Zaboravite Pelea, Pele je ništa, OVAJ gol Frenka Vortingona za Bolton protiv Ipsviča je SVE. A pao je pre ravno 40 godina (VIDEO)

Šta reći o ovom golu ondašnje zvezde engleskog fudbala, o ovoj nezabeleženoj majstoriji koja je čak i sudiju navela da zaaplaudira? Najbolje je ništa ne pričati. Reči mogu samo da umanje doživljaj

Frenk Stjuart Vortington rođen je 23. novembra 1948. godine u Halifaksu, i celu svoju bogatu karijeru proveo je na poziciji napadača. Profesionalnu je počeo već sa 18 godina u Hadersfildu, za koji je u narednih šest sezona odigrao 171 meč i postigao 41 gol. Nakon toga je pet sezona igrao za Lester, za koji je na 210 utakmica zabio 72 gola. Potom je dve sezone nosio dres Bolton-Vonderersa, postigavši 35 golova na 84 meča.

Nakon vrlo kratke pozajmice u FK Filadelfija Fjuri, koji se tada takmičio u Severnoameričkoj fudbalskoj ligi, iste godine se vratio u Englesku i tri godine igrao za Birmingem Siti (75 mečeva, 29 golova), kojem je pomogao da se brzopotezno vrati u elitni rang (dakle, prvu sezonu za njih igrao je u Drugoj diviziji).

Preporučujemo

Ali zenit njegove karijere prošao je: usledile su epizode u tada drugoligaškom Lids-Junajtedu, Sanderlendu, Sautemptonu, Brajtonu, bio je igrač-menadžer FK Tranmer Rovers između 1985—1987, zatim je usledio niz nižerazrednih klubova, da bi karijeru 1992. godine okončao kao igrač-trener matičnog FK Halifaks Taun. Možda je interesantno pomenuti i da je 1984. nastupao za Mančester Junajted kao specijalni gost tokom njihove australijske turneje protiv tamošnje reprezentacije, Foresta i Juventusa. Sve u svemu, na 828 klupskih utakmica postigao je impresivnih 260 golova. Dres engleskog nacionalnog tima nosio je osam dok je igrao za Lester, i postigao dva gola.

Bio je poznat po lepršavom stilu i velikoj veštini baratanja loptom, kao i po tome što nije nosio kostobrane pa su mu štucne često padale do članaka. Takođe, znao je da ga živi! Kao veliki ženskaroš svog vremena, jedan je od retkih koji je po načinu života mogao prići Džordžu Bestu. Posle penzionisanja je napisao autobiografiju čiji je naslov teško prevesti, ali koji predstavlja očiglednu seksualnu igru reči: „One Hump Or Two“. Reč „hump“ znači „grba“ ali u žargonu predstavlja obline ženskog tela, posebno njegove donje delove, iz čega se izvodi glagol „humping“ koji žargonski označava seksualni čin, kao i „trljanje genitalija o tuđe telo“.

Juče je bila godišnjica njegovog najlepšeg gola u karijeri, štaviše, jednog od najlepših golova koji je ikada postignut, ne samo na Ostrvu, već na svim ostrvima i kontinentima. Ovako nešto se ne događa čak ni jednom u četrdeset godina, koliko je prošlo od toga dana, jer pitanje je kada ćemo ponovo videti nešto slično, i da li ćemo ikada više to videti.

Desilo se to 21. aprila 1979. godine u 40. kolu ondašnje engleske Prve divizije. Na čelu tabele pre početka te runde nalazio se tih decenija dominantni „slavni Liverpul“ sa 63 osvojena boda (pobeda je još uvek nosila dva, pa bi po današnjoj računici Liverpul tada imao 91; Englezi su inače prvi uveli tri boda i to još 1981, trinaest-četrnaest godina pre svih ostalih) i obezbeđenom novom titulom koju će na „Enfildu“ proslaviti pobedom nad Bristolom od 1-0 (strelac je bio Keni Dalgliš u prvom poluvremenu), dok je na drugom mestu bio FK Notingem Forest, aktuelni prvak Evrope koji će četiri dana kasnije pobediti Keln u revanš-meču polufinala Kupa šampiona (deset dana ranije u Notingemu je bilo 3-3) i tako se plasirati u drugo uzastopno finale, u kojem će minimalnim rezultatom na minhenskom Olimpijskom stadionu slaviti protiv Malmea.

FK Ipsvič Taun nalazio se na sedmoj poziciji sa 43 osvojena boda (odnosno 60 po današnjoj računici) i imperativom pobede: do kraja prvenstva nisu smeli ispuštati poene kako bi se dočepali šeste pozicije koja je vodila u kvalifikacije za Kup UEFA. To će im na kraju i poći za nogom, dok će sedmoplasirani Arsenal dramatičnom pobedom u finalu FA kupa nad Mančester-Junajtedom prekinuti sedam godina dugi post i plasirati se u Kup pobednika kupova (Arsenal je vodio 2-0 sve do 86-og, kada je Junajted u dva minuta uspeo da izjednači; u poslednjim sekundama utakmice Alan Sanderlend je zabio za pobedu „tobdžija“: dramatičnije od toga ne može).

VIDEO: Frenk Vortington u dresu FK Bolton Vonderers postiže „Čudesni gol“ protiv FK Ipsvič Taun. Datum je 21. april 1979. godine. Lokacija — stadion „Bernden Park“. Igralo se 40. kolo ondašnje engleske Prve divizije.

Što se tiče FK Bolton Vonderers, oni su bili pri dnu tabele, ali sigurni od ispadanja, pošto su sa 33 boda imali deset više od FK Kvins Park Rendžers, koji je bio prvi na listi selidbe u Drugu diviziju. Zapravo, do kraja sezone plasmana od 15. do 22. mesta nije se menjao: 15. Mančester Siti, 16. Norič Siti, 17. Bolton, 18. Vulverhempton, 19. Derbi Kaunti, 20. Kvins Park, 21. Birmingem i 22. Čelsi (koji će se u elitni rang vratiti tek 1984. godine, nakon što prethodne umalo nisu ispali u Treću diviziju).

U takvoj je, dakle, situaciji Ipsvič stigao na stadion „Bernden Park“, dom fudbalera Boltona od 1895. do 1997. godine, na kojem je toga dana zvanično bilo 20.073 posetioca. Gol koji je centralna tema ovog teksta pao je u prvom poluvremenu i bio je vodeći za domaćine, mada prednost nije dugo trajala jer su gosti preko škotske legende Alana Brazila uspeli brzo da preokrenu rezultat. U drugom poluvremenu izjednačili su domaćini preko Sema Alardajsa, a konačnih 2-3 postavio je Džon Vark.

Šta možemo kazati o ovom golu Frenka Vortingdona, o ovoj nezabeleženoj majstoriji koja je čak i sudiju navela da zaaplaudira? Najbolje je ništa ne pričati. Reči mogu samo da umanje doživljaj. Uživajte.

(P. L.)