Kako je Miloševićeva "specijalna jedinica" raznela Astanu: Analiza Partizanovog fudbalskog časa!

Crno-beli razbili Kazahstance u paramparčad, postigli četiri gola, od čega su dva priznata i stvorili na gostujućem terenu još desetak prilika uz sjajnu igru

Partizan igra ozbiljan evropski fudbal, lep za oko, krajnje napadački orjentisan, ali istovremeno i takmičarski hiruški precizan, u kome se i najmanja greška protivnika brutalno kažnjava.

Osetila je to sinoć na svojoj koži Astana, koja može da bude srećna minimalnim porazom (2:1), jer je tim Sava Miloševića razneo Kazahstance u paramparčad, zaseo na prvo mesto grupe L i istakao kandidaturu za prolećnu fazu Lige Evrope.

Preporučujemo

Milošević je očito trener koji ne blefira, niti ima razloga za tako nešto. Upitan da li će možda menjati napadačku filozofiju, eventualno i formaciju kako bi makar dobio vrapca u ruci (remi i bod), kada već golub na grani (pobeda) i nije tako siguran na evro gostovanjima, sa puno samopouzdanja je odbrusio:

- Ne menjamo ništa u filozofiji, napašćemo Astanu i ne želim da potpišem remi, jer verujem da možemo da pobedimo.

Crno-bela specijalna jedinica

Možda je nekome u tom trenutku i zvučao prepotentno, ali je već u prvim minutama meča u Kazahstanu postalo jasno da Milošević svoj tim poznaje u dušu i da je samopouzdanje koje ga je krasilo kao igrača dodatno evoluiralo u trenerskom poslu. Veru u sopstvene mogućnosti je očito umeo da prenese i na fudbalere crno-belih, koji su na prelepoj “Astana areni” delovali gotovo kao specijalna jedinica.

U svakom trenutku Partizan na terenu zna šta hoće, zna se ko šta radi kada ekipa napada, takođe i kada se timski brani, kako se brzo vraća posed agresivnim skupljenjem na fudbaler koji je u tom momentu “nosioc” igre protivnika i nema apsolutno nijednog znaka panike ukoliko, recimo, postoji presing rivala, kao što je to bio slučaj u prvih 15-tak minuta utakmice sa Astanom.

Crno-beli su stali u blok i mirnim pasom izašli iz problema, a zatim počeli da “pletu mrežu” i polako osvajaju deo po deo terena, da bi već posle pola časa igre domaćin pod žestokim naletima bukvalno spasavao sopstvenu kožu.

Agresivno, brzo, pametno na terenu

U formaciji u kojoj su pregazili Radnički iz Niša minulog vikenda, sa Bibrasom Nathom i Sejdubom Sumom u postavi, Milošević je tražio brzi gol(ove) kako bi njegov tim preuzeo kontrolu nad utakmicom u početnoj fazi i bio taj koji drži konce igre u rukama. Ideja je urodila plodom, Umar Sadik je “načeo” Kazahstance u prvoj pravoj prilici i dodatno ubrizgao injekciju samopouzdanja i sebi i saigračima, pa su navijači crno-belih u nastavku meča mogli da uživaju i lepršavoj igri, punoj lepih, tečnih akcija i prilika, koje, nažalost, nisu korišćene.

Možda bi neko od svog tima tražio da “spusti loptu” i zadrži povoljen rezultat i imalo bi logike, jer svaki uspeh i bod u Evropi (pogotovo srpskih klubova) su veliki kao kuća. Ali, Milošević, iako je tek zagazio u trenerske vode, očito ima drugačije ideje u fudbalu i sve su one usmerene na napad i gol više od rivala.

Tako je nastavak meča u Astani iznedrio još agresivniji i rešeniji Partizan, koji je gotovo sve vreme igrao visoki presing na polovini protivnika i stvorio još sedam ili osam izglednih prilika. Pride, crno-beli ni u jednom momentu nisu gubili balans na terenu, taktički su besprekorno obavljali zadatke, stizali u napad sa velikim brojem igrača pred gol Kazahstanaca, a zatim kao koncu zatvarali u odbrani svaki pokušaj domaćina da uzvrati.

Izmene u pravi čas

Baš kao i u prethodnih nekoliko mečeva, prevagu su donele rotacije sa klupe. Milošević je najpre, pri povoljnom rezultatu, osigurao odbrambeni blok uvođenjem Aleksandra Šćekića, zatim je Bibrasa Natha pomerio bliže golu Astane. Posle sedam minuta promena je urodila plodom.

Umar Sadik je i drugi put matirao Astanu i bilo je jasno da Partizan jednostavno ne može da izgubi utakmicu, jer je Kazahstancima na njihovom terenu održao čas fudbala. Ni to treneru crno-belih nije bilo dovoljno, svestan da će se Astana otvoriti, napad je dodatno ubrzao Lazarom Markovićem, koji je u nekoliko navrata umakao čuvarima, ali i pripremio dva zicera saigračima.

Za kraj, Brežančić, po vokaciji levi bek, dobio je prednost u odnosu na mladog Filipa Stevanovića i specijalni zadatak da kao i na 161. večitom derbiju - na krilnoj poziciji, pomogne Uroševiću u defanzivi kada su Kazahstanci krenuli na sve ili ništa, odnosno sačuva loptu u posedu na polovini rivala.

Sve je besprekorno pripremljeno u svlačionici, sprovedeno u delo na terenu, pa su navijači crno-belih mogli da uživaju u velikoj evropskoj pobedi i možda najboljoj igri Partizana van granica Srbije u posledjih 15-tak godina.

(Z. Ivković)