Tumbaković ima novog napadača za Srbiju? "Mihina vizija je postavila temelje nove reprezentacije"

Ekskluzivno: Srpski selektor uoči objavljivanja spiska za mečeve sa Portugalijom i Luksemburgom, govorio o vrućim temama

Ljubiša Tumbaković deluje sve spremnije za izazov karijere, na koji je dugo čekao. U velikom intervjuu za Telegraf, kroz glas su mu provejavali optimizam i velika ambicija,  a čak je sebi dao luksuz da kaže nešto više nego što je navikao.

Ko je ispratio selektorsku promociju Tumbakovića, mogao je da uoči "zakopčanost" i skromnost, bez velikih razmetanja i pompeznih reči, a bilo je prilično ozbiljnog rešetanja pitanjima, naročito kada su u pitanju statusi igrača koji su bili prilično ljuti na FSS, odnosno prethodnog selektora.

Posle odmerenog tona, Tumbaković je otišao u London i Gelzenkirhen da zabeleži prve pobede u novom mandatu i početku nove ere reprezentacije, a posle razgovora sa Lukom Milivojevićem i Matijom Nastasićem, ekskluzivno je za Telegraf otkrio detalje, uz novi mali podsetnik na crnogorski krah.

  • Pre mesec i po dana kad ste postali selektor Srbije, rekli ste da se osećate kao gubitnik jer su u Crnoj Gori vaš potez ocenili kao loš, dok su u Srbiji mišljenja podeljena. Da li i dalje mislite isto?

Sebe smatram stabilnom ličnošću i kada se tako nešto desi, to je tog momenta bila procena da je jedini logičan razvoj situacije. Tu utakmicu ja nisam mogao da vodim. Uz dužno poštovanje kad je Crna Gora u pitanju, od Saveza, predsednika, generalnog sekretara do igrača. Kad sam došao ovde, ovde sam kao pobednik uslovno. Nije baš tako, ja sam to rekao u jednom dahu, moj unutrašnji osećaj je bio takav. Tamo sam poražen, jer sam, pod znacima navoda neke ljude izneverio. S druge strane sam ovde pobednik mada to ne prihvatam kao pobedu jer je logičan sled radnji koji je usledio zbog neke društvene situacije koja je na ovim prostorima 20, 30, 50 godina unazad. Vodio sam računa o svojoj porodici, a treba doneti odluku u nekih par minuta. Pošto mi svakodnevno donosimo neke odluke, tog momenta sam procenio da je moja odluka ispravna i dan danas to mislim.

  • Znamo da ste dobili snimke poslednjih deset utakmica reprezentacije kad ste postali selektor, jeste li ih pogledali i da li se neko od pojedinaca izdvojio?

- Sigurno su pojedine utakmice ostavile na mene interesantan utisak. Bez obzira na to da li su bile pozitivne ili negativne rezultatski. Opet je bilo nešto što je dobro. Želeo sam prvo da istaknem neke stvari koje su pozitivne, pa tek onda ono negativno. Kod pojedinaca sam video neke dobre stvari, ali vam neću reći o kojim igračima je reč jer je to moje diskreciono pravo.

- Kad je sam tim u pitanju, različite utakmice su odigrane. Neke su medijski dobro prošle kao sjajne, a opet ja to nisam tako video jer mi treneri to gledamo usko stručno. Svaku grešku uslovno gledaš malo drugačije i u principu smo mnoge stvari složili. Svako u štabu je imao svoj zadatak da odradi deo priče. Ja imam tu snagu odluke da se opredelim za grupu igrača koja može da odgovori zahtevima u zavisnosti od protivnika, prvog, drugog, a onda i ostalih koji dolaze u oktobru i novembru.

  • Šta ćete transformisati u odnosu na igru Mladena Krstajića kao svog prethodnika?

- Poštujem i cenim sve kolege. Nećemo se zadržati na Krstajiću i Muslinu. Dobar deo i platformu za sve što se danas dešava, ne govorim mnogo ranije, već poslednjih nekoliko godina... Veliku stvar za FSS i reprezentaciju je napravio Siniša Mihajlović. Moram da priznam, u početku kad je počeo da pravi selekciju i kad je tu bila velika grupa igrača koju je pozivao, te neke njegove odluke nisam prihvatao u svojoj glavi. Mislio sam da nije dobro. Kako je vreme odmicalo, ideja mi se dopadala više, neke stvari sam ispoštovao i sam, i kapa dole za jednog mladog kolegu. On je prvi postavio neke selektivne temelje i jedan dobar deo igrača je on selektirao i postavio na pravo mesto.

Počeo je jedan proces stvaranja neke prepoznatljive igre i tu se stalo. Kasnije su došle kolege koji su hteli da u sve to udenu neki svoj način igre i malo smo lutali. Pitanje rezultata i dopadljivosti je disharmonija. Celo moje trenersko i fudbalsko ubeđenje je da ta dva približim. To je pokušao i Muslin na svoj način, pa Krstajić na svoj način i nije mnogo odudaralo jedno od drugoga. Ja pokušavam sad na svoj način... Partizan koji sam vodio devet godina i Šandong koji sam vodio šest je imao tu prepoznatljivost koja je deo trenera. Preko grupe igrača koju ću da selektiram i pozovem ću pokušati da napravim prepoznatljivost.

Srbija je odigrala nerešeno 1:1 u Portugaliji 25. marta Foto: Tanjug/AP
  • Imate li sada već u glavi spisak za Portugalce koji su nam sledeći protivnik u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo?

- Tu je spisak, samo ne možete da ga vidite. Mesec i 20 dana sam već u Savezu. Mnogo tih igrača ja znam i pratio sam ih iz mlađih selekcija, samo mora da se napravi ta kompozicija ekipe. U tom komponovanju ne smemo da grešimo. Imam nekih slatkih muka i igrača koji su jako interesantni, kreativni, mogu da odgovore nekim zahtevima, ali opet kao prioritet se postavlja rezultat. Bez obzira na prva tri kola gde sve imamo poslovično (pobeda, remi, poraz), imamo još pet utakmica, 15 bodova i sve držimo pod kontrolom.

  • Pre šest meseci smo imali jedan od najboljih napadačkih trija u Evropi, sada je situacija drugačija. Jović nije počeo idealno u Realu, Mitar je u Čempionšipu, a Prijović van radara. Kako komentarišete tako brzu promenu?

- Mislim da vama ne treba selektor jer ste sve izdefinisali... Imamo trojicu igrača napred, a šta ako ja ne pozovem nijednog od njih? Šta ćemo onda? Mala digresija na ono što smo pričali. Prvo, Luka Jović igra i nije ni za očekivati da će biti prvi špic u Realu. On ima dovoljno godina da zna kako je vreme ispred njega, ispred sebe izvanrednog špica i takav je profil da je samo pitanje vremena kad će da eksplodira. Njega naravno treba čekati i možemo da ga čekamo. Kad je Mitrović u pitanju, kakva je razlika kad se postigne gol u bilo kojoj ligi i Seriji A, Premijer ligi, Primeri i tako dalje? Treba postići gol.

Gledao sam ga u dve utakmice u Čempionšipu i njegov odnos prema odgovornosti i poziciji na kojoj igra je fantastičan. Dečko je dao gol, asistirao, kad je trebalo da se drži rezultat bio je i u svom šesnaestercu. Za Prijovića, manje sam ga gledao... Radio sam u tom svetu i tamo je fudbal pod C ili pod D, posećenost i kvalitet i on se malo diskretno udaljio od ovog takmičarskog dela. Ne umanjujem vrednost lige, ali tako gledam na nju. Ima tu još igrača koje niste rekli, ali verovatno ćete mi pomoći kad budem tražio od vas. Mislim da će se još neko pojaviti.

  • Evidentno je da imamo već neko vreme problem sa pozicijom desnog beka, kako vidite tu poziciju ubuduće?

Neću reći direktno, ali svi se bavimo sistemima gde postoje levi i desni bekovi, centralni bekovi, vezni i tako dalje. Sistem igre nikad nisam izražavao brojčano. Mogu, nije problem, reprezentacija može da igra u formacijama i brojevima, ali je kod mene sistem raspored igrača na terenu. Neko od igrača koji ima potencijal da pokrije desnog beka će se pojaviti na toj strani. Da li će tu biti neko od evidentiranih desnih bekova, jeste li mi rekli koji su? To je stvar strategije stručnog štaba koji će prilagoditi kvalitet pojedinaca protivničkom, a i zahtevima i ciljevima pred tu utakmicu.

Mi treneri ne smemo da pogrešimo u tome koji profil igrača treba da bude u određenom trenutku na određenom mestu i ako mi to budemo napravili, mi smo pobedili. Više od toga ne možemo. To je ispred nas. Da prvo odaberemo grupu igrača za okupljanje u septembru jer su visoki ciljevi. To sam rekao i na prvoj konferenciji da sve što možemo danas ne ostavljamo za sutra. Tako je sa kvalifikacijama, rekao sam malopre da imamo 15 bodova u igri i mi smo konkurentni, Ukrajini koja ima deset bodova i igra sada sa Litvanijom i Portugalu koji ima utakmicu manje kao što Ukrajina ima utakmicu više. Svi zaboravljamo Luksemburg koji je ubedljiv. Četiri boda i dve utakmice koje su izgubili od Litvanije izgubili su 1:0 i 2:1, gol u 93. minutu.

  • Kakvo je stanje sa golmanima, hoće li tu biti nekih promena?

- Moj princip u radu je takav da specijalista za rad sa golmanima ima potpunu autonomiju. On kroz proces treninga mora da prilagodi način igre koju želimo. Darko Belojević koji je sa mnom od 1990. godine, a ako mene pitate tu su četvorica, petorica golmana koji su evidentirani. Postoje neki prioriteti: na primer Dmitrović je sve vreme u kvalfikacijama branio, Rajković sad brani jako dobro. Bez obzira na to kako smo prošli na prvenstvu za mlade, Radunović je bio jedina neka pozitivna priča. Imamo malog iz Lučana Rosića, imamo Vasiljevića koji je pokazao potencijal u Zvezdi iako je treći golman.

Ali kao što rekoh tu specijalista za golmane ima autonomiju. Kada je reč o Stojkoviću, nećemo da licitiramo. Poznajem ga odlično iz Partizana i odranije jer je iskusan golman. Idemo korak po korak, septembar nam je najbitniji za sada, novi selektor, stručni štab, sportski direktor, nešto se dešava… treba nam rezultatska podrška da sve uobličimo kako treba.

  • Prvi naredni protivnik, Portugal je atraktivan, kakvu posetu i podršku očekujete?

- Protivnik je atraktivan, pojedinac kod protivnika je najatraktivniji (Ronaldo). Naša ideja je da reprezentaciju približimo narodu ii obrnuto. Hoćemo da publika dolazi na stadion zbog reprezentacije. Sad imamo to da će jedan deo publike doći na stadion zbog Ronalda, ali će navijati za nas, je l' tako? U perspektivi težimo tome da svaki put kad igra Srbija bude publike i da tu ima dvosmernih fluida. Ne treba da dolazi ni Ronaldo ni Mesi, neka dođe bilo ko, ali mi da budemo jedinstveni, kompaktni i da usvojimo tu patriotsku podršku, a da momci uzvrate na najbolji način. Nadam se da će već posle septembarskog okupljanja sve biti bolje do kraja godine.

Londonski razgovor sa Lukom Milivojevićem koji se vraća u nacionalni tim Foto: fss.rs
  • U reprezentaciji ćemo opet videti igrače poput Luke Milivojevića i Matije Nastasića, možete li nam reći nešto o tome kako su tekli razgovori sa njima?

- Drugi momenat koji je vama interesantan je vezan za razgovore sa igračima. Jedan od prioriteta koje sam imao jeste da porazgovaram sa najvećom grupom igrača koju je sastavio stručni štab. Tu je bilo negde oko 60 igrača odakle smo sistemom eliminacije skraćivali spisak. Bilo je povređenih, mladih koji nisu još uvek interesantni, onih koji su završili reprezentativnu karijeru, i sveli smo taj spisak na tridesetak igrača. Probao sam da uskladim termine njihovog odmora sa mojim programom da porazgovaramo. Sa desetak, 12 igrača sam razgovarao ovde u Beogradu, jednu grupu za koju sam procenio da su deo skupine sam morao da pokrijem i otišli smo da ih pogledamo. Nisam razgovarao sa Lukom Milivoevićem, ili sa Nastasićem, nego i sa Maksimovićem, Gaćinovićem, Filipom Kostićem, Mitrovićem. To su momci koji su deo reprezentacije. Vama je interesantno konkretno sa Lukom, Matijom. Razgovor je imao za cilj da se upoznamo i da naše prvo viđenje ne bude prvog septembra nego ranije.

Ideja nije bila da igrači pričaju nego je cilj bio da ih upoznam sa mojim načinom rada, programom specifičnim za ovaj odnos koji treba da bude deo našeg desetodnevnog okupljanja i sve je proteklo u najboljem redu. Kroz priču nisam hteo da se stavim u poziciju da pitam šta je bilo. Mene to ne zanima. Zanima me septembar i rezultat protiv Portugala i Luksemburga. Onda idemo stepenik po stepenik dalje. Prezadovoljan sam razgovorima, ali je dvosmerno pa za drugi deo morate da pitate njih. Moja procena je da su i oni zadovoljni. Tako moramo da funkcionišemo ii stvaramo jedno jedinstvo. Njihov povratak ne znači nužno da će da igraju, igraće oni koji po mojoj proceni zadovoljavaju formu takmičarskog kontinuiteta, odnosno ako igraju u klubovima i odgovaraju zahtevima kvalieta protivnika.

  • Dok ste bili direktor u Partizanu, naveli ste kao ideju uvođenje psihologa u tim, imate li sada sličnu ideju kada je reprezentacija u pitanju?

- Zahvaljujući nekom mom dužem prisustvu u radu sa ozbiljnim ekipama, shvatio sam da dobar deo zanatskog dela je apsolviran kod nas trenera i to je samo umešnost i kreativnost trenera da bi trening bio bolji. Suštinski najveći deo pripreme za utakmicu ide iz glave. Shvatio sam to odavno i pokušao da se ja pripremim za to, a nikako da imam čoveka koji će da bude deo te priče. Ne može, mi treneri moramo da ulažemo u sebe da taj fluid prenesemo na teren, tim i pojedince. Ako to uspemo, dobar deo posla smo uradili. Danas imamo razne specijaliste (golmani, kondicioni, za defanzivce, napadače...) i onda jednom treneru ostaje da voljni momenat prenese na igrače. Da se vratim na psihologiju. Neću insistirati da dođe psiholog ali ću insistirati da ja pričam sa psihologom kako bih iskoristio to znanje. Pričao sam sa više njih i oni su deo ekipe pod B, a ne pod A. Oni treba da edukuju nas, a ono što treba da prenesemo, to možemo samo mi. Rezultat se postiže samo zahvaljujući psihološkom momentu.

Za sada ništa od nove saradnje sa Batom Mirkovićem Foto: MN Press
  • Da je bilo pomaka u razgovorima sa Zoranom Mirkovićem kog ste naveli kao veliku želju u svom stručnom štabu pre mesec i po dana?

- Mirković je moja velika želja, sarađujemo dugo. Batu (Mirkovića) smo Nenad Bjeković i ja doveli iz Rada. Bio je zadnji vezni sa karakteristikama interesantnim za jedan veliki klub. Sticaj okolnosti i pozicija ostalih igrača su ga vratili na beka. Kad je ušao u trenerske vode, logično je bilo da bude uz mene. Nije više on moj bivši igrač, kolega, on je više od svega toga. On je moj kum, odnosno ja sam njemu, krstio sam mu ćerku. Tri i po godine koje smo proveli u Crnoj Gori su za mene veliko bogatstvo. On je veliki potencijal i nesreća je za Partizan što nije ostao duže iz razloga koje znamo.

Nije mogao da se prilagodi nekim sitiacijama koje nisu onakve kakve je on očekivao. Kad je prekinuo to, moja želja je bila da dođe u stručni štab. Međutim, ima svoj stav po tom pitanju, želi da se osamostali i čeka drugu šansu u drugom klubu, ali su mu vrata otvorena gde god ja budem radio, ako on bude željan rada: Bato, tu si sa nama.

  • U vašem stručnom štabu je i Aleksandar Janković, on je bio i kod Siniše. Koliko je Sale Janković ta veza sa Mihom?

- Priča sa Sašom Jankovićem datira iz mojih prvih treninga u Partizanu. Čuveni Lepenski Vir, pripreme. Janković je tada asistent Veljku Aleksiću na Fakultetu za fizičko vaspitanje, vrlo mlad je ušao u tu priču. Istovremeno je trener koji počinje da radi trenerski posao i dobija zadatak od Aleksića da sa grupom studenata prati kompletne pripreme Partizana i tako je to bilo godinama. Prve, pa druge, da li je magistarski rad ili doktorat napravio, pa izvukao iz svega toga, uglavnom tu se stvara naše trenersko prijateljstvo. Kasnije smo radili u Kini, Crnoj Gori, Iranu, sad ovde… Jedan čovek koji je apsolutno bogat i praktično i teoretski i velika je podrška svakom selektoru sa svojim znanjem i potencijalom. On je već godinama sa mnom.

Podrška Siniši Mihajloviću stigla je i od selektora Srbije Foto: MN Press
  • Kad smo kod Siniše Mihajlovića, jeste li možda čuli za njegov problem sa leukemijom?

- Jesam. Svaki put kad čuješ da je neko bolestan, još kad čuješ za nekog ko ti je drag ili kolega, još ti teže pada. Postoji naravno podrška i da ne kažeš, Miha će to da prevaziđe, takav je bio igrač, takav je trener. Veliku energiju ulaže u sve što radi. I kad je igrao fudbal bio je prgav, bezobrazan, kreativan, specifičan. Kao trener je sve igrače dovodio do maksimuma gde god je otišao, što onda sebe ne bi odveo do maksimuma? Ne sumnjam da će Miha što pre ući u jednu radnu kolotečinu, te da će da prevaziđe bolest.

  • Pratite li Zvezdu i Partizan u kvalifikacijama i da li vam se dopada kako igraju, prvi u borbi za Ligu šampiona, drugi za Ligu Evrope?

- Imamo problem što rano počinjemo kvalifikacije zbog malog koeficijenta. Posebno se kod Zvezde vidi napredak od prvog kola sa Suduvom. Tu su igrali onako korektno, čak možda slabo. Sve to sada izgleda bolje I daj bože da nastave tom istom dinamikom I da imamo opet predstavnika u Ligi šampiona. Partizan isto tako. Kasno završavamo sezonu, brzo počinjemo, nema dovoljno odmora za igrače, a onda I proces ulaska u formu traži vreme. Ništa ne može preko noći. Kolege koje kažu “tempirao sam formu”, to je nemoguće, to ko uradi dobiće Nobelovu nagradu.

Mora da postoji kontinuitet. Evo ja sam gledao sad prvo kolo Kristal Palas – Everton. Da nije ikebana ona vezana vezana za ambijent i atmosferu, mogli ste tu utakmicu smestiti i kod nas na bilo koji teren ne bi bila toliko velika razlika u kvalitetu. Treba te prve utakmice zaboraviti, ostvariti rezultat. Partizan je već protiv ove ekipe iz Turske igrao bolje, traži svoju formu i vreme i nadam se da će dobiti šansu da igra u Ligi Evrope, bilo bi kapitalno za srpski fudbal.

  • Kako vam se čini igra i ideja Save Miloševića da u Partizanu forsira mlade igrače poput Filipa Stevanovića koji u poslednje vreme blista na terenu?

- To treba da bude formula rada svih srpskih klubova. Definitivno to godinama pokušavam da saopštim na diskretan način i trebalo bi da budem direktniji. U uslovima u kojima mi živimo ne postoji prostor da zatvaramo poziciju nekim mladim talentovanim igračima, zbog nekih drugih koji nisu kvalitetni dovoljno da povećaju kvalitet cele ekipe, a da ovi mlađi istovremeno imaju podršku i mogućnost da nešto nauče. Ja doduše nikad nisam trenirao strane igrače u Partizanu, otišao sam 2002. a posle toga počinje najezda tih igrača koji su ili isluženi, pa eventualno mogu da kroz neku utakmicu doprinesu i onda kažemo kako smo nešto dobro uradili, ili su nepoznati pa ih mi više afirmišemo. Nisam video da je neki od tih igrača otišao u veliki klub, kao što postoji prostor da naši mladi igrači idu u kvalitetnije i bolje klubove. Savo je na dobrom putu da afirmiše te mlade igrače i možda ponajbolju školu, te da napravi ozbiljnu selekciju tih stranih igrača koji bi eventualno dali podršku tim mladma. Mislim da je na pravom putu, za tih par utakmica je osvojio Kup, početak je nove sezone, nadam se i očekujem da uđe u Ligu Evrope i da se onda okrene nekoj strategiji koja je jedina ispravna, a to je ovo što sam rekao.

  • Da li je rano za igrače poput Stevanovića da uđu u seniorsku reprezentaciju?

- Za dobre igrače nikad nije rano, ali je pitanje da li je on posle dve, tri utakmice taj kvalitet da igra za seniorsku selekciju. Ako jeste, onda nikad nije rano kao što nikad nije ni kasno. Osnovno je da igraju najbolji, sad da li on ima 17 ili 37 godina, to nema veze. Ako odgovara određenim zahtevima, pozvao bih ga.

  • Vaše ime je često od 1994. naovamo povezivano sa selektorskim mestom, jeste li razgovarali sa Bjekovićem i Kokezom o tome, kada ste zaista postali selektor?

- Jedne godine je bilo stvarno ozbiljno. Devedeset i neke kada je Živa postao selektor. Mi smo 90-ih ušli u višepartijski sistem i ko je bio pripadnik neke partije bio je favorizovan. Jednog momenta je na sednici Upravnog odbora bilo da su me postavili jedne noći za selektora. Dobio sam informaciju da ujutru treba da finaliziram razgovore, ali nisam ni došao do toga. Drugi kolega je postao selektor. Sledeći put je bilo 2011. kad je Tomislav Karadžić bio predsednik. Bio sam u Iranu nepunih mesec dana kada je Tole pozvao i pitao me. Rekao sam “Tole, nema šanse, imam zakucan ugovor”. Sve ostalo je bilo medijski, mašta ili želja pojedinih novinara koji su gledali na moj rad pozitivno, ali nije bilo ništa ozbiljno.

Sa Draganom Đurićem iz perioda u Partizan 2013. godine Foto: MN Press
  • Sećate li se anegdote i snimka kada je Dragan Đurić lupkao u mikrofon dok ste vi pričali na konferenciji Partizana, taj klip je i dalje jedan od najpopularnijih sportskih iz tog perioda?

- Sve što u je u vezi sa Draganom Đurićem je bilo interesantno. Njegovi javni nastupi i spontanost u priči i te "proklete kineske pare" . Mislim da je to bilo na istoj konferenciji. Loša je prezentacija svega toga bila. Ja sam osećao da treba da dođem tada u Partizan kao direktor, jer sam imao obavezu da mu nešto vratim, nikako zbog nekih para, ali svoju trenersku karijeru nisam završio. U tom međuperiodu sam se dogovorio sa ljudima da hoću da budem tu, ali samo godinu dana. Prošlo je 11 meseci i ostalo je tih nekih mesec dana, ja sam dobio ponudu i otišao. Dragan je moj dobar drug, ali je izgovorio to “proklete kineske pare” na samo njemu specifičan način i onda je lupkao onako.

  • Možete li da nabrojite najboljih 11 igrača koje ste trenirali?

- Ne mogu. Tačnije mogu, ali ne mogu. Sad ću vam reći zašto. Bio sam na mostu prema loži, na poslednjoj utakmici koju je Partizan igrao kod kuće i prilazi mi Igor Duljaj kog sam trenirao u petlićima i kaže: Šefe, hoćete nekad kroz neki intervju i mene da spomenete nekad? Ja mu kažem, “hoću Duki, ali znaš koliko je bilo tu igrača i pre tebe i posle...” i tako dalje. Na toj poziciji koju je Duljaj igrao, pre njega su generacijski igrali Trobok, Jokan, Brnović… Kako onda ja da sastavim tim? Ja bih bio najbolji selektor na svetu kad bih to mogao.

Eventualno neku drugu poziciju gde su bili Sale Ilić, Ćira, Peđa Mijatović, Vorkapić, Deki Čurović. Ili tamo gde je igrao Đani Ćurčić, Vlada Ivić, Zlaja Zahović, sve sjajni fudbaleri. S leve strane Krčma, mlađi Bjeković, sa desne Bogdan, igrač do igrača. Na centralnim bekovima Gogi Petrić, Buda Vujačić, Milanić, sa desne strane Stanojković, Bata Mirković. Golmani Pandurović, Kralj, Damjanac, kako da sastavimo Partizan? Ja u glavi možda i imam, ali možda će mi se pojaviti opet neki Duljaj, a ja se i dan danas družim sa njim. Ne može ekipa da ima 33 igrača, mogu jedanaestorica.

- Imao sam situaciju tih godina u Partizanu, devedesetih, kada sam osvojio tri ili četiri titule, a pojedine vaše kolege su me kritikovale. Kažu da je prevaziđena igra kratkih pasova. Malo kasnije neke 1997, 1998. u istom timu Trobok, Duljak, Zvonko Vukić, Saša Ilić, Vlada Ivić. Pa kako da igraju duge lopte, svi igraju pas. U pojedinim momentima sam posle toga pitao kolege šta igra Mesi. Sada je gazda u ekipi pa je sve izdefinisano, ali ranijih godina nisi mogao da provališ gde igra, da li iza špica, sa desne strane, u špicu… ali svi ostali imaju neku rotaciju da u datom momentu pokrivaju određene rupe. Kako je igrao Ajaks prošle godine? Ko je bio najistureniji i davao golove? E to je ta kompozicija igre gde kreativnost trenera treba maksimalno da se pokaže, tako da vrednosti pojedinaca koje su karakteristične za određeni deo terena najviše dođu do izražaja.

(M. Ljubisavljević)