Zvezdin junak Pankov o hercegovačkoj krvi i epizodi u Rusiji koju želi da zaboravi!
Jedan od junaka pobede Zvezde u Kopenhagenu, Radovan Pankov pričao o svom trnovitom putu do crveno-belog dresa
Radovan Pankov jedan je od junaka pobede Zvezde u Kopenhagenu pošto je hladnokrvno kao da je napadač-veteran izveo dva penala u dramatičnom finišu i omogućio da klub ostane u borbi za plasman u Ligu šampiona. Posle meča mladi Vojvođanin je dospeo u žižu javnosti mnogo više nego kada je prelazio u Zvezdu iz Radničkog.
Zvezdaš je od malena, što je pokazivao i dok je igrao u Vojvodini kada je bežao sa treninga mlađih kategorija kako bi gledao Zvezdu. Za Vojvođane su uvek pričalo da nemaju karakter, ali je on to pokazao pod neviđenim pritiskom na meču sa Kopenhagenom
Preporučujemo
Ameri zakucavali Špance i poslali poruku pred Mundobasket: Još smo "Dream team" (VIDEO)
„Bolji Aca nego Meaca“: Kako je SK Jugoslavija u Beogradu 1937. tukla milanski Inter
- Misliš, Vojvođani nemaju ‘kohones’, a-ha-ha… Ima tu istine, ali ima i istine i da ima momaka iz Beograda koji nemaju tu stvar - rekao je Pankov u intervjuu za Mozartsport.
NA STRAŽI PORED PRIZRENA
Ipak, Pankov ističe da nije skroz Vojvođanin i objašnjava svoje poreklo.
- Imam hercegovačke krvi. Ja sam pola-pola. S mamine strane su Hercegovci, a ćaletovi su Bačani. Deda vodi sve to, taj rodoslov… Pod Arsenijem Čarnojevićem su mi preci došli u Vojvodinu. Živeli smo ranije u okolini Prizrena.
Pankov sada uživa u Crvenoj zvezdi, ali mu u karijeri nije bilo lako, jer je prolazio kroz razne poteškoće, naročito u Rusiji. Te epizode se neslavno seća i ima specifično mišljenje o "bratskoj" Rusiji.
- Morao sam da se vratim kući u Srbiju, rekao sam sebi - vrati se, udri, i potpiši za Zvezdu. Tako je bilo posle samo godinu dana u Radničkom iz Niša.
- Kada sam išao u Rusiju nisam uopšte razmišljao o Zvezdi. Čak sam verovao da ću zauvek ostati samo navijač jer sam imao ekipu sa kojom stalno idem na utakmice. Verovao sam da ću posle Urala otići u Spartak ili Zenit. Moguće je da sam promašio ekipu, moguće je i da sam bio suviše mlad. Nije mi žao, nešto sam naučio.
RUSI NAM NISU BRAĆA
Da može verovatno bi izbacio iz sećanja da je ikad bio u Uralu iz Jekaterinburga. Razočarao se u jedan klub, ljude, ali i zemlju.
- Bilo mi je užasno, veoma loše. Razočarao sam se u Rusiju. Ne govorim to zbog toga što ja nisam igrao. Ništa mi se nije svidelo. Rusi su dosta hladni, ne smatram ih braćom. Možda samo zato što smo pravoslavci. Ostalo – potpuno smo drugačiji.
- Oni su hladni, bahati, neprijatni, neljubazni, nemaju manire. Mi smo gospoda za njih. Nisu naravno takvi svi, ali dosta njih… Na Kipru isto nisam mnogo igrao, ali bih se uvek vratio. Oni su takvi. Vole nas. Kod Rusa to nisam video. Mi njih usiljeno volimo, a njih boli uvo. Sami su sebi dovoljni. Mada, stekao sam i tamo prijatelje, ne mogu da kažem da nisam.
U Rusiju je došao sa osvojenim Mundijalom za mlade 2015. na Novom Zelandu, ali mu to nije mnogo pomoglo:
BIO JE NAJSKUPLJE POJAČANJE URALA
- U tom trenutku sam bio najskuplje pojačanje u istoriji Urala. Nije to bio veliki transfer, oko 300.000 evra plus 30 posto od sledeće prodaje, ali oni uglavnom dovode slobodne igrače. Na početku je bilo dobro, bio sam kao neki projekat kluba.
- Povredio sam primicač, vratio se, a onda ti dođu Spartak, Zenit… I normalno je što izgubiš. Onda je najlakše skloniti klinca iz tima. Posle poraza od Tereka došao je matori Rus, Sahanov. Odmah me je sklonio, kao i još nekoliko igrača. Pometlao nas je. Čak i to nije bio problem, koliko je problem bio što nije komunicirao s nama. Nekako sam izdržao do zime.
- Tokom priprema sam bio blizu ekipe, sve do završnog dela. Onda me je odmah sklonio, zapenio sam. Rekao sam da hoću na pozajmicu, posebno što je Lala bio s Čukom u susednom hotelu. Oni su me baš hteli. Ali predsednik se nije dogovorio sa Galetom (Dragan Obradović, vlasnik Čukaričkog, prim.aut.), nešto oko plaćanja nije bilo u redu - kaže Pankov.
VIDEO Pogledajte kako Radovanova žena proslavlja pobedu svog dragog u Kopenhagenu
(Telegraf.rs/Mozzartsport)