Zbog Srbije, prešla 5.000 kilometara: Mia je ispunila san, obukla je dres sa najdražim grbom!
"U nikad boljoj ekipi nisam igrala i bilo je divno iskustvo. Jedva čekam da dođem opet! Ja jesam rođena u Americi, ali ja sam Srpkinja - poručuje Mia posle trodnevnog boravka u kampu u Staroj Pazovi.
Mia Čejović ima 14 godina, ona je Srpkinja rođena u Čikagu, igra fudbal od svoje četvrte godine. Kažu da je vrlo talentovana. Imala je samo jednu želju od trenutka kada je shvatila da fudbal postaje njena opsesija i način života - da zaigra za svoju Srbiju!
Taj dan je došao, san se ostvario, na njenu veliku sreću: Mia je dobila poziv našeg nacionalnog saveza, odazvala se i obukla dres sa najdražim grbom. Nekoliko dana boravila je u bazi FSS u Staroj Pazovi i radila pod nadzorom selektora mlađih kategorija Srbije Dragišom Zečevićem. Osmeh joj nije silazio s lica.
Nije joj bilo teško da sa porodicom prevali 5.000 kilometara, samo da bi zadužila opremu Srbije, pojurila za loptom u zemlji svojih predaka. Njeni roditelji, za Telegraf, otkrivaju kako je došlo do kontakta sa odgovornima iz FSS.
- Razmenili smo letos par mejlova za Dragišom Zečevićem, selektorom reprezentacije Srbije, u kojima smo poslali snimke sa njenih utakmica gde je ona proglašena ze najboljeg igrača i prvog golgetera Kupa koji je njena ekipa osvojila za taj uzrast (2005) zvani "Illinois Cup". On nas je obradovao sa pozivom u Reprezentaciiju pre tri nedelje - vele njeni ponosni roditelji Filip i Vesna.
Ubrzo je usledio poziv koji se ne odbija, momenat koji se teško da opisati rečima.
- To je bio nezaboravan trenutak u našim životima i odmah sam nagovorila roditelje da svi idemo zajedno u Beograd, jer je ovo najlepša stvar koja je mogla da se desi u mom zžvotu, da igram za Srbiju - kaže preponosna i presrećna Mia.
Mia ne zapostavlja školu. Odličan je đak, ima sve petice. Pored fudbala, igra odbojku i košarku, najviše voli da peva i svira klavir, ali u fudbalu se pronašla. U prolećnoj fudbalskoj sezoni u Čikagu i okolini, u 18 utakmica postigla je 45 golova, ali nikad nije mogla da zamisli da će ovo biti mogućnost, poziv za srpsku reprezentaciju.
- Mnogo sam bila uzbuđena, ali i nervozna i uplašena, ipak nikog ne poznajem, i po tatinoj priči fudbal se ipak mnogo bolje igra u Srbiji nego u SAD. Ali, moj brat Luka me je non stop smirivao i hrabrio, uvek mi je pričao da sam dovoljno dobra i dovoljno čudna da će svi da me prihvate.
Reprezentativni kamp je bio održan u Staroj Pazovi od ponedeljka do četvrtka. Generacija 2005. je veoma talentovana i trener Zečević veruje u devojčice i pokušava već izvesno vreme da ih skupi.
- Devojčice su bile fantastične, na terenu i van njega. U nikad boljoj ekipi nisam igrala i bilo je divno iskustvo. Jedva čekam da dođem opet! Ja jesam rođena u Americi, ali ja sam Srpkinja - poručuje Mia.
(Miloš Bogovac)