Telegraf analiza Partizanove godine za zaborav: Đukićeve reči o "upravi iz senke" i danas plaše navijače!

Godina je počela eliminacijom od Viktorije Plzenj, zatim nesupehom u letnjim kvalifikacijama, kasnilo se sa smenom trenera, timskom reorganizacijom, a slabo se igralo i “van terena” gde se u srpskom sportu decenijama kroji sudbina

Prošle godine u ovo vreme Partizan je “tresla” euforija evropskih uspeha, ovenčana plasmanom u drugu fazu Lige Evrope, koji je dočekan posle 14 godina; navijači – složni svi kao jedan – još uvek su bili opijeni duplom krunom u foto-finišu, trijumfalnim korteom kroz centar Beograda, ali i činjenicom da bi eliminacija, mislilo se tada, “slabašne” Viktorije Plzenj mogla da ispiše novu, blistavu stranicu istorije. Ispostaviće se docnije da je upravo od neuspeha protiv “nedoraslih” Čeha počeo košmar iz koga klub iz Humske ni gotovo godinu kasnije ne uspeva da se u potpunosti probudi i trgne.

Preporučujemo

Neko će verovatno reći da je sunovrat počeo i nekoliko meseci ranije, kada je Partizan propustio možda i istorijsku priliku da sa dva domaća trofeja u rukama, oformljenim timom i stabilnim finansijama, mudrijim potezima maksimalno oteža svoj tas na vagi i započne dominaciju nalik onoj od pre desetak godina. Stoji, ali ko je tada, u takvom evropskom zanosu, realno gledano, uopšte mogao i da pomisli da će eliminacija iz Lige Evrope otvoriti “crnu rupu” i doneti iskrivljenu sliku paralelnog univerzuma, koji je navijačima crno-belih stran već skoro tri decenije.

ZAKASNELA SMENA TRENERA

Šta bi bilo – kad bi bilo... Prva “žrtva” prvog neuspeha u 2018. godini, svidelo se to nekome ili ne, morao je da bude trener Miroslav Đukić. Braneći tezu da se “ne menja trener koji je doneo evropsko proleće” (koja donekle i ima utemeljenje), u Humskoj nisu prepoznali momenat rastanka sa šefom struke, iako su kola već krenula nizbrdo.

Umesto toga počela je višemesečna “sapunica”, u kojoj je glavnu rolu imao upravo Đukić, dok su iza kulisa čelnici vodili borbu u vezi sa statusom. Predsednik kluba Milorad Vučelić je smatrao da trener više ne može da pruži timu, niti ima povratnu informaciju, dok su mlađi čelnici isprva branili stav da Đukić ostane, da bi kasnije upali u zamku nedostatka rešenja, kada je postalo jasno da je vrag odneo šalu.

Potrajalo je. Đukić je u tri meseca pet puta bio na izlaznim vratima i svih pet puta je uspeo da “preživi”, pa su u medijim počeli da ga kvalifikuju kao “mačku sa devet života”.

Da “sapunica” dobije i svoj (ne)očekivani zaplet, potrudio se i sam Đukić, kada mu je valjda “dogorelo”, koristeći jednu od konferencija za medije da skine sa sebe kaput uvek odmerenog gospodina “španske škole” i izvređa novinare, okrivljujući ih da mu rade o glavi. Sve vreme je, između redova, “gađao” ka predsedniku Vučeliću, svestan činjenice da mediji zapravo samo prenose ono što neko drugi u Partizanu misli i namerava.

Dočekao je i Đukić zatim svojih pet minuta. Osvajanje Kupa Srbije u Surdulici, koje se može okarakterisati kao jedina svetla tačka u minuloj kalendarskoj godini, veče pre utakmice imalo je za predigru još jedan pokušaj smene trenera (deo čelnika pričao sa Ilijom Stolicom i još nekolicinom kandidata), dao je krila Đukiću.

Prvo je u TV kameru poručio da “ostvario uspeh i nema nameru da ide”, a koji dan kasnije obelodanio javno da Partizanom vlada “stručni savet”, na čelu sa predsednikom, njegovim sinom, zatim izvesnim Banetom Zlatiborcem, Škobaćem i Ketom, koji, kako je rekao, odlučuju o igri tima i njegovoj sudbini.

Đukić je tada podigao veliku prašinu, raspolutio Upravu na dva dela: mlađe, koji ga podržavaju, i starije, koji bi da ga “izbrišu gumicom”. Zbog javnog istupa, ali i otvorenog, pismenog izvinjenja Vučeliću je tada “preživeo”, no, svakome ko poznaje prilike u Humskoj je bilo jasno da će trener završiti svoju misiju “na prvoj krivini”.

GUBITAK MOĆI I POKUŠAJ NOVOG POČETKA

Sezona je završena sa 23 boda razlike u korist večitog rivala, odnosno 17 posle podele (na polusezoni je bilo minus devet), a gorak ukus neuspeha nije moglo da spere ni sećanje na dobre igre u Ligi Evrope, niti osvajanje Kupa Srbije kao utešne nagrade. I, to možda nije tako strašno, jer se rezultatski loše sezone događaju. Pogubno po Partizan je to što je počeo da gubi moć u srpskom fudbalu, autoritet kod sudija, koje su neretko direktno krojile kapu crno-belih i igrale po notama drugih. Bez odgovornosti prema imenu i veličini kluba, svesni da će on onih koji ih delegiraju biti sankcionisani samo kratkoročno, počeli su gotovo da se utrkuju ko će više štete da nanese.

Umesto da im to posluži kao opomena i putokaz šta se priprema u sezoni koja traje, u Humskoj su odreagovali tromo, sporo i neplanski. Zakazalo je na svim nivoima, što se Partizanu u prošlosti nije dešavalo.

DISBALANS I SLAB KVALITET TIMA

Rekosmo već da se debelo kasnilo sa promenom trenera i da urađena u nevreme, a pokušaj rekonstrukcije tima ne da nije odrađen kako treba, nego je dodatno otežao kamen davljeniku. Primera radi: crno-beli su novog šefa struke Zorana Mirkovića ostavili sa jednim klasičnim desnim bekom (Vulićević; Cucin je bio povređen, Enake je više krilo), pa celu jesen poziciju pokriva štoper Nemanja R. Miletić.

Na poziciji levog beka Partizan ima tri fudbalera i samo je najmlađi – Zlatan Šehović, u planovima za budućnost. Na mestu zadnjeg veznog u konkurenciji je pet igrača (Zdjelar, Šćekić, Smiljanić, Kosović, neretko i Đerlek). Sa druge strane, ekipa je posle odlaska Lenadrea Tavambe, Ognjena Ožegovića i Đorđa Jovanovića ostala na – dva napadača, od kojih je samo jedan klasičan golgeter. Za standarde Partizana to je naprosto nedopustivo. Posledice? Eliminacija iz Lige Evrope, oscilacije u Superligi i veliki zaostatak u odnosu na večitog rivala.

Zimski prelazni rok, prvi u kome će učestvovati i Zoran Mirković, za cilj bi trebalo da ima saniranje očiglednih problema u disbalansu i kvalitetu, kao i pripremu tima za letnje evropske kvalifikacije i narednu takmičarsku sezonu. Jer u tekućoj, sem utešne nagrade – Kupa Srbije – klub iz Humske, sa treće pozicije na tabeli i sa minus 15 bodova na polusezoni, teško da može čemu da se nada.

LOŠA POLITIČKA TRANZICIJA

Gde je zapelo? Nema tu više mesta teorijama zavere, dovoljno je samo poslušati rečenicu ogorčenog Zorana Bate Mirkovića, posle “igmanskog” remija sa Mačvom:

- Ja se teško snalazim u ovim vremenima i pritom ne mislim na vremenske prilike... Ko razume – shvatiće...

Kada svemu navedenom dodate i potpuno rasulo među navijačima Partizana, raslojenim na tri strane stadiona, podeljenim u tri frakcije, međusobno posvađanim i zaraćenim – shvatite da je klub iz Humske možda i u najdelikatnijem periodu u istoriji. Koliko će da traje? Odgovor verovatno može da se potraži i među zidinama zdanja u Humskoj, ali i na nekim višim instancama...

VIDEO: Pantić: Nema predaje, u fudbalu je sve dostižno

(Z. Ivković)