Brutalna životna priča Siniše Mihajlovića: Prvi put progovorio o porodičnoj tragediji i gubitku deteta, surovo iskren o Arkanu, ratu u Vukovaru, suzama u Međugorju...
Legendarni fudbaler, a sada i trener, napunio je 50 godina i tom prilikom dao veliki intervju za najuticajniji italijanski sportski list
Siniša Mihajlović je napunio 50 godina, a tim povodom je najuticajniji sportski list u Italiji, Gazeta delo Sport, uradio veliki intervju sa proslavljenim srpskim fudbalerom i sadašnjim trenerom Bolonje.
Miha je tom prilikom govorio o svom privatnom životu, deci, roditeljima, ratu u Vukovaru tokom devedesetih i Željku Ražnatoviću Arkanu, kako su on i njegova supruga pre godinu dana doživeli težak trenutak, jer su čekali još jedno dete, ali je doživela pobačaj.
Preporučujemo
Kolarov razočarao Mihu i sa Vučicom ga ostavio u zoni ispadanja
Cela Italija gledala suze Mihinih ćerki: Kada im se Siniša javio, doživele su emotivni brodolom! (VIDEO)
Pričao je otvoreno o deci, životu u Italiji, osvrnuo se na neke bitne trenutke u karijeri, ali je pričao i o uspomenama na srpski večiti derbi rekao je da atmosferu na Marakani ne može da poredi ni sa čim drugim.
Posle ovog intervjua, mnogi će na Mihajlovića gledati drugim očima.
MISLIM NA OCA SVAKI DAN
- U životu sam imao i prošao sve, želeo bih samo da je moj otac ovde. On je bio vozač kamiona, umro je sa 69 godina od raka pluća. Kada je umro, nisam bio tu. Mislim o tome svaki dan. Tokom rata preklinjao sam ga da dođe kod mene u Italiju, ali je želeo da ostane u svojoj zemlji. Želeo bih da može da vidi kako su porasle njegove unuke i unuci. Kada se priča o snovima ja ne sanjam da osvojim Ligu šampiona ili skudeto. Moj san je neostvariv, ja bih da zagrlim mog oca. Moja mama me i dalje gleda istim očima kao kada sam bio dete. Ona ne govori italijanski, moja deca ne znaju najbolje srpski. Ali svaki put kad nas poseti u Rimu, vidim kako ih gleda i shvatim da ljubav nema potrebe za rečima.
OSEĆAM SE 20 GODINA MLAĐIM, ALI NEKAD MISLIM DA IMAM 150
- Sada mi je kosa osedela i proredila se. Branim svaku dlaku kao što sam nekada bio na brani mojih golmana. Nekad osećam energiju čoveka koji ima 20 godina manje, a nekad mi se čini da imam 150 godina zbog svega što sam proživeo. Mladost u Srbiji, karijera, Italija, gradovi, šestoro dece, siromaštvo, uspesi, blagostanje. Ali i dva rata, rane, suze… Danas kada gledam unazad mogu da kažem: Siniša, koliko si života živeo.
IZGUBLJENO DETE
- Pre samo nešto više od godinu dana Arijana i ja smo čekali još jedno dete. Nažalost, trudnoća je prekinuta. Imati dete sa 50 godina je slično početku, osetiš se ponovo mladim. Moja žena pati zbog toga, znam, vidim. U bolu, vidim da smo možda imali sve kao roditelji. Možda bi još jedno dete bio izazov vremena. Ali, pre nego što zaspiš, misli o tome su uvek tu.
NAJBOLJA JELA I VINA NE MOGU DA NADMAŠE UKUS BANANE KOJU SAM DELIO S BRATOM
- Danas kada idem u restoran biram najbolje i pijem dobra vina, ali ništa ne može da premaši taj ukus banane koju sam delio sa mojim bratom.
ARKAN I RAT U JUGOSLAVIJI
- Svi ratovi su odvratni, ali bratoubilaštvo koje smo mi proživeli u bivšoj Jugoslaviji je najgore što se može dogoditi. Prijatelji koji su pucali jedni na druge, slomljene porodice. Video sam kako moj narod pada, gradovi su uništeni, svi pobijeni. Moj najbolji prijatelj je uništio moj dom. Moj ujak, Hrvat i brat moje majke, hteo je da ubije mog oca Srbina rečima "Zaklaću te kao svinju".
- Našao ga je Arkan, trebalo je da ga ubiju, ali onda su mu pronašli broj mog telefona u mobilnom i to mu je spasilo život. Od čitulje za Arkana, koga sam poznavao pre rata, o mojoj osudi njegovih zločina i onoga što je predstavljao za Srbe u tom momentu, pričao sam mnogo puta. Moraju da prođu dve generacije pre nego što možemo da procenimo šta se dogodilo. To je bilo razarajuće za sve. Ono što ja kažem, mogu da kažu i Hrvat i Bosanac takođe. Iskusili smo ludilo istorije.
VUKOVAR - I DALJE ME PROGANJAJU OČI DETETA S MITRALJEZOM KOJE JE IMALO OČI MUŠKARCA
- Rođen sam u Vukovaru, koji je za mene bio najlepši grad na svetu. Zatim je postao simbol rata. Vratio sam se dve godine kasnije, posle 25 godina. Poslednji put je bio tokom rata 1991. godine. Sve je bilo sravnjeno sa zemljom. Nisam mogao da se orijentišem. Samo skeleti zgrada, nagomilani za stvaranje rovova. Ptice nisu letele, nije bilo pasa. Grad duhova.
- Sećam se izgleda dva desetogodišnja dečaka koji su uzeli svoje mitraljeze. Imali su muške oči u telima dece. Tužne oči koje su već videle sve osim detinjstva. Jedan od njih mi je prišao i pitao ko sam. Često mislim na to dete, da znam šta mu se desilo. Ako ga rat nije oduzeo, danas je muškarac, možda ima ženu i decu. Nadam se da su te oči koje su odrasle prerano, ponovo odrasle i okrile malo svetla.
SRBIN SAM OD GLAVE DO PETE, PLAKAO SAM U MEĐUGORJU KAO DETE
- Ja imam snažan karakter. Srbin sam od glave do pete, sa svim vrlinama i manama mog ponosnog naroda. Ali znam da priznam greške, da tražim izvninjenje i uvek sam spreman na dijalog. Smatraju me za tvrdog čoveka, to je istina. I bolje je da me ne provociraju. Ali i čovek sa mu..ima može da bude dirnut. Meni se to događa kada mislim na osobe koje sam voleo, a više ih nema ili kada mislim na moje ćerke kada su daleko. Kada sam prvi put otišao u Međugorje, počeo sam da plačem kao dete, nisam uspeo da zaustavim suze. I osetio sam se jačim, i više sam bio taj dan čovek nego ikada u mom životu.
SAVRŠENA UTAKMICA
- To je bio prvi meč posle rata između dve reprezentacije u Zagrebu. Izborili smo plasman na Evropsko prvenstvo. Meč se završio 2:2 a ja sam asistirao za oba pogotka. Novine u Srbiji su mi dale 10.
ATMOSFERA NA MARAKANI NE MOŽE DA SE POREDI SA DRUGIM DERBIJIMA
- Derbi u Beogradu ne može da se poredi ni sa čim. On je mnogo više od utakmice. Atmosfera na Marakani ne može da se objasni. U Milanu se igra derbi visokog plemstva. U Rimu je podsmevanje preko cele godine na temu derbija. U Đenovi su najlepše koreografije. U Torinu je zarazna ta volja Granata da preokrenu hijerarhiju.
KAKO MU JE IZMAKLA KLUPA JUVEA
- Sa Juveom sam se sve bio dogovorio. Bio sam u rezidenciji Anjelijevih, sa Marotom i Nedvedom. Onda je Konte odlučio da ostane da bi dao ostavku dva meseca kasnije. Ja sam ostao u Sampu, a u Torino je otišao Alegri… Sa Interom sam toliko puta bio u kontaktu da više i ne znam koliko sam puta bio blizu klupe Nerazura.
50 GODINA U TRI FOTOGRAFIJE
- Prvi susret sa Arijanom i kako sam se izgubio u njenom osmehu. Dolazak na svet moje dece. Zalet, levica i lopta u rašljama.
PONOVIO BIH SVE U ŽIVOTU, I GREŠKE
- Sve bih opet isto radio. Čak i greške. Jer ne postoje savršeni životi. I oni bi takođe bili dosadni. Ako sam danas ovo što jesam, to je i zahvaljujući greškama. Živeo sam ovih 50 godina kao što sam i želeo - misao je kojom je Mihajlović završio intervju.
VIDEO: Zlatna generacija sa Sinišom Mihajlovićem donela "ušatog" pred Sever na nagovor Deja Savićevića
(Telegraf.rs)