Tončev preti Zvezdi, hoće duplu krunu: Imaćemo 3 boda manje kad se podeli plen, zar to nije idealna prilika?

Neće Radnički oklevati..

Predsednik niškog Radničkog, Ivica Tončev, rešen je da napadne duplu krunu.

Radnički u polufinalu Kupa igra protiv Partizana, ima motiv više jer je Niš domaćin finala, dok je u Superligi klub na -7 u odnosu na Crvenu zvezdu. Ipak, podela bodova daje motiv više klubu sa Čaira.

Preporučujemo

– Još uvek se, i pored izuzetnih rezultata i odličnih igara, na Radnički gleda sa podozrenjem, pokušajima da se sve što radimo obezvredi. Pitam se otkud toliki animozitet prema nama, prema niškom fudbalu, uspesima i rekordima koji ne samo da su vredni pažnje, nego su, a u to niko ne može da me razuveri, zapamtite šta kažem, nešto najlepše što se u srpskom fudbalu dogodilo poslednjih decenija. Ako je neko iskren ljubitelj fudbala i voli ovaj sport, onda mora da bude i realan – ono što smo mi u Radničkom napravili i uradili je pre svega veliki dobitak za srpski klupski fudbal.

Na šta, konkretno, mislite?

– Ne igra se fudbal samo u Beogradu. Ovaj deo Srbije, južno od glavnog grada, ima četiri superligaša, što se nikada do sada nije dogodilo – Radnički, Napredak, Radnik i Dinamo. Ravnomerni razvoj ovog sporta doneo je, to posebno ističem, superligaša i Šapcu i Bačkoj Palanci, na zapadu Srbije uspešna je Mladost, Novi Sad pored Vojvodine ima i Proleter, tu je i Spartak, a u Beogradu su pored Zvezde i Partizana Čukarički, Voždovac, Rad i Zemun.

- Iskreno se nadam da će u najskorije vreme da se opet probude Kragujevac i Radnički, Čačak, Ivanjica, verovatno u doglednoj budućnosti i Užice, kao i Zrenjanin, Kikinda, Smederevo i drugi nekadašnji jaki centri, poput zaboravljenog Bora, Pirota, Priboja, Prokuplja, Jagodine, Leskovca… I da će, naravno, tada biti još interesantnije, kao i da će tada još neko kao mi u Nišu i Radničkom, igrati značajnu ulogu u srpskom fudbalu i da to nikome ne treba i ne sme da smeta. Zato i kažem da su uspesi Radničkog veliki dobitak za fudbal u Srbiji.

Posle rekordne serije uzastopnih pobeda i kvalitetnih igara čini se da su vam i apetiti porasli?

– Nakon mog i dolaska mojih saradnika u Radnički, pre dva i po leta, najavio sam projekat koji će Nišu, u narednih tri do pet godina, doneti titulu prvaka. Nama je za bod i gol izmakao izlazak na evropsku scenu, maja 2017, ali već na kraju sledeće sezone igrali smo kvalifikacije za Ligu Evrope. I nismo se obrukali. Stekli smo iskustvo koje je nedostajalo i sada, tokom ove sezone u kojoj ekipu Radničkog uspešno vodi Nenad Lalatović, sa saradnicima i fudbalerima reprezentativnog formata, definitivno u izuzetnom ambijentu u klubu, spremni smo za najveće domete.

Na čemu temeljite optimizam?

– Uz stručni štab, imamo jednog od najboljih golmana Ristića, izvanredne pojedince Pankova, Crnomarkovića, Đorđevića i Drinčića, odličnog Haskića, našeg mladog reprezentativca, Ranđelovića i ostale, vanserijske fudbalere. Zato i ističem, da su nam ambicije realne. Ovo kažem iz razloga što zaista ne znam šta bi to moglo da se dogodi, a što bi nas zaustavilo i sprečilo da ponovo zaigramo u Evropi.

A šta je vaša želja, šta je plan?

– Kada se pred plej-of bude podelio bodovni učinak, pod uslovom da dobijemo i preostala dva meča, protiv Mačve u gostima, i OFK Bačku u Nišu u šta verujem, Radnički će imati samo tri boda manje od Zvezde. Zar to nije izvanredna prilika da se borimo za titulu prvaka. Šta je tu nerealno? To od nas očekuju i navijači, čuli ste ih posle susreta sa Radom kada su skandirali „Hoćemo titulu, hoćemo titulu”. Isto tako realni smo i što se kupa tiče. Dva naša polufinalna duela sa Partizanom odlučiće ko će protiv Zvezde u finalu. Radnički nije bez šansi protiv crno-belih, posebno što revanš igramo na našem Čairu. A posle toga eto i finala, baš u Nišu, na našem stadionu.

(Telegraf.rs)