Savo Milošević je došao na klupu koja "proždire" Partizanovu decu i legende (VIDEO) (FOTO)

Zoran Mirković je njena tek najnovija "žrtva", Savo je sledeći koji će probati da prekine niz

Fudbalski klub Partizan predstavio je novog trenera i nastavio je sa neugodnim trendom koji im poslednjih desetak godina nije doneo ništa dobro.

U tom periodu je Humskom prošlo više bivših igrača crno-belih koji su, svojevremeno dobili status legendi, da bi u drugom boravku bili ispraćeni onim "da se ne ljubimo".

Preporučujemo

Milošević će probati da promeni lošu tradiciju koja je "pojela" imena poput Zorana Mirkovića, Ivana Tomića i drugih u trenutku kada su se latili posla trenera u klubu kakav je Partizan.

Sve to nas navodi na razmišljanje: da li je zaista uvek trener kriv i zašto se slika o legendama crno-belih menja od dobrog ka lošem kada prihvate neku od funkcija u klubu, naročito onu trenersku?

- Ljudi uvek misle da je trener najjača osoba u klubu, šef, ali istina je drugačija, on je najslabija karika. Tu smo ranjivi, podrivaju nas oni koji ne igraju, mediji, navijači.

Svi imaju isti cilj: da nađu manu treneru - rekao je jednom prilikom Pep Gvardiola.

Gvardiola je pokazao koliko trener može da utiče na revoluciju u fudbalu ako ima prave igrače i u pravom timu, ali je on uz Zinedina Zidana i Luisa Enrikea (možda) jedan od malobrojnih koji je bio i dobar igrač, a sada je dobar trener.

Nažalost, sve ovo važi u oraganizovanijim i bogatijim sistemima od onoga što zovemo srpski fudbal gde je spoj politike i različitih vrsta uticaja drugačiji, kao i klima u sportu.

Zbog čega onda u Partizanu toliko vole da recikliraju na klupi igrače koji su navijačima ostali u lepom sećanju nije do kraja jasno, ali postoji nekoliko mogućnosti.

Ako je iko nameravao da zvučnim imenima dozove navijače na tribine, to u Superligi neće uspeti jer će malo ko doći da gleda loš fudbal.

A Partizanova igra je čak i za ovdašnje uslove već dve sezone "u kanalu", od odlaska Marka Nikolića.

Pre njega, Miroslav Đukić je predstavljen kao najveće pojačanje u prelaznom roku za sezonu 2017/2018. Kao igrač se nije obreo u Partizanu, a kao trener je ostao nešto više od godinu dana i posle Trakaija i remija 1:1, u Humskoj su odlučili da je bilo dosta.

Đukić možda i nije mogao bolje sa timom gde više nije bilo Leonarda, Đurđevića, Milenkovića, ali je onda njegova krivica što je pričao kako smatra da je tim kojim raspolaže dovoljno jak, jer se ispostavilo da to nije tačno.

"Vruć krompir" je preuzeo Zoran Mirković koji je u dva mandata bio igrač crno-belih. "Bata" nije potrajao ni celu sezonu jer je došao avgusta prošle godine i otišao dva uzastopna poraza u prvenstvu, pre dvadesetak dana.

U početku se činilo da veruje kako može nešto da promeni, ali se vremenom menjao jedino njegov izraz lica posle utakmica, a glas postajao tiši.

Pretohdnih nedelja se spekulisalo ko bi mogao da ga zameni i izbor je pao na dotadašnjeg potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije.

Šta se sada sprema Miloševiću, to samo budućnost zna, a ako se pogleda bliska prošlost i naročito situacija u upravi kluba i igračkom kadru - ništa dobro.

Partizan je i ranije sa Bjekovićem, Vukotićem i Bobekom imao trend da nekadašnje igrače postavlja na mesto trenera, ali je sve to bilo drugo vreme i izlišno je vraćati se tako daleko unazad.

Poslednji dobar igrač, koji je na mestu trenera imao uspeha bio je Slaviša Jokanović pre deset godina. On je došao posle Đukića u prvom boravku u Humskoj 2007. godine i ostao je do 2009.

Jokan je dvaput vodio crno-bele do titule, dvaput do Kupa i Lige Evrope. Iz ove perspektive, to deluje kao nezamislivo, a gledajući sadašnji Partizan čini se neverovatnim i da je ekipa pre godinu i po dana igrala Ligu Evrope i imala lepu šansu da prođe do osmine finala.

Njegov rastanak sa Partizanom bio je tih i ružan. Iako je posle dve godine doneo titulu navijačima na južnoj tribini, njihove vođe su posle Žiline htele da linčuju trenera svog kluba i spasili su ga žandarmi.

Ni u svom klubu, Jokanović nije imao podršku Upravnog odbora pa se još jednom pokazalo da je ovde pamćenje kratko, a da igre iza terena nekad mogu da budu jednako bitne kao i one na terenu pa je Jokanović odlučio da ode "na mala vrata".

Kao "prva pomoć" je došao Goran Stevanović, ali je Aleksandar Stanojević pravio značajnije rezultate. Stanojević u klubu kao igrač nije ostavio veliki trag (38 utakmica), ali ga je zadužio dvema titulama, Kupom i poslednjim učešćem u Ligi šampiona u sezoni 2010/2011.

Među navijačima Zvezde je ostao upamćen po spornoj i uvredljivoj proslavi pobede u večitom derbiju, čime je zadovoljio navijače Partizana, ali je i njega "pojeo" klub.

Možda bi ostao i posle 2011. godine da se nije posvađao sa tadašnjim predsednikom kluba Draganom Đurićem.

Posle njegovog odlaska Humskom je odjeknula "bomba". Finalista Lige šampiona sa Čelsijem, Avram Grant došao je u Beograd kao novi šef struke, ali se nije dugo čekalo na još velikog bivšeg igrača Partizana i potom trenera - Vuka Rašovića.

Vladimir Vermezović je pre njega prokockao 11 bodova prednosti u odnosu na Zvezdu, pa je Rašović preuzeo kormilo u nezgodnom trenutku, ali uspeo da osvoji titulu. Nije bilo dovoljno.

Marko Nikolić je pravio u to vreme dobre rezultate sa Radom, pa se sa Banjice preselio na Topčidersko brdo i vratio Partizan u Evropu.

Zoran Milinković i Ljubinko Drulović jesu tokom karijere igrali za crno-bele, ali nijedan od njih dvojice nije tu ostao dugo. Došlo je vreme za Ivana Tomića.

Tomić je igrao na JNA od 1993. do 1998. i prihvatio se posla trenera 2015. godine. Prethodno je bio sportski direktor kluba od 2007. do 2009. kada mu je skraćen mandat posle dolaska Dragana Đurića.

Crno-beli su u to vreme igrali lep fudbal sa Đukićem na klupi, a Moreirom, Žukom i Dijarom na terenu. Đukića je nasledio spomenuti Jokanović, a rezultati nisu izostali.

Kada je Tomić došao na mesto trenera, sve je bilo drugačije nego sedam, osam godina ranije. Od Partizana je u suštini isti ostao samo grb jer su i uprava i tim bili drugačiji.

Ispadanje od Zaglebja u kvalifikacijama za Ligu Evrope je malo ko mogao da podnese, pa je Tomić posle remija sa Bačkom i poraza od Napretka 2:1 Tomić preuzeo krivicu na sebe i otišao.

- Jako dobro znam šta znači Partizan. Hvala navijačima na podršci. Obaviću razgovor sa čelnicima kluba i aspolutno sam spreman da preuzmem odgovornost za loš start sezone. Već sam rekao da postoje dva tipa trenera. Oni koji su smenjeni i oni koji će biti smenjeni. Realno gledano, ja sam kriv - rekao je tada on.

Mimo klupe, u slično vreme se desila još jedna turbulencija u Humskoj. Iz kluba je februara 2015. otišao Dragan Ćirić samo dva meseca od kada ga je za mesto sportskog direktora predložio Ljubiša Tumbaković.

- Kad sam prihvatio ponudu potpredsednika Ljubiše Tumbakovića da preuzmem mesto sportskog direktora FK Partizan, bio sam pun vere i želje za uspehom kluba u kom sam sportski ponikao i kome sam za to neizmerno zahvalan.

Na žalost, moja vera i želja za uspehom nisu dovoljni u situaciji u kojoj se trenutno nalazi srpski fudbal. Bolje je da to kažem sada i otvoreno, nego da se toga naknadno 'sećam'.

- Raditi u fudbalskom gigantu kao što je Partizan, istovremeno znači raditi i u srpskom fudbalu koji vrvi od nelogičnosti, nedorečenosti, ličnih interesa i neraščišćenih računa i računica.

Poštovani, hvala na poverenju. To nije za mene. Ja sam bivši sportista, a sada sve više privrednik.

Ne sumnjam da će uprava naći rešenje za nasleđenu trenutno tešku situaciju, a Partizanu želim svaki uspeh na svim poljima. Iako odlazim, ja sam i dalje i zauvek uz Partizan - obrazložio je Ćirić svoju odluku.

Tumbaković je devedesetih bio trener većini važnih igrača koji su u ovom veku platili ceh činjenice da su preuzeli Partizan. Milošević nije izuzetak.

Savo fudbal u Partizanu učio od Ljubiše Tumbakovića od 1992. do 1995. godine kada se propisno nadavao golova.

Na 98 utakmica, tresao je mrežu 65 puta pre nego što je otišao u Aston Vilu, odakle je dalje gradio svoju evropsku karijeru u Saragosi, Parmi, Espanjolu, Selti, Osasuni i Rubinu iz Kazanja.

As iz Bijeljine je i za reprezentaciju upisao 102 nastupa i svi ga po dobrom pamtimo iz utakmice protiv Slovenije kad se Jugoslavija vratila iz mrtvih do 3:3, ali i po lošem, kada se sudarao na terenu sa Matejom Kežmanom na terenu na SP u Nemačkoj.

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu Bil Gejts je pričao da je svakom potreban trener, bilo da se bavi košarkom, gimnastikom ili da igra bridž. Potreban je bio i Partizanu kada je Mirković raširio jedra.

Ali je ono važnije kakav je trener i koliko ima iskustva, a Milošević trenerskog iskustva nema. Samo ime.

Bivši igrači Partizana uglavnom nisu bili spremni za zadatak trenera, ali treba imati u vidu da je zvučnim imenima lakše maskirati loše svakodnevno vođenje kluba.

Zbog toga reči koje je izgovorio Ivan Tomić, kada je rekao da se treneri dele na smenjene i one koji će to tek biti, dodatno dobijaju na težini. Bitno je i ko ih menja i dovodi.

Partizanova klupa tako nastavlja da "ždere" svoju decu, a na Miloševiću je da bude jedan od retkih koji će probati da tome stane na kraj.

VIDEO - Savo Milošević o tome zašto je pristao da vodi Partizan

(M.Ljubisavljević)