Geneza Partizanovih muka: Ne može se na trofeje sa jednim napadačem i kratkom klupom!
Ako Umar Sadik nema svoj dan, a dešava se počesto, crno-beli nemaju alternativno rešenje, pa nije dovoljno ni deset prilika za gol
Igra nije problem, jer Partizan, i kada mu nije dan, u ovom trenutku igra najlepši fudbal u Srbiji; statistika crno-belih na svim dosadašnjim mečevima u Superligi takođe navodi na tu “vodenicu”, čak i u duelu sa večitim rivalom koji je verovatno jedini pravi pandan u našem fudbalu.
Problem je realizacija, delimično sublimirana u konstataciji da Umar Sadik naprosto nije gol igrač, kao i izbor rešenja sa klupe, koja stručnom štabu crno-belih skraćuju prostor za manevar kada Nigerijcu nije dan, a dešava se počesto...
Poraz Partizana u Lučanima ne može da se svali samo na leđa Sadika, ali je činjenica da njegova radna etika na terenu dosta premašuje golgeterski učinak. Suprotno, recimo, prošlogodišnjem napadaču - Rikardu Gomešu koji je možda više mislio na sebe i statistiku, ali je u slabijoj ekipi iskazivao daleko veći osećaj za gol i sposobnost da reši situacije kada se nađe “oči u oči” sa čuvarima mreže.
Jer kako drugačije demistifikovati utakmicu u kojoj poraženi tim ima posed lopte 73 posto, ostvari 20 udaraca ka golu pobednika, od toga devet u okvir gola i bar tri ili četiri situacije u kojima prvi napadač treba da reši enigmu “jedan na jedan” na golmanom – bez uspeha?!
I to nije prvi put, Partizan je po istom scenariju gubio bodove i protiv TSC i sa Voždovcem u prošlom kolu promašivajući nemoguće, a da je nasuprot tome rival stizao do gola i uspeha iz jednog ili dva udarca za 90 minuta.
DOPUNSKA SELEKCIJA NA ZIMU
Trener Savo Milošević je posle poraza u Lučanima, i to iz jednog jedinog šuta Mladosti, konstatovao da je sve to normalno, jer nema dovoljno dugačku klupu da u kriznom trenutku, kada je potrebna lucidnost pred golom, reši stresnu situaciju.
Čini se da je mislio i na rotaciju kompletnog tima, ali i na širi izbor u napadačkoj liniji, jer je frustriranog Sadika na kraju utakmice zamenio Đorđem Ivanovićem, koji, pak, nije klasičan napadač.
U bliskoj prošlosti Milošević je slične situacije pokušavao da reši pomeranjem Takume Asana bliže golu rivala (protiv Zvezde, Voždovca), ali i Japanac još uvek traži sebe u Humskoj, pa i Lazara Markovića, kome golgeterske serije takođe nisu svojstvene, krase ga neke druge karakteristike. Sa druge strane, mladi Petar Gigić je još “zelen” da ponese taj teret...
Dakle, Partizanu je na zimu potrebna dopunska selekcija, pre svega u napadu gde bi uz Umara Sadika, koji svakako poseduje određeni kvalitet, stigao još jedan napadač kome je uža specijalnost postizanje golova. Ali i u odbrani, kako bi određeni broj igrača mogao da odmori kada je neophodno, a da se na terenu njihov izostanak ne oseti.
Priprema utakmica sa Voždovcem i Mladošću, kao i pristup struke i tima na njima? To je već neke druge teme kojima bi ozbiljno morali da se pozabave i stručni štab i fudbaleri crno-belih, ako već znaju kakve okolnosti vladaju u srpskom fudbalu...
(Z. Ivković)