Dirljiva konferencija Mihe, bilo je smeha i suza: Anđeli čuvari su bili uz mene!

Miha rešio da otkrije sve detalje borbe protiv leukemije

Trener Bolonje Siniša Mihajlović rešio je da se obrati javnosti, prvi put posle četiri meseca, otkad je saopštio da kreće u bitku protiv leukemije.

Miha je nedavno izašao iz bolnice posle presađivanja koštane srži, dobija bitku protiv opake bolesti, ali mu mira ne daju fudbalski problemi.

Preporučujemo

Čak i tokom lečenja, Miha je vodio ekipu, dolazio na treninge, koristio svaku priliku da čak i iz bolnice koordinira stručnim štabom.

Nije ga bilo samo u javnim obraćanjima i na konferencijama, ali je i za to došao trenutak da kaže kakva je situacija - u pratnji lekara će govoriti o trenutnom stanju.

Prethodno, predstavnici kluba poručili su da je zadovoljstvo imati Mihu opet u ekipi, jer je cenjen i kao čovek i kao profesionalac.

- Hvala lekarima Sant Orsole na svemu što su učinili, verujemo da je imao savršenu negu i brigu. Gde god ova sezona otišla, ujedinili smo se i to je ono što je suština fudbala - navedeno je u uvodnoj reči konferencije. Onda je reč prepuštena Siniši, a u međuvremenu su ušli i igrači u salu.

- Hvala vam svima. A vi momci, trebalo bi da budete na terenu i da trenirate, ali sve činite da izbegnete trening - našalio se Miha već na početku, a oglasio se i lider Blerim Džemaili.

- Nedostajao si nam mnogo, veoma smo srećni što si opet ceo dan sa nama. Znamo da nisi srećan zbog naših poslednjih partija, ali pokušaćemo to da popravimo.

Potom je Miha pričao o onome što najviše zanima sve.

- Hvala doktorima, niko od njih ne zna bolje kako je suočiti se sa ovakvom borbom protiv teške bolesti. Hvala im iz dubine srca. Bez njih nikad ne bih prevazišao ovaj put, zato se oporavljam. Hvala svima, naročito jer ste poštovali moju situaciju. Još jedan test solidarnosti u poslednja četiri momenta. Poslednji put pričao sam 13. juna kada sam saopštio da sam bolestan. Sada hoću da objasnim kakva je trenutna situacija.

Mnoge je posebno dirnuo nastavak, posle jedne pauze...

- Pronašao sam neke anđele čuvare, koji su mi psihološki pomogli. Oni su najznačajniji, bez njih ne bih uspeo. Biću večno zahvalan. Žao mi je samo što ne mogu sve da ih imenujem.

Doktor Mikele Kalvo, direktor hematološkog odeljenja, izneo je detalje sa stručnog aspekta.

- Prvi put mi je da govorim za medije, a to radim na Sinišin zahtev. Treba biti veoma oprezan na ovom putu prema bolesti i u terapiji. Složena je dijagnoza, i njom smo se bavili najbolje što umemo, danas sam ovde u ime svih lekara. Bolest smo otkrili posle drugih testova koje je radio Siniša, određena vrsta belih krvnih zrnaca prolazi kroz proces usporavanja sazrevanja i razmnožavanja bez kontrole, što je dovodilo do toga da kosti gube sposobnosti.

Izvršena je nedavno i transplantacija koštane srži, pa se sada prati oporavak.

- Prvi rezultati u prvom ciklusu su veoma pozitivni, ćelije koje su nosile tumor su nestale, sada se nastavlja normalna funkcija, i to je postignuto već od prvog ciklusa. U drugom smo nastavili sa istim lekovima i metodama, ali je drugi ciklus kraže trajao. Tražio se kompatibilan davalac koštane srži, a danas je tačno mesec dana od transplantacije. Siniša je danas baš želeo da razgovorom sa vama zatvori krug. Sa našeg stanovišta, krug nije zatvoren, moramo da nastavimo da pratimo oporavak.

Pao je i zagrljaj Mihe sa doktorom, koji je rekao da mu je naša legenda prilično prirasla srcu. Javnosti se obratila i Frančeska Bonifaci, lekarka koja je bila zadužena za rad sa Sinišom.

- Do danas nema komplikacija posle transplantacije, opšte stanje je zadovoljavajuće, ali je oprez uvek potreban. Prvih 100 dana je uvek delikatno, povratak normalnom životu mora biti postepen, povremeno ćemo procenjivati mogućnost da bude prisutan na mečevima. Imuni sistem je još osetljiv, to može da ograniči njegovo prisustvo na mečevima, ali ne može da ograniči ratnički duh.

Tek nakon dve godine se može pričati o potpunoj definiciji izlečenja, a posle reči Frančeske, Miha je još jednom osetio potrebu da se oglasi.

- Hvala svima koj isu pomogli u ovom periodu, sve što sam video na stadionima i u svetu fudbala, učinilo je da se osećam zaštićeno. Osetio sam se kao deo velike porodice, hvala navijačima i timovima u kojima sam igrao i trenirao ih, ali i onima koje nisam vodio ili kod njih nisam nastupao. I pre svega, hvala navijačima Bolonje, osećao sam se kao brat, kao sin. Hvala celoj zajednici.

(Telegraf.rs)