Zvezda i Partizan su uništili srpski fudbal, mi ostali smo kao pastorčad bez oca i majke: Legenda OFK Beograda za Telegraf o propasti Romantičara, dugovima i pomoći koja nikad nije stigla (VIDEO) (FOTO)

Crna rupa u plavom srcu Beograda, to je opis koji može da se prikači uz nekada ponosan klub iz prestonice

Prođeš ulicom pored prosjaka i vidiš ga tako odrpanog. Nekad budeš raspoložen pa mu ostaviš neki dinar, nekad ne. Kod mnogih to zavisi od trenutnog raspoloženja, kod nekih je pomoć ljudima u nevolji trajniji izbor.

Preporučujemo

Bilo pogrešno ili ne, kad nismo raspoloženi da pomognemo, samo ćemo okrenuti glavu i teraj dalje, daće neko drugi. Mnogi koji autobusima gradskog prevoza svakodnevno prolaze kroz kružni tok pored Bogoslovije ili idu ka Mirijevu često okreću glavu od jednog takvog odrpanca.

Možda nije čovek, ali Omladinski stadion baš liči na prosjaka, samo što ovaj izgleda kao da mu niko ne daje ni pet para. Ispred glavne kapije je i dalje gomila automobila samo što niko tu više nije zbog fudbala nego zbog parkinga.

Tablu sa nekada slavnih imenom "OFK Beograd", pokriva busen korova koji nema želju da se povuče, a već spolja na prilazu sve miriše na istoriju kojoj pripadaju i poslednji uspesi Romantičara.

Na terenu smo zatekli dvojicu ljudi, Stojana i Marka dok precizno vuku konac po čijoj liniji ide traktorčić dok, kako-tako održava teren.

Stojan Gnjatović održava teren od 2001, tokom ratova devedesetih je bio mitraljezac i morao je da beži iz Petrinje u Hrvatskoj, ali nam kaže da mu nikada nije bilo teže nego sada.

Na istom terenu je, nekad u kopačkama, danas u cipelama kao funkcioner OFK Beograda i Božidar Milenković, koji tu pomaže da se namesti dovod vode za prskanje trave.

Deca na pomoćnom terenu "lome noge" pokušavajući da uče fudbal, svesni da sutra neće želeti da igraju za tim koji se sada takmiči u Srpskoj ligi Beograd. Nema ni profesionalni status. Ukratko, tako danas izgleda klub koji je nekada igrao sa Partizanom, Dinamom, Hajdukom i Zvezdom, a sada je čak iza i Zvezdinih filijala u trećoj ligi.

Njegovi igrači mogu da dođu i odu kad žele, ugovore nemaju. Svega toga je svestan i Milenković sa kojim sam uz domaću kafu seo da razgovaram u skromnim prostorijama kluba pored Dunava.

- Tužno, da ne kažem jadno i bedno. Posle svih tih godina ja se tako osećam zato što jednostavno klub nije više to što je nekada bio. Klub je zapostavljen od svih, baš na ovom stadionu koji smatramo našim. Izgrađen je još 1957. godine i tu je Sportsko društvo sa svim svojim strukturama - počinje priču za Telegraf Božidar Milenković.

Dok je bio mladić brinuo je samo o tome da kopačke pred utakmicu budu "naoštrene" za protivnike iz stare Jugoslavije. U ona vremena sedamdesetih i osamdesetih kaže da je bila privilegija igrati za OFK. Danas je to daleko od istine.

- Mi smo tu sad pastorčad, deca koja nemaju ni roditelje, ni oca ni majku. Tako se osećamo i to je naša realnost i sadašnjost. Ubuduće trudićemo se da sami ovaj klub na neki način podignemo i vratimo na mesto gde je nekada bio.

Naravno, unazad nekoliko godina smo imali loše rezultate i došli smo u situaciju da smo trećeligaši trenutno. Moramo da se izborimo da taj status promenimo i ponovo budemo superligaš. Najviše nas bole nasleđeni dugovi od pet miliona evra.

To moramo da vratimo. Infrastruktura nam je katastrofalna, a igrački još uvek postoji neka naša škola fudbala koja je bila poznata i priznata ne samo u bivšoj Jugoslaviji nego i šire u Evropi. Mi ćemo probati da je zadržimo, ali ako ne uđemo u višu ligu džaba smo sve radili.

Klub ima amaterski status, pa pošto nema profi ugovora, a ni para, niko nema previše motiva da troši i noge i vreme na terenu Omladinskog stadiona. Zasigurno niko igranje za OFK više ne vidi kao ostvarenje sna kao što je bilo 1975. godine kada je Milenković prvi put zaigrao za Romantičare.

- Voleo bih da se vrati to sećanje, ali godine ne mogu da se vrate. Za mene je to bila bajka, ja sam došao iz jedne male sredine, Vlasotinca i uvek se sećam prvih trenutaka. Došao sam u jednu sjajnu generaciju u kojoj sam mogao mnogo da učim i fudbalski i ljudski.

U međuvremenu sam učio i školu da posle karijere ne ostanem samo na tome pa sam i tu dao doprinos. Mogu da kažem da sam bio u ono vreme kada je jugoslovenska liga bila jedna od pet liga u Evropi - priča nam Milenković, za koga je važilo da nikada nije bio rezerva.

Od 270 i nešto utakmica za OFK, jednom je izmenjen i po lošem će zbog toga večno pamtiti Hajduk iz Splita.

- Možda je to istorijska dobra priča da sam jedini igrač koji nikada nije bio rezerva i zamenjen na jednoj utakmici. Pošto ste spomenuli Hajduk, nerado se sećam utakmice sa njima jer sam doživeo tešku povredu. Nije bilo sigurno da li ću ostati živ, to je bio jedan težak potres mozga. Bio sam i nekoliko dana u komi, ali se ne bih prisećao tih trenutaka. Bog me je pogledao. Igrao sam dugo i bio najduži kapiten u istoriji kluba.

U ligi stare Jugoslavije kaže da je moglo da se uči i od saigrača iz svog kluba...

- Liga je bila jaka, pored Hajduka tu su bili i Dinamo i Zvezda i Partizan, pa Velež, Sarajevo, Željezničar, Vojvodina. Da ne nabrajam, sve su to sjajni klubovi gde sam ja kao talentovan igrač mogao da naučim i od svojih saigrača, ali i od protivnika. Da bi njima parirao, morao si da budeš kvalitet i da se izboriš za svoj status - kaže Milenković.

... dok se danas ne može učiti ni od mnogih fudbalera iz drugih kluba. Sve to se po njegovom mišljenju odražava i na reprezentaciju Srbije.

- Mislim da ne mogu mnogo nažalost, što pokazuje i naša reprezentacija u kojoj je tek sad počelo nešto da se igra, da ne pričam o otkazima i oko toga. Liga u Srbiji je na veoma niskom nivou i sva ta događanja u čitavom našem sportu mi se uopšte ne sviđaju i tu je jedna priča koja mora da poprimi mnogo ozbiljniji karakter da bi se publika i navijači vratili na stadione.

Na pitanje na šta konkretno misli, dodaje da je reč o već poznatom stanju.

- Ja sam jedan od retkih koji ono što misli i kaže. Mislim na kompletnu situaciju u sportu, gde je najmanje sporta, a više svih onih drugih stvari okolo i smatram da sam bio dovoljno jasan.

Ako tu i nije bio do kraja precizan, onda definitvno jeste kada kaže šta je uzrok lošeg stanja u kom se fudbal u Srbiji nalazi danas: večiti rivali, Crvena zvezda i Partizan.

- To je najveći problem. Odgovorno tvrdim da su Zvezda i Partizan uništili srpski fudbal. Tu pre svega mislim da su državni projekti i onda svi drugi, ne samo OFK Beograd, svi su drugi bačeni u neki ćorsokak. Šta onda ostaje? Da Partizan i Zvezda odigraju međusobnu utakmicu i ko pobedi da bude prvak države. Čemu onda svi ovi drugi klubovi? - pita se Milenković i konstatuje da su se sad pojavili još neki klubovi, što opet nije rešenje.

- Evo sad se pojavio malo Radnički i Čukarički koji su digli neki nivo, ali to je samo trenutno. Ovde se uvek zna ko će biti prvi, ko će biti osvajač Kupa, bukvalno je tako. Zato smatram, ako postoje drugi klubovi i sport, onda treba da se pokloni jednaka pažnja i vrednost svim drugima, a ne samo Zvezdi i Partizanu.

Istini za volju, i crno-beli i crveno-beli posredno ili neposredno su dobijali pomoć države ili njenih preduzeća. Tu pomoć su tražili i na njoj se zahvaljivali. OFK Beograd je tražio pomoć, ali nije dobio nikakav odgovor.

- Nas niko nikada nije kontaktirao ni iz države ni iz grada. Čak smo mnogo puta tražili kontakte, razgovore i saradnju, a nismo naišli na razumevanje. Jednostavno je pitanje i dokle ćemo biti na ovom stadionu. Jeste ruglo. Neko kaže: pa što sami ne potrudite da to stanje popravite? Ali iste bih pitao neka dođu, pa da kažu u ovoj situaciji kako mogu da izvuku sve što je nekada stvarano i u poslednje vreme razgrađeno - objašnjava Milenković.

Naravno, odgovornost leži i kod onih koji su vodili klub i doveli ga do situacije da ne može da plaća sopstvene troškove jer nije komercijalno isplativ. Ali mnogim Romantičarima je i dalje nezamislivo da umesto na Omladinski stadion, sutra na istom mestu uđu u tržni centar.

- Snimite stadion, urušen je. Mi to sami ne možemo. Pritom se nalazi u srcu Beograda. Lokacijski, pošto mi je to i profesija, ne postoji bolja od ove. Omladinski stadion treba da bude fudbalski hram i hram sporta.

Te insinuacije koje govore da će se stadion pretvoriti u gradilište, da će biti stambeni blok i jednog dana da će nas prebaciti u Borču, Ovču i Krnjaču, mislim da bi to bila najveća sramota i gradskih struktura, ali i svih ostalih - konstatuje Milenković i nastavlja:

- Potrebno je samo malo razumevanja i poštovanja prema OFK Beogradu i prema svim našim klubovima u okviru sportskog društva. Treba samo da nas saslušaju, mi ćemo se izboriti za sve, ali neka nam daju vetar u leđa.

Mada ne zvuči realno tvrdnja da su troškovi održavanja stadiona jednaki u Superligi kao i u trećoj ligi, a naročito ne u Evropi zbog pravila UEFA, ipak kada se čuje cifra od 20.000 evra za mesec dana, a prihoda niotkuda, to onda zvuči ozbiljno.

- Samo komunalni problemi su veliki. Cena održavanja stadiona ovakvog kakav jeste je ista, bili mi u Superligi, igrali Evropu ili bili u petoj ligi. To je minimum minimuma 20 hiljada evra mesečno. Samo voda, struja, grejanje i plus ovi troškovi popravke terena, promena trave. Troškovi su isti.

Do popravke terena je pre nekoliko godina umalo i došlo, ali su se isprečili novi problemi.

- Mi smo bili na spisku da se pomoćni teren popravi. Bez njega mi nećemo imati ni školu fudbala. Deca će otići. Treba da dođu gradske strukture.

Mi imamo zaključak sa Upravnog odbora Skupštine prvoligaša i zapisnik gde je OFK Beograd dobio teren, a mi ga još nismo dobili. Jednostavno kažu: više niste na spisku. Naša deca će polomiti noge na ovom terenu.

Gradski oci, a pre svega iz Fudbalskog saveza Srbije treba da dođu da vide. Uz svo poštovanje prema ostalima. Evo u Leskovcu je zatvoren klub, Dubočica, iz kog sam ja došao. Evo i tamo su napravili. Napravili su u Milanovcu, Subotici, sve je to lepo, ali isto tako treba i OFK Beograd pomoći - smatra Milenković.

Pre nego što je OFK Beograd postao amaterski klub, imao je uslov da sagradi reflektore da bi mogao da igra noćne utakmice, ali se ni to nije završilo kako treba.

- Mi smo pre nekoliko godina krenuli da radimo reflektore dok je OFK bio u Superligi. Dobili smo saglasnost grada: krenite da radite. Mi krenuli, oni poslali inspekciju, zatvorili gradilište i evo sada tribina urušena.

Rupa od tih iskopina gde je trebalo da budu stope tih stubova i rekli su "ne možete da gradite". A tad je bio uslov i sad je još uvek da prvoligaši moraju da imaju reflektore, da bi mogli da igraju noćne utakmice. Mi i da smo ostali, ne bismo mogli da igramo na našem stadionu - kaže Milenkvić.

Iako deluje predaleko ili pre nerealno, Milenković još uvek može da zamisli navijače na tribinama gde su sad propali beton i polomljene stolice, a Romantičare u kvalifikacijama za neko od evropskih takmičenja. Ali, navodi on, postoji uslov.

- Ja mogu da zamislim OFK u takvim kvalifikacijama jer sam u duši i srcu plav, ali ne znam da li to drugima odgovara. Ova generacija se sada prihvatila ovog, ne tako slatkog kolača. Pre svega mislim na Iliju Petkovića, Zdravka Jokića, mene, Nina Majkića, Miška Mirkovića, Miću Marinkovića, sve su to bivši igrači koji u godinama imaju jedno tri veka u OFK Beogradu.

Prema tome, nismo se uhvatili toga samo da bismo se hvatali nego zato što verujemo, ali za to moramo da imamo i malo podrške - zaključio je nekadašnji kapiten tima sa Karaburme.

(M.Ljubisavljević)