Partizan konačno ima svoj dom, Vuletić likuje: Sad mogu i u penziju!

Ovo je zajednički trijumf, kako pravnog tima i aktuelne Uprave, tako i naših prethodnika. Pre svega mislim na Mariju Todorović, koja je stajala na istim ovim pozicijama, kao i uprave u 21. veku, Đunićevu, Vujoševićevu, koje su utkale svoj doprinos u ovo što smo mi samo uspeli da pravno perfektuiramo, kaže potpredsednik crno-belih

Smenjivale su se uprave kluba, predsednici na njegovom čelu, predstavnici vlasti u državi, sistemi odlučivanja, ali je Gordijev čvor vlasničke strukture nad stadionom Partizana, uvezan još pre četvrt veka, bio nerešiv. Kome pripada zdanje u Humskoj 1? Partizanu ili Vojsci Srbije; da li je akt o prenosu prava korišćenja nad nepokretnostima bio razuman i logičan potez generala Veljka Kadijevića, s obzirom na to da su Jugoslovensko sportsko društvo i fudbalski klub jedini i ulagali u trošno zdanje ili, pak, vojsci, koja se “hvatala” za neko prošlo vreme i namene objekta...

Posle 25 godina borbe klupko se odmotalo i Apelacioni sud je doneo pravosnažnu odluku: stadion u Humskoj 1 je ostao svojina Jugoslovenskog sportskog društva Partizan! Pravni tim crno-belih na čelu sa potpredsednikom Vladimirom Vuletićem, te zamenikom generalnog direktora Miloradom Nikolićem, takođe pravnikom po struci, i uz asistenciju Advokatske kancelarije "Kostić", odneo je veliku pobedu u pravnom procesu koji je, šale se često u Humskoj, trajao "dva veka".

- Jučerašnji dan je istorijski dan za crno-belu porodicu. Presudom Apelacionog suda potvrđena je svojina JSD Partizan nad objektom stadiona u Humskoj 1, svih nepokretnosti veslačkog kluba na Adi Ciganliji, i svih nepokretnosti odbojkaškog i košarkaškog kluba na Kalemegdanu. Sve to sada pripada JSD Partizan. Reč je o vrhunskoj pravnoj pobedi, koja je trajala 25 godina, dakle gotovo četvrt veka. Pravni tim Partizana, na čijem čelu imam zadovoljstvo da budem, uz saradnju sa talentovanim pravnikom i zamenikom generalnog direktora Miloradom Nikolićem i poznatom beogradskom kancelarijom Kostić, zajedno sa članovima Upravnog odbora fudbalskog kluba i Upravnog odbora JSD Partizan, ostvario je trijumf koji su mnoge generacije sanjale. Mi to danas ostavljamo budućim upravama u amanet - kaže Vladimir Vuletić za Telegraf.

KADIJEVIĆEV RAZUMAN ČIN

Sve je počelo još davne 1989. godine kada je tadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu, general Veljko Kadijević, odlučio da spase objekat u Humskoj. Ponudio ga je Gradu Beogradu, koji je odbio takvu ideju, a zatim Partizanu.

- Pravna argumentacija našeg pravnog tima bazirala se na nekoliko ključnih tačaka: Krajem 1989. godine, tadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu general Veljko Kadijević je sa SD Partizan potpisao Ugovor o prenosu prava korišćenja nad nepokretnostima, u društvenoj svojini bez prava naknade. General Kadijević je, prema tadašnjim propisima, imao diskreciono ovlašćenje da učini ovaj prenos svojine i bez bilo kakve pravne procedure. Međutim, kako bi sve bilo pravno perfektuirano, Kadijević je sproveo opsežan upravni postupak i sveobuhvatno postupio prema svim tada relevantnim pravnim propisima. Tek nakon što je pribavio sve dozvole, a nije morao to da učini, on je doneo odgovarajući akt kojim je objekat u Humskoj 1 prešao u trajno korišćenje Partizanu. To je, po svojim karakteristikama, opšti upravni akt, a ovo govorim zato što se takav akt u parničnom postupku može napadati samo u objektivnom roku od godinu dana. Dakle, mogao je biti napadan do kraja 1990. godine. Tužba Vojnog pravobranilaštva, koju je tada potpisao i tadašnji ministar vojni Dragan Šutanovac, intenzivira se kao potpuni pravni nonsens tek 17 godina kasnije. Bilo je pokušaja i 1995. i 1997. da se Partizanu osujeti pravo, ali je tužba iz 2007. godine pokrenula pravni zamajac okončan presudom Višeg suda iz 2013. godine, kojim je tadašnja sudija Višeg suda usvojila tužbeni zahtev ministarstva vojnog.

Obrazloženje odluke nije bilo baš uverljivo....

- U obrazloženju ove presude problematizuje se pravni osnov i svrsishodnost akta generala Kadijevića iz 1989. godine, dakle 17 godina kasnije. Pritom se ističe da je reč o rušljivom pravnom aktu, kojem nedostaje motiv zbog čega bi se vojska, tadašnja JNA, odricala svog objekta u korist nekog drugog.

NAŠA BORBA JE POČELA 2014. GODINE

Jedan od prvih koraka u mandatu aktuelne Uprave bila je i pravna borba za stadion i sve je trajalo punih pet godina.

- Tako je! Naš pravni tim, koji preuzeo ovaj slučaj krajem 2014. godine, odmah je uložio žalbu na presudu Višeg suda, i to Apelacionom sudu u kojoj smo istakli tri pravna argumenta. Prvi: prošli su svi rokovi u kojima se konačan upravni akt može probijati u parničnom postupku. Drugi: da je ocena svrsishodnosti akta Veljka Kadijevića pitanje kojim se ne može baviti parnični sud. Tim pre što je javnosti malo poznato da je vojska te 1989. godine taj ugovor ponudila Gradu Beogradu. Međutim, Grad je ponudu odbio. Tek nakon toga Kadijević se obratio JSD Partizan, kao korisniku koji sve ove godine na godišnjem nivou, u održavanje objekta, ulaže preko milion maraka, sada evra. Treće: primedba da je Partizan Udruženje građana, a kao takav nepodoban da bude nosilac prava prenosa korišćenja u društvenoj svojini – ne stoji! Budući da je 1989. Partizan bio Društvena organizacija, a da Udruženja građana postaje tek krajem devedesetih.

Pre četiri godine je argumentacija Partizana usvojena, ali bio neophodan novi pravni manevar.

- Apelacioni sud je našu pravnu žalbenu argumentaciju usvojio i 2015. godine predmet vratio Višem sudu na ponovno odlučivanje. Viši sud je, međutim, svoju odluku ponovo potvrdio i tada smo se našli u poziciji da se drugi put u drugostepenom žalbenom postupku obratimo Apelacionom sudu, ali sada kao kasacionom sudu. Ovo znači da Apelacioni sud više nije mogao da vrati predmet Višem sudu na novo odlučivanje, nego je morao da deluje kao kasacija, odnosno da on donese konačnu presudu. Ishod ovog “dvovekovnog” spora je konačna i pravosnažna odluka Apelacionog suda kojom su potvrđeni argumenti našeg pravnog tima.

USPEH PRAVNOG TIMA, ALI I SVIH UPRAVA KOJE SU SE BORILE

Vuletić napominje da ovaj uspeh pripada jednako i pravnom timu, aktuelnoj, ali i svim prethodnim upravama Partizana, kako fudbalskog kluba, tako i JSD Partizan.

- Ovo je zajednički trijumf. Koliko pripada pravnm timu, toliko pripada i Upravi kluba, koja je stupajući na dužnost 24. oktobra 2016. kao je od svojih prioriteta proklamovala razrešenje ovog spora. Danas možemo da kažemo da je tu reč i održala i najzad ne smemo zaboraviti aktuelnu i prethodne uprave JSD Partizan, kako iz devedesetih godina, gde pre svega mislim na Mariju Todorović, koja je stajala na istim ovim pozicijama, kao i uprave u 21. veku, Đunićevu, Vujoševićevu, koje su utkale svoj doprinos u ovo što smo mi danas samo uspeli da pravno perfektuiramo.

Na kraju krajeva i državne strukture su dale doprinos da je temelj pravne države u podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

- Nemala zasluga pripada i aktuelnim predstavnicima državnih struktura, koje su imale na raspolaganju još jedan pravni lek - zahtev za revizuju postupka. Vojno pravobranilaštvo je odustalo od ovog zahteva, pa je od 16. januara istekao i poslednji rok u kome se u vanrednom pravnom leku mogao ovaj spor dodatno produžiti. Čini mi se da smo svi shvatili da je temelj pravne države u definisanoj podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, da su jedna od druge nezavisne i samosvojne i da sila prava uvek na kraju nadjača pravo sile. Partizanu se to drugi put dešava u januaru, budući da je naš pravni tim 6. januara prošle godine dobio i veliku bitnu protiv Disciplinske komisije UEFA. Rečju, nakon svega ovoga, sutra mogu da odem u penziju – uz osmeh zadovoljstva konstatuje Vladimir Vuletić.

VIDEO: Ovi stadioni gradskih rivala skoro da se dodiruju

(Z. Ivković)