Kako smo utišali Maksimir pre 20 godina: Ljubi te Batica i veverice, šou Savićevića i Neše Petrovića

Na današnji dan odigrana je legendarna utakmica između Hrvatske i Jugoslavije u kojoj je naš tim obezbedio 2:2 i plasman na EURO 2000. godine

Na današnji dan, 9. oktobra 1999. godine, pre tačno 20 godina, odigrala se legendarna utakmica na Maksimiru, gde je reprezentacija Jugoslavije odigrala 2:2 protiv Hrvatske u direktnom duelu za plasman na Evropsko prvenstvo 2000. godine.

Ono što prvo pada na pamet prosečnom navijaču u Srbiji kada spomenete ovaj meč su Dejan Savićević i njegovo "po*uši ga, Purgeru" na Trgu Bana Jelačića, Batica Mirković i hvatanje Jarnija za mošnice i njegov izlazak sa terena uz tri prsta, dva gola u mreži Kockastih, neviđena drama ko će obezbediti plasman, neprijateljska atmosfera na Makrimiru i na kraju muk - Jugoslavija ide na EURO, bronzani sa Svetskog prvenstva iz 1998. godine se nisu kvalifikovali!

Preporučujemo

Hrvati su poveli preko Alena Bokšića u 20. minutu za delirijum na Maksimiru. Ubrzo je usledila ludnica kada je Predrag Mijatović u duelu sa Mariom Stanićem naterao reprezentativca Hrvatske da matira Dražena Ladića.

A onda u 31. minutu još veći šok - najmlađi akter meča Dejan Stanković, na asistenciju svog kuma Siniše Mihajlovića, postiže jedan od najčudnijih golova u svojoj karijeri i leđima matira Ladića, koji je "zaplivao" u beznadežnom pokušaju da stigne do lopte.

Pred kraj poluvremena događa se najlegendarnija scena ovog meča. Bata Mirković posle duela sa Jarnijem, koji mu je prišao dok je bio na zemlji i urlao na njega, hvata reprezentativca Hrvatske za muškost i dobija momentalni crveni karton. Dok izlazi sa Maksimira, Batica visoko podiže tri prsta hrvatskim navijačima, isprovociran njihovim uvredama.

Bilo je pakleno izdržati celo drugo poluvreme sa igračem manje, a kada je Mario Stanić u 47. minutu pogodio mrežu Ivice Kralja, delovalo je da su Hrvati na pragu EURA.

Međutim, utakmica menja tok, Plavi počinju bolje da igraju i šanse se ređaju pred golom Hrvatske, umesto da bude obrnuto, kako su mnogi očekivali. Naši reprezentativci su do kraja herojski izdržali sa igračem manje i došli do velikih 2:2, koji su nam doneli poslednji plasman na EURO, koji čekamo već 20 godina.

Dejan Savićević i "po*uši ga purgeru"

Pred meč Hrvatske i Jugoslavije, holandska ekipa koja je snimala dokumentarac o poslednjem južnoslovenskom fudbalskom timu, intervjuisala je Dejana Savićevića na ulici ispred hotela Šeraton, jer je našim fudbalerima bilo zabranjeno da napuštaju sam hotelski kompleks. Tada je nastala i sada već čuvena izjava. Nema potrebe ni da je dalje opisujemo, prema tome, pogledajte video.

Savićević je 20 godina kasnije otkrio i kako je došlo do toga, kao i da se nadao da će taj deo intervjua biti isečen u režiji, jer je imao obećanje novinara koji ga je intervjuisao.

- Ja dajem izjavu, sam ostao tamo da pričam, i vidim i čujem da neko stalno nešto dobacuje i stalno neke uvrede. U jednom momentu, kada mi je puna glava bila njegovih psovki i prozivki, a ja bio pred kraj izjave, okrenem se, vidim čoveka ne više od metar sedamdeset, šezdeset. Sad se sećam, imao je dres šahovnicu, crnu jaknu i neku trenerku donji deo. Nema dva zuba u glavu. I ja se okrenem i kažem onu psovku, kažem šta ćeš.

- I ja onda reč po reč, izručim to što sam imao. Nisam ponosan na to, naravno. Ne bih voleo da me pamte po tome. Okrenem se, znajući da ovaj snimak može da se iskida u slovo, u pola reči, okrenem se i kažem "prema tome, nadam se da će se utakmica završiti fer i korektno". Da završim izjavu i da što pre idem u sobu.

- To pođe tako, i ja kada sam završio kažem "slušaj, oćeš ovo da okineš?" Kaže mi, "naravno, Dejo". Par meseci posle, ja u Beču, zove me režiser "E završen je film, da ti pošaljem VHS kasetu". Ja mu dam adresu, meni dođe ta kaseta, ja u dnevni boravak stavim. On me zove, "jesi video?", ja kažem ne, zovi me za jedno sedam dana, jedno popodne kada budem imao vremena hoću na miru da odgledam. Ja posle dva-tri dana, kada sam video ono, želudac mi se okrenuo. E, onda možete da zamislite šta sam njemu rekao - otkrio je nedavno Savićević.

Neša Petrović na Trgu Bana Jelačića intervjuisao hrvatske navijače

Novinar SOS kanala, Nebojša Petrović, pokazao je veliku hrabrost, kada je pred utakmicu radio anketu nasred trga Bana Jelačića. Pokušao je da dobije utiske hrvatskih navijača. U onakvoj atmosferi, sa utakmicom onakve važnosti i naboja, sa ove tačke gledišta, to deluje kao prava samoubilačka misija.

Bilo je onih koji su sportski davali svoje prognoze, ali i onih koji su bili bezobrazni.

- Ma ajde u ku*ac srpski, beži - bila je reakcija nekih navijača, ali uporni srpski novinar nije odustajao od pokušaja da intervjuiše neprijateljski nastrojenu grupu.

- Vozi, vozi - bile su reči koje su poručivale da nije dobrodošao da ih snima.

Bilo je i onih koji su davali provokativne izjave.

- Biće im na utakmici kao u Bljesku i Oluji - bio je jedan od komentara.

"Veverice" na aerodromu

Emotivno ispražnjeni Bata Mirković je posle crvenog kartona zbog uvrtanja Jarnijevih mošnica dobio pesmu "Ljubi te Batica" i "Mogu da ti puše Batice". Postao je heroj nacije, ali je imao još jedan gaf na aerodromu, koji je oduševio naše navijače.

Kada ga je kasirka u fri šopu na aerodromu u Zagrebu pitala u kojoj valuti želi da mu vrati novac, Bata je kao iz topa ispalio:

- Ma daj bre šta 'oćeš, samo nemoj te vaše veverice - aludirajući na kune rekao je Mirković.

Njegova izjava sutradan se našla na svim naslovnim stranama hrvatskih novina.

(Telegraf.rs)