Analiza Partizanovog resetovanja Turaka na fabrička podešavanja: Počelo je od govora Save Miloševića

Crno-beli razbili Turske u paramparčad i posle dugo vremena pokazali nivo igre dostojan velikana iz Humske

Kako god da se okonča dvomeč između Partizana i Malatijespor u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a sluti na dobro, crno-belima posle predstave u Humskoj treba skinuti kapu i odati veliko priznanje za sve što su uradili i prikazali protiv veoma dobrog turskog tima. Kada se sumiraju utisci, čini se da je nedostajalo samo da stadion bude još bolje ispunjen, jer navijači koji sinoć nisu bili u Partizanovom domu da podrže fudbalere i trenera Savu Miloševića - žaliće verovatno do kraja života.

Jer, momci u crno-belom su to zaslužili – svi do jednoga, pošto su odigrali utakmicu na nivou koji Humska sigurno nije videla bar poslednjih desetak godina. Još ništa nije gotovo, svesni su toga i struka i fudbaleri, ali kapital od 3:1 trebalo bi da bude dobar osnov za revanš u Turskoj, koji se igra za sedam dana.

Preporučujemo

Šta je ključ uspeha ovog Partizanovog tima? Samo jedno – zajedništvo na terenu. Tokom priprema u Sloveniji trener Savo Milošević je jednoga dana sazvao sastanak sa igračima i održao govor koji kao da je kompletan tim usmerio na sasvim drugu stranu od one kojom su išli u minule dve sezone i delovao kao lek:

- Morate da budete složni, da budete tim u svakom trenutku, da poštujete jedni druge kako na terenu, tako i van njega. Da uvek gledate kako da odigrate saigraču koji je u boljoj poziciji od vas, jer će to svima doneti dobro, pre svega Partizanu... - rekao je između ostalog Milošević svojim učenicima, a onda je prešao na teži deo zadatka i sve to strpljivo i potanko objašnjavao i onima koji loptu malo više vole u svom posedu, koji su individualci, igrači poteza.

Kada je i njima doprlo do mozga šta trener zapravo želi, sledeća komanda je glasila: brzina, brzina i samo brzina. Rešavanje date situacije na terenu, donošenje prave odluke, transformacija u oba pravca, maksimalna borbenost i koncentracija. I sve to uz visok nivo fizičke pripremljenosti, koji je Partizanu nedostajao od mandata Marka Nikolića, ali je konačno i taj segment drastično unapređen.

POČELO JE TEŠKIM ODLUKAMA

Neke odluke struke su verovatno i samom timu na početku delovale zbunjuće, o javnosti tek da i ne pričamo, ali se ispostavlja da je Milošević očito i imao jasan plan i znao šta radi sve vreme. Čak i kada je morao da “seče” i ovako oskudan igrački kadar.

Epilog je počeo da se nazire od utakmice sa Mačvom u prvenstvu, posle koje je trener crno-belih sasvim smireno izustio:

- Ovo je bilo dobro, ali protiv Malatije je potrebno da bude još 20 odsto bolje.

Ako je neko, zaslepljen lepršavom igrom i razbijanjem Šapčana (4:0), shvatio Miloševićeve reči “zdravo za gotovo”, u četvrtak uveče se uverio da u njima nije bilo niti uobičajene trenerske demagogije, niti lažnih obećanja, jer Partizan je naprosto razmontirao Turke u paramparčad.

U toj meri da je i sam trener Malatijaspora Sergen Jalčin posle meča, bled kao krpa, izustio - “Partizan nas je iznenadio...”

Uistinu, crno-beli u četvrtak uveče nisu imali slabu tačku na terenu. Milošević i njegov stručni štab su tako postavili igru da protivnik, iako u svojim redovima ima jake individualce, nije uspeo da se nametne. Sve je funkcionisalo kao sat, svako je na terenu znao svoju ulogu, gde stoji i kako se kreće, bilo da se izlazi u presing ili amortizuje napad protivnika. Nivo “trke, kako to Milošević voli da kaže, bio je daleko iznad rivalskog.

Malatija je bila izložena takvom pritisku da igrači turskog tima prosto nisu mogli da dođu do daha, a rani gol Umara Sadika ih je samo dodatno gurnuo ka ponoru. Partizan je bio razigran, rastrčan, raznovrstan na polovini protivnika i samo čudo i golman Farnol su goste spasli katastrofe već u prvih 45 minuta.

NEMA NAZAD, SAMO UNAPRED

Neko bi možda oberučke prihvatio minimalno vođstvo na svom terenu i težio da u nastavku “povuče ručnu” i zadrži takvu pobedu do kraja. Svedoci smo uostalom takvih trenerskih opredeljenja u minulih nekoliko dana od strane drugih srpskih predstavnika u Evropi.

Milošević, nekada i sam vrsni napadač, očigledno ima drugačiji stav i koncept kada je Partizan u pitanju. Shvatio je da mu minimalac sa ovim timom Mlatije neće biti dovoljan u revanšu. Shvatio je takođe posle prvog dela da “škripi” na levoj strani, u veznom redu, i da mlađani, supertalentovani Filip Stevanović još nije potpuno fizički spreman za ovaj nivo takmičenja, pa je posegao za najvećim pojačanjem u tekućem prelaznom roku – Takumom Asanom. Posle samo dva odrađena treninga sa ekipom!

Verovatno je računao da Japanac nije dovoljno spreman, ali da je željan igre i da bi na svežinu mogao da donese još jedno oružje više u napadu. Pogodio je u metu!

Dobio je za uzvrat i gol novajlije, koji je dodatno poljuljao Turke, ali i jedanaesterac, koji je iznudio upravo Asano i nokautirao rivala u samoj završnici.

Kada ostavite po strani utisak o utakmici i pažnju usmerite na tim i igrače, dođete do zaključka da je Milošević zapravo posle dugo vremena pokrenuo “Parni valjak” u svakom smislu te reči.

Odbrana Partizana, iako se dogodio propust u tom 83. minutu, pod komandom iskusnih Bojana Ostojića i Nemanje R. Miletića (igrao sa uganutim zglobom), te mladim Stahinjom Pavlovićem i Slobodanom Uroševićem deluje stameno, uigrano, tačno, što je savršeni osnov za ceo tim.

Kada uz takvu polaznu tačku imate i Sašu Zdjelara i Aleksandra Šćekića, koji su “preorali” teren u Humskoj i bukvalno “pohapsili” ofanzivce Malatije, onda i napadačima daleko lakše da se razmahnu.

KAPITAL OD STRANACA, PRATE I DOMAĆI IGRAČI

Možda je rano za donošenje zaključaka, ali hajde onda da ih ograničimo samo na minule mečeve i konstatujemo da je Partizan pogodio sa svim strancima u timu. Za buđenje Sejdube Sume i demonstraciju raskošnog talenta veziste je zaslužan upravo Milošević, koji uradio ono što njegovi prethodnici ili nisu hteli, smeli ili znali – dao mu “ključeve” igre crno-belih i ukazao poverenje da on bude taj koji vuče konce.

- Igraču kao što je Suma morate da donesete loptu. Pa, kome ćete, ako ne njemu?! - zapitao se Milošević naglas, objašnjavajući šta je naumio sa Gvinejcem kada su ga svi otpisali.

Fudbaler, konačno prihvaćen od celog tima, vraća višestruko. Asistira, pogađa, preuzima odgovornost. I što je najbitnije, perfektno se razume na terenu sa Zoranom Tošićem, koji je takođe u prošlosti bio “žrtva taktika”, a sada pokazuje klasu i osobine lidera zbog kojih je uostalom i angažovan.

Umar Sadik, kao “projekat” koji je započet još u zimskom prelaznom roku i Takuma Asano, esktra pojačanje iz Arsenala, samo su zaokružili napadački potencijal, koji još uvek nije dosegao nivo uigranosti na kome Savo Milošević insistira.

I ovakav, na 60 posto kapaciteta, kvartet Tošić – Asano – Suma – Sadik, vratio je Mlatijuspor na “fabrička podešavanja”, a Savo Milošević, sa dobro prepoznatljivim osmehom na licu, poručio je posle meča:

- Ovo je početak, najbolje tek predstoji...

Ima li, posle sinoćnje utakmice, neko da sumnja ili ne veruje Miloševiću?!

SADIKOV GO ZA RANO VOĐSTVO: Kako je počelo razmontiravanje Malatije

(Z. Ivković)