Najveći promašaj u istoriji Barse: Kako se san zbog transfera na Kamp Nou pretvorio u košmar?
Trebalo je da bude jedan od najjačih napadača Barselone, a ispostavio se kao jedan od najgorih
Deset godina je velika brojka u fudbalu i kratkoj karijeri fudbalera. Većina onih koji se upuste u profesionalne vode uglavnom uspeva da se u njima održava u skladu sa tim koliko radi na sebi i kojim talentom poseduje.
Zbog toga za jednog Mesija postoji igranje u Barseloni na najvišem nivou, a za nekog anonimnog fudbalera igranje u drugoj argentinskoj ligi. Zbog toga je slučaj Barsinog Keirisona pomalo specifičan.
On je pre deset godina došao u Barselonu kao dvadesetogodišnjak i sa strane talenta gledano - nebo mu je bilo granica. Plaćen je 14 miliona evra, što je za tek navršenog tinejdžera u to vreme bila više nego pristojna cifra.
Deceniju kasnije isti igrač nema klub i ima trideset godina, a Mesi, kod koga je došao u klub i dalje igra na najvišem nivou i osvaja Zlatne lopte ili druga individualna priznanja
Keirison nije u Kataloniju došao slučajno. Igrajući za Koritibu 2008. godine je dao 41 gol na 58 utakmica, pomogao klubu da napreduje, posle čega je u brazilskoj Seriji A sa 21 golom delio mesto najboljeg strelca.
Usledio je transfer u Palmeiras 2009. godine i nedugo potom preselio se u Evropu. Doveo ga je Pep Gvardiola, čija je Barselona pre deset godina napravila tešku pometnju i bila dominantna sila u evropskom fudbalu.
- Nadam se da ću se probiti u Gvardiolinom timu i pridružiti mnogim čuvenim Brazilcima koji su igrali ovde - rekao je Keirison jula 2009. kada je stigao u Barselonu.
Pedigre jednog Ronalda, Rivalda i kasnije Ronaldinja nije bilo lako breme za ovog mladića.
- Ovo je najbolji klub na svetu i srećan sam što sam ovde došao ovako mlad jer imam vremena da pokažem svoj talenat i osvajam titule. Uvek sam pratio Barselonu i igrače koji su bili ovde. Sada, sa 20 godina sam srećan što sam tu i što ispunjavam svoj san - dodao je Keirison.
Međutim, to što je došao mlad možda mu je baš bilo i breme jer Gvardiolu nije impresionirala njegova statistika, pa ga nije imao u skorijem planu za prvi tim.
- Klub je rešen da ga potpiše, ali će otići na pozajmicu. Ja neću računati na njega ove sezone - rekao je tada Gvardiola i time odredio dalju sudbinu Keirisona.
Ispostaviće se da neće nikada računati na njega, jer Keirison nije nikada stigao da obuče dres matičnog kluba, a bio je ugovorom vezan za Barsu pet godina.
Benfika mu je bila prva stanica, a Žorž Žezus ga je vrlo brzo otpisao posle sedam utakmica bez gola. Fiorentina je bila sledeća. Osamnaest meseci u Firenci 2010. godine nije delovalo kao loša ideja.
Zadržao se samo šest meseci i dao dva gola, zbog čega nije mogao više u Evropi i vratio se u Brazil i ekipu Santosa. Usledile su selidbe u Kruzeiro, pa Koritibu, pre nego što ga je Barselona otpustila 2014. godine.
Vratio se na početak, u Koritibu odakle je krenuo. Međutim, povrede kolena su mu dodatno naškodile pa je pre tri godine otišao i rang niže, u Londrinu.
Sedam golova je dao u Seriji B za 27 utakmica, naredne godine se vratio u prvu ligu brazilskog fudbala gde je u Arouki odigrao samo tri minuta. Vratio se u Londrinu i nestao iz sastava do kraja 2018.
Od sveg talenta nije ostalo gotovo ništa, a posebno čudno zvuči da je igrač plaćen 14 miliona od strane slavnog kluba poslednji gol dao još 2016. godine.
Možda je dolaskom u Barselonu ispunio svoj san, ali taj san nije previše dugo trajao, a njegov primer je podsetio koliko profesionalni fudbal ume da bude surov kada se neke stvari i kockice jednostavno ne poklope.
(M.LJ)