Partizan očajnički traži trenera! Vrtela su se nerealna imena u Humskoj, evo i ko je dostupan crno-belima (ANKETA)

Zamenik Zorana Mirkovića, v. d. šefa struke Žarko Lazetić se nameće kao logično rešenje, čelnici su pomenuli još “brdo” imena stručnjaka, ali malo onih dostupnih

Srpski mediji su, posle ubedljive pobede u Partizana protiv Napretka u Kupu Srbije (4:0), najavili da bi status v. d. Žarka Lazetića mogao da izgubi prefiks vršioca dužnosti ukoliko mladi trener u subotu ostvari uspeh u prvenstvenom duelu sa Spartakom. I to nije konstrukcija izvedena samo na osnovu “šok terapije” koju je Lazetić sproveo u Lazarevom gradu, ostanak pomoćnika Zorana Mirkovića na klupi crno-belih do kraja sezone je

naprosto realnost kluba iz Humske u ovom trenutku.

Jer da bi se stvari postavile na zdrave temelje i poštovao pravi redosled poteza, Partizan bi, posle odlaska Ivice Ilieva, prvo morao da imenuje sportskog direktora, u čijoj je nadležnosti, pak, izbor šefa stručnog štaba.

REDOSLED JASAN: DIREKTOR, PA TRENER, ALI..

Kako čelnici Partizana još uvek nemaju rešenje ni na mestu prvog čoveka sportskog sektora, gde je prvi izbor kapiten Saša Ilić, ali ti pregovori i ne idu baš željenim tokom, onda se s razlogom postavlja pitanje kako uopšte imenovati novog šefa struke iz pozicije, recimo, predsednika kluba, generalnog direktora ili potpredsednika.

Kada bi se i odlučili na takav potez, oni koji odlučuju u Partizanu na najvišem nivou bi se našli u novom “vrzinom kolu”, pošto bi u slučaju imenovanja novog trenera, a pre nego što se postavi sportski direktor, oni bili direktno odgovorni za rezultate. Taj koji bi kasnije bio imenovan na čelo sportskog sektora bi, u slučaju da kola ponovo krenu nizbrdo, imao puno pravo da kaže: “Nisam ja imenovao trenera, nego Uprava, on možda nije bio moj izbor...”

Imali su crno-beli već slično iskustvo u bliskoj prošlosti i to u mandatu trenera Zorana Milinkovića. Klub su tada napustili Marko Nikolić, koji je smenjen, za njim i Ljubiša Tumbaković, tada potpredsednik za sportska pitanja i sportski direktor Dragan Ćirić.

Kompletan letnji prelazni rok 2015. godine je pao na pleća Milinkovića i generalnog direktora Miloša Vazure. Bilo je pogodaka (Abubakar Oumaru, Nemanja Mihajlović, Alen Stevanović), ali je jesen, i pored plasmana i Ligu Evrope, u domaćem takmičenju bila tragična...

Zato se i postavlja logično pitanje ima li uopšte svrhe menjati i Lazetića u ovom trenutku? Jer prvenstvo je odavno izgubljeno, ostala je samo utešna borba za trofej u Kupu Srbije, koja u završnici ima i dva prvoplasirana tima i svakako je, realno gledano, neizvesna.

Ako bi se imenovao novi stručnjak i, primera radi, doživeo neuspeh i na tom polju – šta onda? Nova smena?! Ovako, Lazetić je već u sistemu, prošao je pripreme sa ekipom, poznaje tim u potpunosti i prilike unutar i oko kluba i logično je da okonča sezonu. Dakle, veću štetu od trenutne teško da može da nanese.

MNOGO IMENA, MALO LOGIKE

Da li je Lazetićevo ime jedino koje se “vrtelo” na formalnim i neformalnim sastancima Partizanovih čelnika? Naravno da nije i naravno da predsednik crno-belih Milorad Vučelić nije govorio istinu kada je pred novinarima, posle sastanka Upravnog odbora, rekao da ni sa kim od stručnjaka nije pričao niti će do prvenstvene pauze.

Rekosmo već, na sastancima je “provučeno” mnogo imena trenera, potencijalnih naslednika Zorana Mirkovića. Realnih, nerealnih, pa i glupih, ako biste, recimo, upitali navijače Partizana. Jer kako drugačije okarakterisati predlog da trener Partizana bude – Radovan Ćurčić, uz dužno poštovanje pomenutom stručnjaku. Ili, pak, predlog da ekipu u ovom trenutku preuzme – Radomir Antić, koji je trenirao tri španska velikana, zatim reprezentaciju Srbije i na posletku klubove u Kini čiji je dnevni trošak na nivou godišnjeg budžeta Partizana.

Trener tog kalibra ide u uređene sredine, što Partizan trenutno nije, i košta papreno. Što kaže naš narod: nije samo izgovoriti, valja malo i razmisliti. Slično je i sa Markom Nikolićem, na privremenom radu u mađarskom Videotonu, koji je od ponedeljka do srede pozivan iz Humske bar deset puta i to sa istog broja telefona (toliko o tome da niko nije kontaktiran). I svih deset puta je odgovor bio isti – NE.

Odrično je bilo i u slučaju Vladimira Vermezovića, koji se od poslednjeg odlaska iz Humske pominjao prilikom svake promene trenera i uvek je bio izbor jednog čelnika iz starije garde. Zvanično bez funkcije, nezvanično sive eminencije.

VEČITI KANDIDAT - ILIJA STOLICA

Tu je i neizostavni Ilija Stolica, koji u “radnu knjižicu” upisuje i petu godinu kandidature za trenera Partizana, iako je već sarađivao sa aktuelnom garniturom čelnika i to kao pomoćnik Zoranu Milinkoviću. Otišao je čistog obraza iz kluba, iz moralnih razloga, ali mu je tada u pojedinim medijima, bez ikakvog osnova, prišivena špijunska afera u korist Crvene zvezde. Iako je onaj koji je zaista špijunirao kasnije nagrađen direktorskom funkcijom u tadašnjem superligašu, a danas srpskoligašu u kolapsu.

Stolica je i prošlog proleća i leta bio opcija dela čelnika, zbog čega se Uprava raspolutila na dve struje. Ali, prevagnuli su mlađi čelnici, pa je Miroslava Đukića na kraju zamenio Zoran Mirković. Na kraju su se u priču oko trenera Partizana umešali i Slovenci, tačnije njihovi mediji.

Objavili su tokom jučerašnjeg dana da je Srećko Katanec, nekadašnji as crno-belih, kandidat za trenera i da će odgovoriti čelnicima kluba iz Humske do 16 časova. Od toga, naravno, nije bilo ništa, sem autorske bujne mašte.

U danima koji slede Uprava će svakako pokušati da nađe rešenja. Mnogo toga zavisi od odgovora Saše Ilića, jer ako bude pozitivan, izbor trenera će biti poveren upravo njemu. U suprotnom, čelnici Partizana će morati da preseku i preuzmu odgovornost. Lazetić je u ovom momentu, čini se, jedino logično rešenje, ali se velikan iz Humske odavno ne vodi zdravom logikom.

(Z. Ivković)