovani sajtovi danas pokazuju jednu, a klupske knjige sasvim drugu cifru od prodaje Savića. Javnost, pa i pomenuti portali, usko vezani za fudbal, godinama su baratali sa obeštećenjem od 12.000.000 evra, što bi bio rekordan posao.

Međutim, u jednoj od provera finansijskog poslovanja u Humskoj, konstatovano je da je u “knjige” upisana suma od 7.000.000 evra, od čega je, zbog raznoraznih komisija agentima, bivšim klubovima i ko zna kome još Partizanu na kraju pripalo samo 3.500.000 evra. 

Ukoliko neko jednom reši da sprovede detaljniju istragu, verovatno će odvezati “Đurićev čvor”, šta je zapravo istina u transferu Stefana Savića, odnosno zbog čega je uništen potencijalno najveći transfer u srpskom fudbalu.

Kupovali i investicioni fondovi

Dolazak Avrama Granta na mesto trenera Partizana otvorio je novo poglavlje u poslovanju crno-belih, koje je takođe “patentirao” - Dragan Đurić. Ovoga puta u priču o prodaji igrača su umešani Investicioni fondovi, preciznije kompanija Grantovog sunarodnika Pinija Zahavija.

Meta je ovoga puta bio Lazar Marković, uz Nikolu Ninkovića, tada najtalentovaniji izdanak Partizanove škole. U leto 2012. godine Marković je prodat Investicionom fondu za 7.000.000 evra i ostao je među crno-belima još sezonu kao pozajmljen fudbaler.

Godinu dana kasnije, u leto 2013. godine Marković je zvanično potpisao za Benfiku, u transferu vrednom 10.000.000 evra, od kojih ni centa nije pripalo Partizanu, jer je već bio prodat!

Istog leta, samo krajem avgusta, Partizan je napustio i Aleksandar Mitrović. Takođe izdanak Omladinske škole, u tom trenutku jedan od najperspektivnijih mladih napadača u Evropi. Otkupio ga je Anderleht za 5.000.000 evra, oborivši tada sopstveni klupski rekord u visini obeštećenja.

I u pomenutom poslu su postojali problemi sa “dupliranim” agentima i komisijama, ali je makar sav novac završio u klupskoj kasi.

Do transfera Strahinje Pavlovića, crno-beli su dobro poslovali i u prodaji Petra Škuletića (4.000.000), koji je takođe izdanak škole, iako je do prvog tima stigao zaobilaznim putem.

Ipak, u perspektivi bi čak mogao da bude nadmašen i transfer defanzivca iz Šapca, jer Partizan u svojim redovima trenutno ima još nekoliko supertalentovanih momaka. Pre svega Filipa Stevanovića, čija vrednost se procenjuje a preko 15.000.000 evra, te Lazara Pavlovića, Ivana Lakčevića i još nekoliko dečaka koji tek kucaju na vrata prvog tima.

Zato budućnost i stabilnost kluba iz Humske nisu više stresni i neizvesni...

(Z. Ivković)