Tumbu čeka đavolski težak posao: Četiri ključne stvari sa gostovanja Srbije u Luksemburgu!

Ali je ''na konju'' pred plej-of LIge nacija ukoliko u oktobru i novembru uspe da ga završi

Pobeda - to je ono što je fudbalskoj reprezentaciji Srbije bilo potrebno na gostovanju u Luksemburgu! Pobeda za, kako sam selektor Ljubiša Tumbaković kaže, bolju atmosferu u svlačionici!

Zlatno je pravilo da se pobedi ni u kojem slučaju ne ''gleda u zube'', ali ne možemo a da ne konstatujemo da je ''loptica mogla da pređe i na drugu stranu'' - na stranu Luksemburga koji je u većem delu utakmice bio čak i bolji rival od Orlova.

Imala je Srbija dosta propusta na ovom meču, doduše i dobrih strana, i sveopšti utisak je da je pred Tumbakovićem đavolski težak posao da u narednom periodu sklopi kockice kako on to želi, da fudbaleri igraju po notama koje selektor bude svirao.

- Predstoji ozbiljan rad kroz oktobarsko i novembarsko okupljanje kako bismo unapredili ono što je dobro, a eliminisali ono što je loše. Verovatno će svako naše duže bitisanje zajedno biće kvalitetnije i bolje. Dug je put do stvaranja prepoznatljive i kvalitetne igre. Teško da smo mogli da napravimo nešto za sedam dana - jasan je bio Tumbaković na konferenciji.

Plej-of Lige nacija nije baš toliko daleko, pogotovo što će se Orlovi okupiti još samo dva puta i odigrati četiri meča (tri kvalifikaciona i jedan prijateljski) do duela sa Norvežanima u martu (naravno, ako se ne plasiraju na EP kroz grupe).

Jasno je to i Tumbakoviću, ali i samim reprezentativcima, tako da će osvi u oktobru i novembru morati dobrano da zapnu ukoliko žele da obraduju naciju i da se ''operu'' od neuspeha u kvalifikacijama.

Oko 6.500 gledalaca na stadionu Žozi Bartel moglo je da vidi solidnu fudbalsku predstavu, odličan Luksemburg i iskusnu Srbiju, ali je najbitnije od svega šta je Tumbaković za tih 90 i kusur minuta video pored aut linije koju nijednog trenutka ''nije napuštao.''

KAKO UPARITI SERGEJA I TADIĆA?

Sergej Milinković Savić je u Luksemburgu odigrao jednu od boljih partija u dresu nacionalnog tima. Upisao je dve asistencije, ali one nisu toliko bitne koliko sama njegova postavka na terenu.

Što je bliži golu, to je vezista Lacija opasniji po njega. Jeste da Luksemburg nije renomirana ekipa, ali je činjenica da igraju tvrdo i da retko primaju golove, što ddoatno daje na težini Sergejeve partije.

Međutim, činjenica je i da on i Adem Lajjić nisu baš stvoreni da igraju jedan pored drugog. Kao da se guše na terenu, čak i kad Ljajić ode na poziciju krila. Daleko od toga da je vezista Bešiktaša loš igrač, ali problem oko ''gušenja'' je tu i kada igra sa Tadićem u vezi. Jednostavno - nema mesta za sve!

Zato će Tumbaković imati zanimljiv zadatat (da ne kažemo težak) da upari Sergeja i Tadića u narednim utakmicama, jer bi takva dva znalca sa loptom mogla poprilično da izmene identitet nacionalnog tima.

Sergej, doduše, mora malo da popravi igru u defanzivi, odnosno da shvati da mora da pomaže zadnjem veznom u većini situacija. Mlad je, ima snage i bolji dani predstoje ukoliko SMS možda bude ta spona između odbrane i napada. U Luksemburgu je igrao na Tadićevoj poziciji i odlično ga je zamenio.

- Znam u dušu i njega i Dušana Tadića i to je jedan veliki plus za nas. Znao sam da će neka lopta da dođe, mije je bilo samo da se dobro otvorim - rekao je Aleksandar Mitrović o asistenciji Sergeja i njegovoj partiji.

ŠTA BI TO SRBIJA MOGLA DA NAUČI OD LUKSEMBURGA?

Iako spadaju u red ''malih'7 reprezentacija, a tu ne govorimo samo o površtini same države, Luksemburg igra fudbal kojim te nateraju da se posle 45 minuta zaljubiš i njihovu igru.

Igru koja je jednostavna, školski fudbal. Bez previše petljanja, sa jasnom idejom i loptom koja klizi. Ako ne može s desne strane, idu dva ili tri dodira, pa se lopta prebacuje dijagonalno levo. I obrnuto. Nema komplikovanja.

Na 0:0 i 1:0 za Srbiju su imali dve sjajne šanse, i to posle lepo odihranih akcija. Dmitrović je prvi put na jedvite jade odbranio, drugi put ga je spasila stativa kada su svi loptu videli u golu.

Srbija je, s druge strane, igrala spor fudbal. Rešenja su se sporo tražila, stalno se nešto čekalo i lopta je ponovo išla unazad previše puta. Ono što frustrira jeste i to što su Orlovi bez potrebe dizali loptu, čak i kada su saigrači bilo u blizini.

Lopta mora da ide dole, po zemlji, barem do tog trenutka kada se napravi dobra akcija po krilu, a onda centaršutem traži ''kralj šesnaesterca'' Aleksandar Mitrović. Sve ostalo je bespotrebno, barem što se tiče dizanja lopte.

I, naravno, bez pametovanja - jer je fudbal jednostavna igra ako se jednostavno igra!

NEMANJA RADONJIĆ BI MOGAO DA BUDE ''TAJ''

Nije krilnom napadaču Olimpika iz Marselja puno trebalod a provede u igri kako bi upisao svoj prvenac u nacionalnom dresu. Ušao je na početku drugog dela i posle nekih 10-ak minuta sjajno pogodio mrežu domaćina.

Međutim, energija koju je Radonjić uneo mogla bi da bude tajno oružje Srbije u nastavku takmičenja, ali i u plej-ofu Lige nacija.

Brz je kao munja, pri prvom kontaktu s loptom može da se oslobodi čuvara, ali se jasno vidi da mu nedostaje utakmica u nogama. Ipak, u pitanju je tip igrača koji može da povuče Orlove od 1. minuta, isto tako da uđe u poslednjih pola sata i preokrene meč.

Motivisani Radonjić je košmar za protivnike, a protiv Luksemburga je i te kako bio motivisan. Možda i zbog toga što je sat vremena pre početka meča imao jedan rzagovor sa sportskim direktorom FSS Vladimirom Matijaševićem.

Pomno ga je slušao na terenu pred zagrevanje, dok mu je Matijašević sa dozom strasti nešto objašnjavao dole na travi.

Možda bi Tumbaković ozbiljno mogao da razmisli da Radonjića u oktobru i novembru isforsira na krilu. Desnom ili levom - svejedno je!

ŠTA ĆEMO SA ODBRANOM?

Opet panika u odbrani i opet propusti koje će kvalitetnije ekipe i te kako kažnjavati. Već smo pislai o tome, psole meča sa Portugalijom, da je ova odbrana najgora od raspada bivše Jugoslavije. Barem statistički gledano.

Bekovi bi trebalo više da učestvuju u napadu i pokušaju da našu napadača u kaznenom prostoru kao što je to Kolarov uradio kod prvog gola. Kapine Orlova je u prvom delu bio nešto više ofanzivniji, ali je zato malo ''duvalo'' u defanzivi.

Verovatno je i zbog toga u nastavku više bio orjentisan ka odbrani gola Dmitrovića. Kada već opminjemo Dmitrovića, moramo da kažemo da je sa dve odbrane spasio Orlove.

Orlove čiju odbranu su Tili i Rodrigez u većini meča dovodili do ludila, i verovatno je na odbranu Tumbaković mislio kada je rekao da je na meču bilo i puno propusta.

Opet, probelm sa odbranom je i taj da evo već peti meč različita četvorka igra nazad.

- Jeste, odbrana se u psolednje vreme stalno menja. Ali i selektor se promenio i verovatno hoće da vidi kako sve to funkcioniše. Verujem da će se vremenom iskristalisati odbrambena linija koja će u budućnosti igrati standardnije - rekao je posle meča defanzivac Uroš Spajić.

Verujemo da će se posle ''priprema'' iskristalisati i kompletna ekipa koja će u martu sledeće godine doneti Srbiji plasman na EP.

Jer, jedno je sigurno - naš nacionačlni tim je uvekl imao dobre rezultate kada se nešto sitno menjalo u startnih 11 i kada se tačno znalo ko šta radi. Setite se sistema Radomira Antića ili Slavoljuba Musina...

(Izveštač Telegrafa iz Luksemburga - Mario Marić)