Čekajući Takumu Asana: Šta se dešava sa dečkom od milion evra?

Japanac na tri od 15 mečeva bio iznad suvog proseka, za četiri meseca upisao samo gol i asistenciju

Kada jedan srpski klub plati fudbalera milion evra, a samo Crvena zvezda i Partizan mogu da priušte takav luksuz, od njega se očekuje, ne da pravi razliku na našim terenima, već da - “pušta kišu”, bude lider, nosilac igre, da ima statistiku koja garantuje da će se ulaganje isplatiti u budućim transferima.

Ako bismo se poslužili žargonom i u opisu onoga što je do sada pokazao Takuma Asano u dresu crno-belih, reklo bi se da u njegovom slučaju vlada “velika suša” i da se, kao u čuvenom delu Semjuela Beketa “Čekajući Godoa”, još uvek iščekuje da konkretno doprinese klubu iz Humske.

Preporučujemo

Japanac je u Beogradu skoro četiri meseca, stigao je sa prefiksom kapitalnog pojačanja iz zapadne Evrope, ali u periodu za nama, iako je bio jedan od najstandardnijih prvotimaca, sa gotovo zagarantovanom minutažom, još uvek nije opravdao nijedan uloženi evro.

Ruku na srce, Asano, prirodno podneblju gde je rođen, ima odgovornost u igri, posebno u defanzivnim zadacima, ali ofanzivne karakteristike koje su i navele Partizan da u doba velike finansijske krize zavuče ruku u prazan džep i rizikuje njegovo angažovanje, još uvek ne mogu ni da se definišu, a kamoli ocene na najbolji način.

Tome u prilog sjajnih 45 minuta protiv Malatijespor u kvalifikacijama za Ligu Evrope, te solidna izdanja u večitom derbiju i nedavno sa Mančester junajtedom. Na preostalih 12 utakmica u svim takmičenjima Japanac je, čak i na ''srpskim livadama'', bio ništa drugo nego prosečan igrač, sa mršavom statistikom od jednog gola i asistencije.

Struka iz Humske uvereva da će Asano proraditi, da ima, citiramo: ponajbolju realizaciju od svih napadača u postojećem timu crno-belih, da mu treba samo još malo vremena, jer u prošloj sezoni nije imao kontinuitet.

Provlače se i konstatacije da je Japanac predaleko od protivničkog gola (ne stoje, jer se u tom slučaju radi o osećaju samog igrača da nađe gde treba, a ne u pozicioniranju ili zadatku), ali ni promena pozicije na nekim mečevima, gde je priliku dobio kao najistureniji napadač (Crvena zvezda u drugom delu, Voždovac) nije donela boljitak, niti “nabildovala” statistiku novajlije.

Da li Asanu zaista treba malo više vremena za adaptaciju, s obzirom na činjenicu da postoji i jezička barijera, jer Japanac nije ovladao ni engleskim jezikom na najbolji način, ili mu, pak, ne odgovara “bunker” stil srpskog fudbala, u kome se protivnici Partizana obično brane sa celim timom ispred sopstvenog gola.

Ipak, igrač od milion evra bi i u tim okolnostima morao da vidi “rupu” i gde je drugi ne vide (kao, recimo, Bibras Natho), da “izmisli” gol ili asistenciju kada saigračima u timu ne ide.

Asano se neosporno trudi, ali Partizan od toga u ovom trenutku nema prevelike koristi, niti ubira plodove. Štaviše, bodovni zaostatak posle poraza od Čukaričkog (2:1) preti da još jednu sezonu, treću u nizu, odvede u borbu za utešni trofej u Kupu Srbije, kao spasonosno rešenje.

Posle dve godine u kojima crno-beli nisu bili ni blizu šampionskom tronu, ta iznuđena “uteha” definitivno više ne pije vodu...

(Z. Ivković)