KPR treningom protiv iznenadne srčane smrti u sportu
Nova kolumna Dr Nenada Dikića bavi se aktuelnom stvari a to je iznenadna smrt na sportskom terenu
Opet je godina počela sa „iznenadnom srčanom smrti u sportu”. Termin se koristi za iznenadni događaj kod prethodno zdravih sportista koji dovede do smrti. Mladi fudbaler Stefan Todorović (19) iz Obreža kod Varvarina, je u nedelju, 17.02.2019 popodne iznenada preminuo na prijateljskoj utakmici FK „Sloga” - FK „Juhor” u Ćićevcu.
Tada su novinari izvestili: „Stefan se iznenada srušio i svi su pokušali da mu pomognu, pre svega kapiten domaće ekipe, iskusni golman Zdravković, inače policajac.
Preporučujemo
Partizan pred Proleter: Dileme u odbrani, ko će na beka, ko na štopera posle povrede Markovića!
UEFA ponovo kažnjava: Reprezentativac Sokolova optužen za rasizam!
Pokušali smo da mu otvorimo usta, izvučemo jezik, da dođe sebi. I stvarno, došao je sebi, ali je ubrzo ponovo izgubio svest. Vrlo brzo je došla i hitna pomoć, ali ništa nije moglo da se uradi...Svi smo u šoku, igrači, naši domaćini, svi... - rekao je Jovičić. ” (https://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/nije-imao-nijedan-porok-mladi-fudbaler-19-koji-je-preminuo-na-utakmici-nije-propustao/epfp0ls)
Slično su pisali i pre deset godina kada je Puerta pao na utakmici: „Užasne scene viđene su na meču Sevilje i Hetafea 2007. godine. Seviljin Puerta se srušio na teren, u pomoć mu je odmah pritrčao saigrač Ivica Dragutinović, koji mu je izvadio jezik da se ne uguši, a Puerta je uspeo da ode do svlačionice.
Tamo se ponovo srušio, a umro je u bolnici tri dana kasnije. ” (https://www.alo.rs/sport/fudbal/kad-smrt-odsvira-kraj/155172/vest)
Jedan od najkontroverznijih događaja je bila smrt Dimitrijevića i kolaps Kovačevića na treningu pre skoro 20 godina: „Najstrašniji događaj u novijoj istoriji Crvene zvezde odigrao se 1. oktobra 2001. godine. Igrači su odrađivali lakši trening na pomoćnom terenu, kada se Vlada srušio na zemlju.
Hitna pomoć je stigla nakon pola sata, ali je najbolji prijatelj Nemanje Vidića preminuo na putu do Urgentnog centra. ” (https://www.alo.rs/sport/fudbal/kad-smrt-odsvira-kraj/155172/vest)
Suština sva tri nemila događaja je vezana i za neznanje i nepoštovanje osnovnih procedura kardiopulmonalne reanimacije (KPR). Ideja ovog članka nije da predstavim ceo tok reanimacije, već da ukažem samo na dva vidljiva propusta.
1. ŽRTVI IZNENADNOG SRČANOG ZASTOJA NE TREBA VADITI JEZIK, JER SE NI JEDNA NIJE UGUŠILA ZBOG JEZIKA, VEĆ ODMAH ZAPOČETI REANIMACIJU!
Vađenje jezika ne doprinosi oživljavanju i nije sastavni deo kardiopulmonalne reanimacije. To je deo laičkog razmišljanja, koje možda mogu da imaju nestručni ljudi, ali ne i sportski radnici, igrači, sportski novinari, a pogotovo ne tim doktori, fizoterapeuti itd.
Tako u članku o smernicama za KPR od 2015. do 2020. kolega sa urgentne medicine objavljenom u časopisu Urgentna medicina
na 183 strani piše sledeće: „Otvoriti disajni put:
Podizanje brade uz istovremeni pritisak na čelo jeste jedina metoda koja se preporučuje za otvaranje disajnog puta kod osobe bez svesti. Zatezanjem vratnih struktura delimično se podiže jezik i epiglotis, čime se disajni put otvara.
Izvođenje “trostrukog manevra“, koji predstavlja kombinaciju: a) zabacivanja glave, b) otvaranja usta i c) povlačenja donje vilice prema napred, preporučuje se samo dobro uvežbanom medicinskom osoblju zbog moguće povrede vratne kičme unesrećenog. Kod suspektne povrede vratne kičme neophodna je asistencija još jednog spasioca koji će držati glavu i vrat povređenog u ravnoj liniji.
Ako je kod osobe bez svesti prisutno strano telo u disajnim putevima, ono se može izvaditi prstom, pokretom u vidu udice i to jedino ako se vidi u usnoj duplji. Izvaditi slomljenu ili delimično izvađenu veštačku vilicu, dok vilicu koja je na pravom mestu ne treba dirati, jer održava oblik usne duplje i predstavlja dobar oslonac pri ventilaciji na masku.”
2. HITNA POMOĆ MORA DA DOĐE ZA PAR MINUTA
U istom tekstu kolega sa urgentne piše: „112 je univerzalni broj telefona (besplatan poziv, fiksni ili mobilni, dostupan u svim zemljama EU), za kontakt sa bilo kojom hitnom službom (HMP, vatrogasci ili policija). U mnogim sredinama, srednje vreme od poziva HMP do njihovog dolaska na mesto akcidenta iznosi 5 - 8 min odnosno 8 - 11 min za izvođenje prvog šoka (defibrilacije). U tom periodu unesrećeni je potpuno zavistan samo od spasioca koji započinje KPR.”
U prevodu ako hitna pomoć ne stigne u roku od 10 minuta verovatnoća za preživljavanje je praktično nula. Videli smo da je u sva tri slučaja hitnoj pomoći trebalo mnogi više vremena, što je kada su pitanju sportski događaji potpuno neopravdano. Na grafiku je prikazan procenat preživljavanja u odnosu na pružanje prve pomoći u prvih 10 minuta nakon nesreće.
U našoj zemlji pružanje prve pomoći moraju da znaju svi vozači, većina službenih lica je imali neki kurs, dok se za zdravstvene radnike to podrazumeva. I pored toga neznanje je veliko i često ljudi ne reaguju ispravno onda kada je to najpotrebnije. Zato stalne apele da se ljudi obuče i znanje iz prve pomoći obnovi treba ispoštovati.
(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)