Telegraf kod Recka u Vranju: Kako mu je golman prodao meč sa Partizanom, Albanci sa pištoljima upali na teren, legendarni Nemac na prvom treningu uništio karijeru, o novom stadionu Dinama koji mu je Vučić obećao!

Govorio je Dragan Antić i o Đaniju Ćurčiću i Aci Lukasu, zatim i o tome kako mu je predsednik kluba nudio ženu zbog jednog gesta, ali i šta je sve preživeo radeći u Makedoniji * Odbio je i kofer pun para zbog 15.000 od Radničkog i još žali što nije prihvatio ponudu Zvezde

Intervju sa Draganom Antićem, alfom i omegom Dinama iz Vranja, je onaj tip intervjua kakav bi većina novinara volela da radi. Pre svega zbog činjenice da sagovornik, onako iskreno, odgovara na svako vaše pitanje, ima tu strast u očima prilikom izgovora svake reči, jasno mu se na licu vidi koliko voli to što radi i koliko je sebe ‘’uložio’’ u sve to, a ponajviše zbog toga što bi o fudbalskoj karijeri popularnog Recka bez problema mogao da se snimi film.

I to u više nastavaka, s obzirom na to šta je sve prošao i kao igrač i kao trener, ali i kao funkcioner Dinama. Znajući delić njegove životne priče, otuda je ideja Telegrafa i bila da se ode u Vranje i obavi razgovor sa Antićem. Onako, bez skrivenih namera. Ni kroz pitanja, ni kod odgovora. Oči u oči na fudbalskom terenu.

Sunce koje je našu ekipu pratilo iz Beograda ka jugu Srbije kao da je najavljivalo da nas u Vranju čeka jedan nezaboravan dan. U svakom smislu. Pogotovo što je Antićnedavno pojačao stručni štab Sašom Đanijem Ćurčićem koji je, takođe, dao intervju za naš portal.

Upravo su nas njih dvojica dočekali u Vranju, u jednom tamošnjem poznatom restoranu. Naša ideja da najpre završimo posao, a potom nastavimo ''druženje'' pala je u vodu čim smo ''naše cenjene zadnjice'' spustili na stolice.

- Polako, gde žurite? Pred nama je celi dan. Daj momcima nešto da popiju i pojedu ovde, da se okrepe, pa ćemo posle na stadion. I donesi onu moju vodu - rekao je Recko momku koji nas je služio, a mi smo nedugo zatim otkrili da je voda piće koje najčešće konzumira. Kako sam kaže, alkohol je probao dva puta i životu, i to zbog debelog razloga.

Tokom nezvaničnog razgovora u kafani Recko nas je otprilike upoznao sa materijom zbog koje smo došli u Vranje i koju je tokom intervjua otkrio. Od objašenjennja otkud Aca Lukas i Đani Ćurčić u Vranju, informaciji da taj grad dobija novi stadion, drakonskoj kazni od strane FSS, kako je njegov golman Uroš Đurić namestio utakmicu protiv Partizana, pa sve do igračke i trenerske karijere.

Igračke koja bi sigurno bila poznatija da ga nekadašnji reprezentativac Nemačke i šampion sveta i Evrope sa tom selekcijom Tomas Hesler nije namerno povredio na prvom treningu i pokidao mu ligamente. Onda, kako mu je Hrvat pokvario transfer u PAOK, zatim o problemima u Makedoniji kada su mu Šiptari sa pištoljima ulazili na teren dok je vodio Milano iz Kumanova, ali i kako je sam 2003. doneo bombe i pištolj i kalašnjikov na teren Dinama kao ''odbranu'' od eventualne intervencije policije. Otkrio nam je i odakle mu nadimak Recko, dok smo mi istovremeno otkrili koliko Dragan Antić stvarno voli Dinamo.

ACA LUKAS JE MOJ BRAT PREKO 30 GODINA, ĐANIJU SE SVIDEO DINAMO PROTIV PARTIZANA I POŽELEO JE DA DOĐE!

Sa strašću je govorio o ovom klubu koji je u prva dva kola prolećnog dela uzeo četriri boda, te nas je zato i interesovalo šta se to promenilo kod Vranjanaca tokom zime.

- Promenilo se dosta toga. Oterali smo neke negativce koji su nam kvarili atmosferu. Letos smo doveli 14, 15 igrača. Zbog nemaštine i nedostatka sredstava uzimali smo one i koji su dobri i koju to nisu. Prihvatali smo igrače koji ljudiski i karakterno nisu bili za Dinamo. Samo od letos do zime je bila malo narušena atmsofera, a kod mene u Dinamu živimo kao familija. I bez para. Ekipa smo sa najmanjim budžetom, ali nas krasi porodična atmosfera. Zimus sam oterao sve te koji su je kvarili i sad je potpuno drugačija atmosfera. Sada, kada sam dovodio igrače, pitao sam prvo kakvi su ljudi pa tek onda kakvi su igrači. Može da bude dobar igrač koliko hoće, ali ne može u Dinamo ako nije dobar čovek. Meni takvi ne trebaju da narušavaju taj mir - rekao je Recko i dodao:

- Radili smo dobro na pripremama, ali fale nam još dva igrača. Međutim, nismo imali para da platimo. Kako da dam štoperu 15.000 evra za tri meseca, a toliko mi je jedan tražio. To Dinamo sebi ne može da priušti. Imamo solidnu ekipu i od pet ili šest u Super ligi smo sigurno bolji. A tek kada počnemo da igramo u Vranju, što bi trebalo uskoro, onda će da bude još veći procenat i siguran sam da će Dinamo da ostane u ligi. Mnogi su nas odavno otpisali, ali ne sme Dinamo niko da otpiše. I ne treba. Siguran sam da, po igračkom kvalitetu, Dinamo može da bude na 10 ili 12. mestu. Izgubili smo mnogo bodova tokom zime zbog nekih grešaka i svakojakih stvari. Morali smo da imamo najmanje 17 bodova i sve bi drugačije bilo.

Nije Dinamo ove zime pretrpeo promene samo u igračkom kadru. Kao trener je u Vranje stigao Saša Ćurčić, dok je potpredsednik kluba postao popularni pevač Aca Lukas.

- Aca Lukas je moj brat preko 30 godina. Mi se nismo odvajali. Dugo smo kao braća. Bio sam i trener u Timoku kad je on bio predsednik. Živeli smo zajedno u Nemačkoj jedan pored drugog kad je bio oženjen sa Natašom, ali naše drugarstvo datira još iz vremena kada je počeo da peva na splavu Lukas. On mnogo voli fudbal i hteo je da dođe. Pomaže koliko može. Ne može da nas prati na svim utakmicama, jer nastupa u inostranstvu - ističe Antić i nastavlja:

- Đani i ja smo, takođe, dobri prijatelji. Zvao sam ga da gleda utakmicu protiv Partizana da vidi kakav tim imamo. Svidelo mu se, izrazio je želju da dođe kod nas i ja sam prihvatio. Njegov dolazak je pun pogodak za Dinamo. I kao stučnjaka i kao čoveka. Dosta može da utiče na pozitivnom planu, jer mislim da je Ćurčić čovek sa velikim iskustvom. Pun pozitivne energije i takvi ljudi trebaju klubu. On je tu u stručnom štabu kao trener sa mnom. Tu nam je kao savetnik i Milan Đuričić, njega moram da pomenem. Bio je s nama na pripremama i mnogo ga cenim kao stručnjaka. Vodio sam ga kao savetnika kako bi nam pomogao.

Lukas i Ćurčić su stigli, ali bi za Dinamo najveće ''pojačanje'' bilo smanjenje kazne od strane FSS. Podsetimo, Savez je Antića kaznio sa 15 meseci zabranje obavljanja bilo kakve funkcije u klubu.

- Mnogo mi nedostaje klupa. Dinamo je sa mnom jedna ekipa, a bez mene sasvim druga. Mnogo značim ovim momcima, jer su navikli sa mnom. Ubila ta moja kazna i onda kad sam otišao u Radnički iz Niša. To ih je posebno dotuklo. Mi smo tada dobili skoro sve u prvom delu, igrali najbolji fudbal, ali se sve rasulo kad sam otišao u Niš. Iako sam bio na svim treninzima, faktički vodio tim na utakmicama, ali to je sasvim drugačije. Sve se promenilo i jedva smo ušli u Super ligu. Do kraja smo morali da se borimo - ističe Antić:

- Da Dinamo nije ušao u ligu, celi život bi se kajao. Međutim, morao sam da prihvatim ponudu Radničkog. Imao sam veliki pritisak. Ali, Radnički je mohj drugi klub. Najviše volim Zvezdu, Dinamo i Radnički. To su moja tri kluba. Da nisam ušao sa Dinamom, bio bi to moj najveći trenerski neuspeh. Mada sam kasnije postao trener sa najvećim uspehom u istoriji fudbala. Sa Radničkim sam ušao u Evropu posle 37 godina, a onda za nekoliko dana i sa Dinamom u Super ligu.

Priznao je Antić i to  da mu nikada ideja nije bila da ostane u Radničkom i posle plasmana u Evropu. Ali i to da se istoj nada sa Dinamom.

- Ja sam se odmah vratio. Znao sam da idem samo na tri meseca. To sam i rekao Ivici, da dolazim da uvedem Radnički u Evropu i da se vratim u Dinamo. Nije me povuklo čak ni to što je Radnički ušao u Evropu. Biće prilika sa Dinamom. Nadam se da ćemo za par godina igrati. Štaviše, u to sam siguran.

- Jer, kad  se napravi novi stadion koji nam je predsednik Aleksandar Vučić obećao i sa ovakvom publikom, mislim da će Dinamo biti u samom vrhu SL sa Zvezdom, Partizanom, Radničkim i Čukaričkim.

STIŽE MODERAN STADION U VRANJE, KAZNA FSS I KAKO GA JE KOSNAOVIĆ RAZOČARAO - BEŽI, BRE, PIJANDURO JEDNA!

Ekskluzivo za naš portal, Recko je otkrio neke detalje vezane za novi stadion koji se iščekuje u Vranju.

- Kapacitet će da bude negde između osam i deset hiljada ljudi. Ovom prilikom bih se zahvalio predsedniku Vučiću što nam je pomogao i što nam pomaže da se napravi stadion. Biće to jedan od najlepših stadiona u Srbiji. Biće pokriven. I tada će cela Srbija i Evropa da pričaju o Vranju. Pazite, ja sam dugo igrao u Nemačkoj gde su stadioni u Cvajti puni. Voleo bih da tako bude i u Srbiji. Publika se ne igra za 50 ljudi nego za pun stadion. Kakvu motivaciju imaš pred 50 ljudi osim novca? A kad dođete u Vranje i vidite pet ili šest hiljada... Zato i kažem da će mnogi da slome zube u Vranju kada vide kakvo je to vatreno navijanje. Nepojmljivo za srpski fudbal. Samo Zvezda i malo Partizan imaju bolje navijanje, ali to su veliki klubovi. Svi ostali su ispod Dinama.

S obzirom na to da smo tokom razgovora malo odlutali od pomenute suspenzije, ali opravdano, vrlo brzo smo se vratili na istu. Interseovalo nas je šta se to događa i šta se uopšte događalo u Surdulici jesenas posle čega je kazna i usledila. Podsetimo, tada je viđen prekid utakmice, sporan penal za Radnik i povlačenje ekipe Dinama od strane Antića.

- Smanjili su mi kaznu za tri meseca, ali to je nepojmljivo. To je nepravedno. Ja sam poslušao predsednika Sklupštine kluba da povučem ekipu. Ne zbog dosuđenog penala, nego zbog napada na moje igrače od strane nekog Race narkomana kog znaju svi. Nije tu kriv Dinamo, nego Radnik iz Surdulice koji je organizator utakmice? Kako je on mogao da dođe sa jedne na drugu tribinu? Imaju snimci, sve se vidi... Hteo je da napadne moje igrače, mene je provocirao. Ali nije ni bitno što je mene provocirao. On je imao sreću što nije došao do mene. Da nas je napao, ne bi tako lako izašao. Ja ću za svoje igrače da poginem - rekao je Recko i nastavio:

- Ta kazna je nenormalna za mene. Ne znam šta su hteli time da pokažu. Niko nikad nije kažnjen toliko u srpskom fudbalu sa 15 meseci. Da sam ubio petoricu ljudi, možda bih dobio manje. Ali, nema veze. Tu kaznu bi trebalo da mi skinu. Sve je na mojoj strani. Povukao sam ekipu iz bezbednosnih razloga. Vratili smo se na teren, mada nismo ni trebali. Ako je neko napao moje igrače, valjda je sudija trebalo da prekine utakmicu. Vratili smo se i ja sam kažnjen. To nije fer, jer znaju da je Dinamo bez mene oslabljen. Ja sam stvorio ovaj Dinamo i ovi ljudi što sa mnom rade. I stvoriću još veći Dinamo. Veliki sam entuzijasta, volim Vranje, i ovaj klub.

Zato je naše sledeće pitanje bilo vezano za to koliko Dinamu teško pada što igra svoje mečeve u Surdulici.

- Mnogo. To nam je najveći problem. Mi bi imali sada 25 bodova da smo igrali u Vranju. Ne bi ni sudije mogle da nas diraju. Drugačije je suditi pred 300 gledalaca nego pred 5.000. A moje momke ta atmosfera zna da ponese kada ima više ljudi na stadionima. Posle onog skandala u Surudlici, bila je ideja da igramo u Kruševcu ili Jagodini, ali smo, eto ostali smo tamo.

U Surudlici je tada eksaliralo nešto što se ''kuvalo'' tokom cele jeseni, a sve je počelo tokom priprema na jednoj prijateljskoj utakmici Dinama i Radnika. Čak se pominjalo i to da je Radnik tražio da pobedi.

- Nisu oni tražili da nas pobede. Oni su doveli neke sudije koje su nas masakrirale. Igrali smo utakmicu u Vranju i sudile su neke sudije iz Vranja, neki klinci. Ja i ne znam ko su i šta su. Tu je od porvog minuta bila neka tenzija. Ne znam ni zašto. Posle su mi neki ljudi rekli da je tu bilo neko klađenje. Ne znam ni zašto na tu utakmicu. Onda je došlo i do sukoba i tuče. Dodić je tada skočio i viče meni: ''Šta si ovo organizovao?'' Ja njemu kažem:'' Beži, bre, indijancu jedan! Pojma nemam o čemu pričaš.'' I stvarno nisam imao pojma. Napravili su ozbiljnu frku. Dva crvena kartona, pesnicom su mi igrača udarili. A prijateljska utakmica. Mi treba da se čuvamo, komšije smo, a oni udaraju na mene. Sad smo se izmirili, prešli smo preko svega.

Ipak, ostaće zabeleženo da je Antić optužio Novicu Tončeva da delegira sudije i da želi da Dinamo ispadne iz lige.

- Pa sudija Minić je postavljen direktno od strane Novice Tončeva. On ga je delegirao. Zamislite da Vranje nema nijednog sudiju u Super ligi. Sada onaj Spasić treba da bude glavni za Sudijsku organizaciju. Pa nema ništa gore od njega za organizaciju. Jedan običan poltron. To je bruka i sramota - grmeo je Antić koji se prisetio i problema sa sudijama u Kruševcu protiv Napretka:

- Tu smo izgubili utakmicu, sudija je svirao svirao neposotjeći penal i to na asistenciju Minića koji je bio dalje od njega. Kosanović me iznervirao, svašta sam mu rekao. Ja se raspravljam sa sudijom, on viče: ''Seljaci, ništa ne znate!'' Imao je sreće što sam ga poštovao kao starijeg. Sada više i ne pričam sa njim. Nisam hteo ruku da mu pružim. Rekao sam mu: ''Beži bre, pijanduro jedna! Da nisi stariji od mene, prebio bih te u svlačionici.'' Kad dođe u Vranje, pljuvaće ga celi stadion. Zažaliće što je došao.

Tokom razgovora nam se učini i to da je Antić zažalio što se uopšte ''prihvatio'' Dinama, mada nas uvek brzo demantuje. Međutim, priznao je da ima velikih problema sa gradskim vlastima u Vranju i o tome je govorio ''bez dlake na jeziku.''

- Ne daju nam pare, buše nas namerno. Gradonačelnik Milenković i većnik za sport Nenad Đorđević, to su jako sujetni ljudi. Ljudi koji su zalutali u politiku. Jer, da je malo inteligencije u njihovim glavama oni bi pogurali ovaj klub. Zadnjih 20 ili 30 godina se nije čulo za Vranje kao sada za ovih godinu dana. Ali džabe kada su sujetni i ljubomorni. I kada sam ja sasekao na početku neke njihove planove, oni su se okrenuli protiv mene. Da mi ne puštaju pare, pa su smanjili budžet sa 60 miliona na 16.

- Zamislite kad gradonačelnik i većnik za sport nisu čestitali Dinamu ulazak u Super ligu. Bio sam na razgovoru kod Vučića i rekao sam da mi trebaju pare. Dao nam je 400.000 i pitao šta još treba. Rekao sam mu da nam je potreban stadion i dobili smo i njega. I kad sam sve sredio, oni su došli da se slikaju kako su oni obezbedili stadion. Sujeta je čudo, to je bolesno. Zlo za grad. Ja ne znam šta predsednik Vučić radi sa takvim ljudima, jer takvi ljudi uništavaju stranku. Zbog takvih se dižu na proteste. Baš zbog takvih. Ljudi ih po gradu pljuju, to je nemoguće.

- Pazite, oni uzmu i zaključaju ovaj stadion sa veštačkom travom i ne daju deci da treniraju. Deca moraju po blatu da trče. A zašto su zaključali? Navodno nije stadion pušten. Pa kako nije pušten kad ste vi bili na otvaranju Zamislite koliko su nepismeni kada su me optužili da sam oštetio teren prilikom čišćenja snega. Podneli su prijavu protiv NN lica. Ja ih pitam: ''Zašto NN lice, pa ja sam očistio?'' Podnesite protiv mene, da vidim šta sam upropastio. Ali, oni ne znaju da se to tako čisti. Oni misle da će sneg samo da se otopi i gotovo. Tako je kada su ljudi nepismeni. Ali su kombinacije naučili. To brzo uče.

Nastavio je popularni Recko da otkriva sa čime se sve ''sukobio'' u Dinamu.

- Prvu godinu smo opstali, a još smo preuzeli stare dugove između 15 i 20 miliona dinara. Tužbe, račun u blokadi... Prvi put od prošlog leta Dinamo nijednom nije bio u blokadi. Sve sam izravnao, mnogo sam svojih para uložio, uz sina Marka Antića i Miloša Vukovića. Najviše ide preko mojih leđa. Kada igrači nemaju para, ja im dajem. Sve radim, samo što još ne šišam travu. Sada renoviramo ovaj stadion, videli ste da sve sam moram. Slaviša Bulatović iz stranke mi pomaže, Đorđević direktor Vodovoda i Bane Trajković iz Jumka malo oko ishrane. Ostali ništa. Sve sami moramo. Žena hoće da me ostavi zbog Dinama. Mnogo para sam potrošio u klubu.

GOLMAN PRODAO UTAKMICU PARTIZANU: MNOGO SE ZADUŽIO KOD KAMATARA, A TAKVI NE PRAŠTAJU!

Utakmica protiv Partizana je definitivno obeležila obeležila jesen u Super ligi. Naravno, zbog priče da je nameštena i svega šta se dešavalo posle nje. Tri meseca kasnije, Recko se sa dozom gorčine priseća tog događaja i do detalja opisuje šta je njihov golman učinio.

- Ja sam bio u Nemačkoj tada, imao sam neke obaveze koje nisam mogao da propustim. Međutim, neko mi je pre utakmice javio da je ''tamo neko'' uložio dosta para na kladionici da Dinamo izgubi utakmicu. Jedino što mi je palo na pamet, ko bi mogao da namesti nešto, jeste golman. Mi nismo imali tada drugog golmana i morao je da brani i odmah smo mu skrenuli pažnju da slučajno ne napravi nešto. Ali, on je imao finansijskih problema. Zadužio se mnogo, od kamatara je uzimao pare. Onda su mi i drugovi javili ko je igrao, ko ga je zvao. Sve sam saznao!

- I mi smo jedini klub u Srbiji koji je podneo krivičnu prijavu Javnom tužilaštvu i policiji. Sve smo kao klub uradili da se zaštitimo, ali jednostavno šta ja kao predsednik i teren mogu kada igraču neko da pare da proda utakmicu. Šta mogu? Ali mi nismo to mogli da sprečimo, jer nismo imali drugog golmana. On je obećao da nas neće prodati, ali videli ste šta je uradio. Sigurno su mi i ti kamatari pretili. Takvi ne praštaju, a golman se mnogo zadužio - rekao je Antić i dodao:

- Dinamo je tu najviše oštećen. Mi ne bi izgubili utakmicu da on nije pustio golove. On je direktno bio kriv za četiri gola. Cela Srbija je to videla. Ali, ponavljam! Ja nisam mogao ništa tu da uradim! U celoj Srbiji, pogotovo u nižim ligama i lokalu, ima takvih igrača koji se kockaju. Kod mene, na primer, u ugovoru stoji da nijedan igrač ne sme da primiriše kladionici. Ako slučajno uplati tiket, automatski mu se raskida ugovor. Ali, šta ćete! Neki igrači su spremni da prodaju oca i majku koliko se uvale u kladionicu, rulet, kazino...

Kada smo već kod Partizana, interesovalo nas je i to zašto je Recko s vremena na vreme na udaru crno-belih.

- Ja nemam nikakav problem sa Partizanom, jedino je Željko Pantić bolestan čovek. On mora malo da ide na psihijatriju da ga pregledaju, evo ovde u Toponicu u Nišu. Pazite, on je jedini čovek kog su isterali iz Jehovinih svedoka. Ja ne znam šta čovek priča. Mi nismo ničija filijala. Pa šta ako sam se smejao kada smo izgubili od Zvezde 3:0? Meni je normalno da Dinamo sa onakvom ekipom izgubi pet, šest ili sedam razlike. I od Zvezde i od Partizana i od Radničkog. Toliko su nadmoćni. Ja sam sretan što je samo bilo 3:0. I Partizan da me je toliko pobedio, ja bih im pružio ruku, čestirtao i smejao se.

- Ovako, pobedili su me na silu u 2. kolu. Sudija svirao 80-20 u korist Partizana. Jel to normalno, jel to treba Partizanu? Ja nemam ništa protiv Partizana. Meni su kumovi partizanovci, Saša Ćurčić je partizanovac, Kimi (navijač Partizana) mi je veliki prijatelj. Kao brat mi je. Zvezdu sigurno volim više, ali i Partizan volim kada igra protiv stranih klubova. Šta ja imam od toga da mrzim Partizan? I kada me pobede sa 5:0, ja ću im čestitati. Ali, da li je moguće da Zvezdi i Partizanu sudije treba da pomažu. Pa, to je bruka za srpski fudbal. To nikome ne sme da se dešava.

HESLER MU UPROPASTIO KARIJERU NA PRVOM TRENINGU, KELN POCEPAO UGOVOR DOK JE BIO KOD DOKTORA

Došao je red i na Reckovu igračku karijeru koju je definitivno obeležila ona horor povreda na prvom treningu u Bundes ligi. Međutim, krenućemo ispočetka i ''prvih koraka'' u Vranju. Zanimljivo, tada je mogao da pređe i u Partizan.

- I tada je na svakoj utakmici bilo oko četiri ili pet hiljada ljudi. Stadion je bio prepun. Protiv Zvezde u omladinskoj ligi, na primer, bilo je osam ili devet hiljada na tribinama. Sećam se da je Mrkela tad igrao za crveno-bele. Tad smo igrali za pljeskavicu, ne za pare! Trenirali smo na livadama, na ulici. Ova današnja deca ništa ne znaju. Samo uzmu taj laptop u ruke i igraju igrice. Silom treba da ih nateraš da izađu da treniraju - rekao je Antić i dodao:

- U Dinamu sam igrao omladinsku ligu i na šest utakmica za prvi tim dao sam 13 ili 14 golova. Onda sam sa 18 godina otišao u Radnički s kojim sam potpisao prvi profesionalni ugovor. Tad me tražio i Partizan, da iz Dinama pređem među crno-bele. Nisu me pustili i ja iz inata odem u Radnički gde sam bio tri i po godine. Tada smo igrali polufinale Kupa UEFA.

Zanimljivo, Recko je u to vreme odbio 300.000 maraka kako bi potpisao sa Nišlijama za 15.000.

- Pare tada nisu bile bitne. Ja sam imao ponudu Majdanpeka da za 300.000 maraka odem kod njih. Pun kofer para su mi doneli. I ja kažem svom treneru da su mi doneli pun kofer para, a on će meni: ''Ma, kakve pare! Zaradićeš ih kasnije, idi u Radnički.'' I ja odem u Niš za 15.000 maraka.

- Radnički sam napustio kad smo ispali iz lige i vratio sam se u Jumko na šest meseci, jer je tada važilo pravilo da pre 28 godina nisi mogao da ideš u inostranstvo. Iz Jumka sam otišao u Nemačku, u Augzburg, pa u Hajdelberg. U trećoj ligi sam na 15 utakmica dao 24 gola, a u Nemačkoj ko god da između 15 i 20 golova dobija ugovor od svakog bundesligaškog kluba. Samo Bajern i HSV me nisu tražili, svi ostali klubovi iz Bundes lige su poslali ponudu. I ja izaberem Keln koji je tada bio skoro kao Bajern sada. Potpišem ugovor na tri godine s njima i Tomas Hesler me povredi na prvom treningu. Pokidao mi je ligamente. Sve mi je pokidao. I tu mi je bio kraj karijere.

Iako mu je teško da o tome govori, Antić je za Telegraf otkrio kako ga je Nemac povredio i šta se to dešavalo na treningu.

- Hesler mrzi strance. On je pre toga i nekog Turčina povredio. Mali, onako skraćen. Prgav. Nije mi se tada ni izvinio. Namerno me je povredio zato što sam mu jedno 10 puta proturio kroz noge tokom ševe. On onako malen, stalno je širio noge. Još je i publika bila tu na treningu. Jedno dve ili tri hiljade. Čulid a je došao najbolji strelac, pa su hteli da vide ko je to... Potom smo se podelili u dve ekipe i ja mu opet proturim kroz noge. Lopta ode u stranu i one me uhvati makazicama i okrene celo koleno. Ja skočim da ga udarim, pošto sam bio ubeđen da je namerno. I ja da ustanem, koleno samo propadne. Odnesu me tamo i onaj maser mu kaže: ''U, Dragane! Kraj karijere! Gotovo! Ja kada sam udario glavom u pločice, pukle su i pločice i glava.''

- E, tu su me zeznuli ovi iz Kelna. Znali su da mi je sve pokidano i da je gotovo i onda su sa menadžerima napravili kombinaciju i pocepali ugovor koji sam potpisao. tako da ni dinara nisam uzeo od njih. A mogao sam sve da naplatim. Menadžer je uzeo sigurno nekih 100 ili 200 hiljada da pocepa ugovor i njemu super. A ja sam se zeznuo što taj ugovor nisam odmah uzeo kod sebe. Kum je potom došao po mene tada. Nedugo zatim sam otišao i kod doktora Volfarta, doktora Bajerna i reprezentacije Nemačke. Rekao mi je da moram odmah na operaciju.

Zvuči neverovatno, ali Antić i Hesler su se dosta godina kasnije slučajno sreli u Srbiji.

- Zamislite, sreo sam ga pre dve ili tri godine u Staroj Pazovi. Stojimo Zoran Osmajić i ja i ugledašmo ga. Priđem i kažem mu: ''Tomas, da li me se sećaš?''  Nije mogao da se seti, pogotovo što sma ja tada imao dugu kosu. A ja ću opet njemu: ''E, sad mi duguješ jedno 20 miliona!'' On ostao u čudu i pita kako, da bih mu rekao ko sam i podsetio ga na to šta je uradio. Zoki onako u šali pita da li da ga bijemo ili da ga hapsimo. Međutim, moji kumovi su tada u Nemačkom hteli da mu j..u majku. Velika je to frka bila.

NEVEROVATNA PRIČA U GRČKOJ: REKLI MI DA IDEM NA PROBU PROTIV NEKE EKIPICE, A MORAO SAM DA IGRAM PROTIV PAOK-A!

Ipak, nije to bio Antićev kraj karijere. Ostao je u Nemačkoj, a potom se preselio i u Grčku gde ga je pratila neverovatna priča.

- I sa ''tom nogom'' sam opet zaigrao za Ignolštat i Manhajm. Gde god sam igrao bio sam prvi strelac. Onda sam otišao u Grčku. Tamo me odveo Rade Ćenta, imao je nekog drugara tamo. Zamislite sad ovo. Zove mene drug iz Edese i kaže da ima opciju. Nemci mi bili dužni tada nekih 200.000, nisu hteli da plaćaju. Ja najskuplji igrač, tamo frka da ih ne tužim i oni mi kažu da probam da napravim u Grčkoj nešto i mi ćemo se sve dogovoriti. I ja odem na probu, a šest meseci pre toga nisam igrao ni trenirao.

- Drug mi kaže: ''Ništa ne brini, igrate tu protiv neke ekipice!'' Dobro je ako je protiv neke ekipice, ali ja sam došao tamo i shvatim da je u pitanju PAOK. Ja mu kažem: ''Da li si ti, bre, normalan?'' Kakva crna ekipica, pa ovo je PAOK! Nisam potrčao šest meseci, mogu da izguram na neku svežinu maksimalno 30 minuta.'' Još dolazim iz Nemačke gde je bilo šest, sedam stepeni na 37 koliko je tada u Grčkoj bilo - priseća se Recko sa osmehom na te dane:

- Odem ja i kupim neki šorts i patike i naveče preskočim ogradu kako bih probao da istrčim malo na stadionu. Probao dva kruga i hteo da umrem. Sutra utakmica, trener PAOK-a Holanđanin Ari Han, dok je klub doveo nekog Hrvata na probu na mesto polušpica i špica. Čini mi se da se zvao Milanko. Međutim, ja ih razvalim za poluvreme. Dam evrogol glavom sa 20 metara i namestim drugi. Ceo stadion mi je aplaudirao. Posle utakmice dođe predsednik PAOK-a i pita mog druga ko sam ja i gde igram. I jel možemo da ga dovedemo u PAOK? Kaže moj drug: ''Može, ima obeštećenje 400.000!'' Istina je da nisam imao obeštećenje, ali sam ja rekao ranije da imam kako bi uzeli novac od Nemaca. Samo tako smo mogli da se dogovorimo. Za predsednika PAOK-a to nije bilo ništa! ''Ma, daću! To nije nikakav problem.''

- Međutim, tu na utakmici je bio i jedan hrvatskli menadžer Zdenko Iličić koji je doveo tog igrača na probu. I mene je hteo da vodi po Nemačkoj, a poznat je po tome što je sve žive izvarao. Svetski prevarant. I, šta se desi? Ja se skinem i i izađem na parking kad čujem neko se dere: ''Ciganeeeee!!!'' On me tako zvao. I on me pita šta radim ovde i da li imam menadžera. Kad sam mu otkrio da nemam i da me je drug doveo, on je rekao: ''Ništa ne brini. Imam kombinaciju, uzećemo milione. Ari Han je moj trener, sigurno će te uzeti. Poludeo je za tobom.''

E, tu je nastao problem za Recka koji je već bio viđen u dresu kluba iz Soluna.

- Problem je nastao kada je on rekao da ja koštam 1.2 miliona, dok je moj drug već ranije rekao da je cifra od 400.000 u pitanju. Grci kad ga nisu ubili. Ma, hteli su odmah da ga ubiju. Haos je nastao. Najgore od svega što je PAOK bio spreman da me plati i 1.2 miliona koliko sam ih ubio na terenu. I posle tog haosa sve propadne i ja odem i potpišem za Jonikos. Tamo me je odveo Rade preko nekog svog prijatelja. Vlasnik kluba me uzme na neviđeno i dao mi je dobre pare. Bio je najveći mafijaš u Grčkoj i stvarno dobar čovek. Sad je pokojni. I ja na prvom meču dam evrogol protiv OFI-ja. Gol godine u šampionatu  i gol meseca na Eurosportu. Vrteo se mesecima po televizijama. Skoro sa centra sam uhvatio volej levicom u rašlje. Iako sam dešnjak.

POČETAK TRENERSKE KARIJERE I KAKO MU JE GAZDA KLUBA NUDIO SVOJU ŽENU

Iz Grčke ponovo u Nemačku, zemlju koja mu je očigledno suđena. Upravo je tamo počeo svoju trenersku karijeru.

- U Grčkoj sam bio četriri godine i onda se vratim ponovo u Nemačku. Tamo sam počeo trenersku karijeru, u četvrtoligašu Pipinridu. Tamo sam napravio istorijski uspeh u toj ligi. Uzeo sam ih kada su imali samo jedan bod i prvom pratiocu su zaostajali 10 ili 12 bodova. A četiri ekipe su ispadale. Svi su ih otpisali. Drugovi mi kažu da ne idem tamo, da im je predsednik seljak i da ćemo se vrzo posvađati. Ja odem tamo, u to selo koje ima 300 ili 400 kuća. A na svakoj utakmici 1.5000 ljudi gleda meč. Dolaze iz tih okolnih sela. Prvu utakmicu izgubimo, drugu odigramo nerešeno i treću igramo kod kuće. Na poluvremenu vodimo sa 3:0, ja sam dao tri gola. Eh, da! Zaboravio sam da kažem da sma bio i igrač i trener. Izmenim se na poluvremenu i izgubimo 4:3. Predsednik kaže - ti si kriv! Ja mu bacim peškir u lice i kažem mu da idem. On me moli da ostanem. Ja na kraju ostanem, ali pod uslovom da mi se ne meša u tim - ističe Antić:

- Posle toga dobijemo neke Turke koji su ih redovno tukli se sedam ili osam golova ranije. Prva pobeda protiv njih u istoriji. Potom dobijemo i u Minhenu, pa kod kuće 6:0 i na strani 4:1. Dovedem na polusezoni dvojicu igrača. Problem je što on nije dao više od dva treninga, a ja zakažem pet. S tim što sam ja deci davao svoje pare za benzin da dolaze kolima. Mi se spremimo i od 14 utakmica smo imali 13 pobeda i jednu nerešenu. Međutim, on me smeni. Tražio je da potpišem ugovor na još jednu godinu, ja nisam hteo. Nisam hteo zato što nije imao ambicija da ide u viši rang.

Tek tada je nastao pravi šou. Sud, pobeda na istom i veliki Antićev potez.

- I, sad! Treba da mi isplati nagradu od 5.000 maraka što smo ostali u ligi i dve plate od po 2.5000 maraka. Ali - ne da! Kaže da ovi iz uprave ne daju. kakva crna uprava kad on sve odlučuje. Lepo sam mu rekao da ću ga dobiti na sudu. Dođemo na sud, a on kaže da sam pijan dolazio na treninge i da sam tukao igrače. Ja zatražim da me vode na preglede i provere da ne pijem. Nikada nisam ni pio. Samo dva puta u životu sam uzeo alkohol. A igrače nikad nisam udario. Mogu da vičem i da vređam, ali nikada ne bih udario igrača. Sud presudi u moju korist i dobijem ga 30.000. Fora je bila u tome što mi je plaćao na crno i sad ja odlučim da je..m njega, da mi nije plaćao. Poludeo je što mora toliko da me isplati. Počeo da kuka i da moli, ja mu kažem: ''Dobro, donesi samo ovo što mi zapravo duguješ i to je to!''

- I dolazim ja u Augzburg da gledam neku utakmicu i da sačekam njega. Stiže i nosi punu kesu para, sve po pet maraka! Ja mislio da tamo ima 30.000, kad ono samo 6.200. Nema ni deset. Pitam ja njega: Šta je sad ovo? On poče da kuka: ''Dragane, po celom selu sam skupljao. Čak sam i u crkvu išao. Nemamo više, ali stvarno.'' Oprostim ja njemu i potpišem da sam uzeo svih 30.000. Eh, kad je krenuo da me ljubi. Kaže: ''Razvešću se od moje žene i ti je oženi da dobiješ papire koliko si mi učinio.'' A ja sam tada imao problema sa papirima, nikako nisam mogao da ih dobijem. I, tako. Mi ostanemo prijatelji posle svega. Posle odem u Špajer gde sam živeo. I tamo sam napravio čudo i spasio ekipu koja je već skoro bila ispala iz lige. Onda sam radio i u Mahhajmu.

POVRATAK U VRANJE, ORUŽJE NA STADIONU I ŠTRAJK GLAĐU!

Zatim je usledio porvatak u Vranje i onaj čuveni štrajk glađu koji je trajao devet dana. Ništa Recko nije krio i otkrio je za Telegraf sve što se tada dešavalo.

- Zvali su me i molili da se vratim u Vranje. Tadašnji predsdnik Sveta Mihajlović me molio, SPS je bio na vlasti. Ja došao, jer je ideja bila da se uđe u viši rang. U međuvremenu odem za Nemačku nešto i on mi proda dva najbolja igrača i uzme sedam ili osam hiljada maraka. Ja mu kažem: ''Čekaj, bre! Kako si mogao to da uradiš, a jurimo viši rang? A još sam čuo i da si uzeo pare i sve ću da dam u novine.''

- On odluči da me smeni, ali nije smeo da kaže meni nego mom rođaku koji je bio direktor kluba: ''E, roćko, moram da ti kažem da te smenio predsednik.'' Nikakav problem. Ja odem u novine i sve kažem, opletem po njemu i odem za Nemačku da ostavim ženu i decu. A on izađe u javnost i kaže: ''Evo ga mafijaš, pobegao.'' Pošto je bio načelnik policije, rekao je i to da će da me uhapsi čim dođem. Kada sam to čuo, sednem na prvi avion i nazad. Iako sam kolima otišao za Nemačku. Ja se vratim, a on pobegne na more. Us*ao se.

Iz ovog ugla, Recko smatra da je možda prenaglio zato što je krenuo da štrajkuje.

- Krene tu neka frka i drug me jedan nagovori da štrajkujemo glađu. Ja sam hteo da blokiramo put, a on me budala ubedi na štrajk. A ja tada nisam mogao bez hrane pet minuta i kako onda da štrajkujem? Prva dva dana smo štrajkovali. Danju gladovali, noću jeli. I taj što nam je donosio pljeskavice nas proda. Pederčina jedna. Međutim, od trećeg dana stvarno nismo jeli. Kad već ništa nisam uzimao preko dana, organizam se navikao i preko noći. I za osam ili devet dana smenili smo celi SPS. Oni pretili da će da me ubiju. Ja sam tada na stadion doneo oružje. Bombe, kalašnjikove, pištolj...Bio sam spreman na sve! Stigli novinari iz celog sveta, Tempo pisao o tome.

- Skupili smo 10.000 potpisa da se smene. Prekinemo mi u jednom trenutku štrajk. Nismo baš prekinuli, samo nismo pravili veću frku. Ali. opet nas prevare i ne ispune ništa. Mi izađemo sa stadiona i pravac opština. Uletimo kod predsednika opštine u kancelariju i ne izlazimo. Nas bilo preko 20, on ne može da uđe unutra. Zalepimo ponovo da štrajkujemo glađu, a predsednik moli samo da idemo u drugu prostoriju. I tako sam ih sve smenio, pa poručio: ''Sad ja idem za Nemačku. Neću da budem trener, neću ništa da budem. Samo da vam pokažem da vi ne možete da me je..te kako hoćete.''

Negde u tom periodu Antić je bio optužen da je namesto dve utakmice austrijskog šampionata.

- Istina je da sam proveo tri meseca u pritvoru, ali od 31 osobe njih 30 je osuđeno. Jedino su mene oslobodili. Nisu mogli ništa da nađu zato što ničega nije ni bilo. Ja sam prizmnao da sam se kladio na utakmice Šturm - Austrija i Šturm - Salcburg, ali kako bih mogao da namestim. Pa, na prvom meču sam izgubio velike pare, dok sam na drugom jednu igru pao i jednu prošao. Bio sam dobar 2.500 evra. I za 2.500 da se namesti utakmica? Ma, nema šanse.

KAKO JE OTERAO 30 ALBANACA VEĆ NA PRVOM TRENINGU?

Trenerski put ga je naveo u susednu Makedoniju gde je imao dosta problema, ali i ozbiljan uspeh sa već prežaljenim klubovima.

- Prvo sam otišao u Milano iz Kumanova. Uhapse predsednika Bajruša Sejdiju i on me zove iz zatvora: ''Brate, daj molim te dođi da pomogneš!'' Ja odem tamo, a oni 101 gol primili i samo jedan dali! Nula bodova! Dođem na trening, kad tamo 32 igrača i od toga 31 Albanac. Niko ništa ne zna. Ma ne znaju peške da idu. Oteram ih sve, ostavim samo jednog Albanca i tog jednog Makedonca. Sutra dođe njih 1.000. Babe, dede, ma svi. I kažu oni meni:

- Auuu, gospodine Antiću! kako ste vi tako oterali našu decu?

- A ja onda jednog od njih pitam:

- Gospodine, čime se vi bavite?

- Ja sam doktor!

- Doktor si? Koji doktor?

- Ja sam hirurg.

- Aaaaa, hirurg! Jel mogu ja da dođem sutra kod tebe malo u salu i da operišem?

- Pa, ne moće!

- Ne može? Pa ne može ni ovaj da igra kada ne zna ništa!

- I tako se završi razgovor. Oni se ućutaše i odnoše. Ja sam tamo potrošio jedno 50.000 svojih para. Plaćao sam i igrače i radnike, ali sma napravio top ekipicu. Doveo sam Srbe iz zonske lige, nekoliko makedonaca i Albanaca, dva li tri Turčina i napravim ekipu koju niko nije mogao da me pobedi. Ja stignem do baraža i i borim se sa Vardarom ko će ga igrati. Otišli smo u baraž, a ja pravac kod predsednika Sudijske organizacije. Kaže on meni: ''Recko, što si uzeo ovaj albanski klub? Ne mogu oni da uđu, mora makedonski klub u Prvu ligu.'' I tako su me namestili. Vodili su 1:0 i stalno provocirali kao da nas navčlače na onu stvar. Moj igrač izjednači na 1:1 i uradi isto, a sudija mu odmah da crveni. Uđemo u produžetke i tamo u 119. sviraju penal za njih. Tad je ispala velika frka.

Iz Makedonije pravac Kruševac i saradnja sa Dragišom Binićem. Međutim, tu se susreo i sa nameštanjem utakmice od strane svojih igrača.

- Onda sam otišao u Napredak koji je ubedljivo bio zadnji. Gde god gori, tu sam ja! jedino je Radnički bio u vrhu, ali je bila frka zbog tri, četiti poraza i ja sam morao da vadim kestenje iz vatre. I u Napretku je bilo kao u Ohridu - šest utakmica i samo jedan bod. Jedino je Kolubara imala -1 zbog kazne. Prethodno sam odgledao dve ili tri utakmice Napretka i odlučim da ih uzmem. Prvu utakmicu pobedimo Bežaniju slučajnim golom, onda izgubimo od BASK-a sa 3:1.

- Vodili smo 1:0, igrali sjajno do 60. minuta, ali je ekipa bila premorena. Trener im da slobodno, Dragiša Binić ih zbog poraza natera da ujutru trče krugove.Posle BASK-a smo izgubilio i od Novog Sada. Razbijemo ih, oni dva puta pređu centar i daju dva gola. I posle te utakmice vežemo 14 bez poraza. Mislim da smo imali devet pobeda. Dođemo u sam vrh, treba da uđemo u ligu. E, onda je tu bilo svašta - priseća se Antić i bez partona pokušava da objasni šta se sve događalo:

- Protiv Radničkog iz Kragujevca par igrača su prodali utakmicu. Tad sam baš digao frku. Direktor stadiona mi rekao da su igrači prodali. Video je igrače kako posle jedan ujutru idu tamo sa sekretaricom drugog tima. Za ovog jednog bih dao ruku u vatru, dok sa za drugog znao da je sumnjiv. I on je kockao kao sada ovaj moj golman. Takvi su najgori. Evo, sad su mi nudli nekog dobrog beka, ali sam čuo da voli da ide u kladionicu. Ma, ne treba mi takav. Koliko god da je dobar. Čim čujem da je sklon porocima - gotovo! Može da bude Mesi.

''ZBOG PSOVANJA MAJKE ALBANCIMA UMALO NISMO IZGINULI! OKO 200 LJUDI ULETELO NA TEREN SA PIŠTOLJIMA!''

Iz Kruševca ponovo u Makedoniju. Preuzeo je Ohrid i već na prvom meču protiv Škendije jedva je izvukao živu glavu.

- I tamo sam napravio veliki uspeh. Uzeo sam ih kada su na šest utakmica imali samo jedan bod. I onda vežem devet mečeva bez poraza. Izgubio sam samo prvi meč protiv Škendije. I tu je totalni haos bio. U 40. minutu njihov igrač napravi faul i nagazi mog Albanca. Naš neki Bosanac, inače Srbin, skoči i opsuje im majku. Dovoljno da 200 - 300 ljudi skoči sa pištoljima. To je moralo da se registruje 3:0 za nas, ali sudija ne sme da sudi. Nastavili smo utakmicu, naši igrači krvavi. Prebili su sve one koji su bili na klupi. Ja na poluvremenu svojim momcima kažem: ''Hajde da izginemo sad ovde i da im uzmemo bodove?''

- Sudija mi isključi igrača odmah na početku drugog dela kako bi nas izjednačio na terenu. A prethodno me n apoluvremenu molio da izgubimo kako bi svi živi otišli kući. Oni povedu, a mi promašimo zicer u 89. i primimo potom gol za 2:0. Možda je i bolje što nismo dali gol, ko zna da li bi živi izašli.

- Dođe posle toga reprezentativna pauza, ja ih spremim malo bolje i onda vežemo pet pobeda i četiri remija. E, tu sam se malo zaj..ao. Izađem i javno kažem da napadamo Kup Uefa. Onda su počele sudije da me masakriraju, usledile su raznorazne kazne. Gde Ohrid da ide u Evropu... Doduše, nije bilo ni realno. Ja imao budžet od 40.000, a neki imali po tri, četiri miliona. Nismo imali ni zaštitu grada tada. Da su stali iza nas, Orhrid bi i dan-danas bio u Prvoj ligi. Sad su treća liga, raspali su se.

Čudna situacija je viđena u Bežaniji, gde je Antić posle dva meča spakovao kofere i otišao. prvenstveno zbog toga što su mu se mešali u posao.

- U Bežaniji sam bio deset dana i dao sam otkaz. Ja se sve dogovorim sa Ostojom (Nedeljko ostojić), molili su me mesec dana da dođem i da ih uzmem. Govorili su mi da sam ja najbolji trener. Došao sam, ali sam im odmah rekao: ‘’Može, ali da mi se niko ne meša u tim! Ja odlučujem ko će igrati i kako ćemo trenirati.

- Međutim, već prvu utakmicu protiv Čuke oni mi na poluvremenu (bilo 0:0) kažu: ‘’Daj da pustiš onog Blagojevića.’’ Nikakav problem nije bio. Smatrao sam da oni bolje znaju, jer sam ja tek stigao u klub. Nisam ja sad najpametniji, hoću da poslušam. A on pojma nema. Osim što je izgubio svaku loptu, nije hteo uopšte da trči nazad. I mi izgubimo golom u 90. minutu. Ja poludeo. Bez pardona sam mu rekao: ‘’Slušaj ti, pi..ice mala! Kad ti budeš igrač, ja ću biti operski pevač.’’ A on u tom trenutku bio njihov reprezentativac. Nazovem ja selektora Govedaricu i kažem: ‘’Ako ga još jednom pozoveš, reći ću svima da uzimaš pare.’’

Nastavio je Antić da izlaže probleme koje je imao u Bežaniji.

- Završilo se sve to. Mi igramo tamo protoiv Metalca. Ubili smo ih, pregazili. Trebalo je 6:0 da ih dobijemo. damo slučajno gol u 80. minutu, ali ga brzo primimo i ostane 1:1. Oni skaču, raduju se. Ja ušao u svlačionicu besan kao ris. Kada sam šutnuo onu tablu, otišla je u million parčića. Šta se raduju, trebalo je ubedljivo da slavimo.

- Okej! Kažem ja njima da istrče dva puta po 15 minuta i dam im slobodnu nedelju, pa d ase vidimo u ponedeljak. Nije prošlo ni 15 minuta, a mene zovu i kažu da je trening zakazan u ujutru u devet. Ostoja zakazao. Ma recite Ostoji da sad sam može da vodi. Rekao sam da niko ne sme da mi se meša ni u tim ni u treninge. I tako ja već u ponedeljak raskinem ugovor.

ODLAZAK U TIMOK KOD LUKASA I SUKOB SA NAČELNIKOM POLICIJE: HTEO JE DA MU SIN IGRA! MOŽE, ALI KADA BUDEMO VODILI 5:0

Uz parolu ''Kad je teško - Recko'', Antić je uzeo i vruć krompir u Zaječaru. Ali i tamo se susreo sa autoritetima koji su hteli da mu kreiraju tim.

- I tamo dođem, a oni zadnji. Ne znam da li su imali ijedan bod posle četiri kola, a kao favoriti su da uđu u ligu. Pita mene Mirković tada:

- Jel ti dosta milion i po evra da uđeš u ligu?

- Daj ti meni samo 500.000 sigurno i ja ću ući.

- Dođem tamo i napravim solidan rezultat. Bili smo četvrti ili peti, imali smo šansu da uđemo u ligu. I onda se oni tamo posvađaju sa Lukasom. Taj Goran Tomić ga istera. Imao sina u ekipi. Meni Mirković kaže: ‘’Pusti ga samo nek bude tu, neka trenira.’’ Ja ga čak stavim i u 18 da bude tu. Bio je dobar dečko i pozitivno je uticao na atmosferu. I on nije tražio da igra, bio je svestan, nego je ćale bio uporan. A ćale načelnik policije. I kaže mi:

- Znaš šta? Ovaj moj kada igra, mi imamo sreće.

- Ja mogu da ga pustim da uđe kad vodimo 5:0. Ali da ga pustim kad imamo 1:0 ili 2:0, ti su lud!

I on se tu nakači na mene i da mi pravi frku. Ja u tom trenutku oteram igrača Bjedova. Nešto se k..čio. Ja ga oteram, on ga vrati.

- Što si došao, zar te nisam oterao - pitam ja Bjedova.

- Pa predsednik mi rekao da se vratim.

- Kaži ti predsedniku da on sada vodi tim.

- Nazovem ja Sašu Mirkovića i kažem da traži novog trenera ili neka mu taj načelnik policije bude trener. Zovu me iz Zaječara i mole da ostanem, da moram da ostanem. Ma ne bih da su mi dali pet miliona, sve dok je on tu Ja ih napustim i oni ispadoše. Da sam ostao, ja bih ušao u ligu. Gazio sam. Aca Lukas dođe i podeli 5.000 franaka premije.

MNOGI TO NE ZNAJU, ALI VRANJE ĆE BITI GRANICA SA KOSOVOM!

I onda napokon ponovo Dinamo. Povratak u voljeni klub, ali i na početak priče.

- Posle Timoka odem za Nemačku i nisam radio neke dve ili tri godine. I onda me drugovi zovu da dođem i pomognem. Imali su budžet 60 miliona dinara i treba da ispadnu. Dođem ja tu i pomognem im nešto malo. Ma, stalno sam ja pomagao. Kupovao lopte dresove, markere, sve što im fali. I stalno sam davao, ali je problem bio gde su tolike pare koje dobijaju i zašto nema rezultata. Od 60 miliona, oni ukradu 55. To nije bilo normalno.

- Meni pare ne trebaju. Ja sam obezbedio sebe, decu i unuke. Ja nemam potrebu da kradem. Došao sam da podignem ovaj grad malo. Ceo život pomažem. Svima sam pomagao. I Kurti i Murti. I koga znam i koga ne znam. Ja nemam neprijatelje, imam samo prijatelje. Hoću ovde da pomognem, jer ovaj grad će biti granica između Srbije i Kosova. To mnogi ne znaju. Ako Dinamo ispadne ovde neće ostati ništa. Nema fabrika, nema poljoprivrede. Ljudi se iseljavaju. Ovde je pre sedam, osam godina bilo 80.000 stanovinika. Sada ima 60.000. A Albancima piše da su rođeni u Vranju, ovde im se žene porađaju. Oni to planski rade. Kupuju stanove ovde. A kod nas je veliki problem što kratkoročno razmišljamo. Ako uopšte i razmišljamo. Srbi su sami prodali Kosovo i otišli. I šta sad ja treba da ratujem za Kosovo? Ili decu da šaljem? Neću. A kad-tad će se dole ratovati. I sad Vučiću uvaliki vruć krompir i kažu da potpiše i nešto podeli. Šta on može da uradi? Pa tu nema rešenja šta može da se uradi. Ja ne vidim rešenje.

S obzirom na to da je poznato koliko voli Zvezdu, za kraj smo ostavili pitanje vezano za crveno-bele. Odnosno, da li je imao ponudu sa Marakane.

- Miša Marinković me zvao kada sam otišao u Grčku. Rekao sam tada gde da se vraćam u Srbiju, a to mi je možda i najveća greška u karijeri. Ja sam u dresu Radničkog debitovao baš protiv Zvezde. Tad me je i Džajić pohvalio i rekao da sam veliki talenat. Imao sam tad šansu da dam gol, Ljukovčan mi izvadio loptu koju su svi videli u golu.

A nadimak Recko dobio je:

- Po ocu. Ćaleta su mi tako zvali. Moguće je da je udarao previše recki (smeh). Otac mi je bio mangup, lep kao lutka, glavni frajer. Umro je kada sam imao 16 godina. Nisam imao ničiju zaštitu i sam sam se probijao kroz život. Da mi je ćale bio živ, verujem da bih mnogo puta igrao i za reprezentaciju Jugoslavije - rekao je Recko za kraj intervjua za Telegraf.

Negde u istom momentu kada se kraju privodio naš razgovor, tako se i trening Dinama polako završavao. Iako je bilo krajnje vreme da se i ekipa Telegrafa zaputi nazad u Beograd, Antić nam nije dao da ''napustimo'' Vranje bez još jednog izleta u grad.

E, tada smo se uverili šta za njega znače taj grad i sam Dinamo...

(Mario Marić)