Ekskluzivno! Deko otkrio zašto je došao u Partizan: Planiramo saradnju, sad radim sa igračima! (VIDEO)

Vratio sam se u Beograd posle 14 godina, želeo sam da vidim kako se ovde sada radi i nadam se zajedničkoj saradnji. Sećam se mečeva iz Kupa UEFA i Lige šampiona, Portu tada nije bilo lako, jer su ovaj klub i Srbija generalno uvek imali veliki fudbalski potencijal

Pre nekoliko dana Ronaldinjo, sada Deko, a bilo bi lepo da u Beograd, u skoroj budućnosti navrate i Ćavi, Inijesta, Mesi i još poneki as iz Barselonine generacije koja je pre 15-tak godina vladala evropskim i svetskim fudbalom, menjajući njegovu istoriju čudesnom “tika-takom”.

Anderson Luis de Souza, poznatiji kao Deko možda nije toliko u “memoriji” generacija rođenih početkom tekućeg veka, koje još uvek sučeljavaju mišljenja na dobro poznato pitanje: Mesi ili Cristijano Ronaldo?

Preporučujemo

Ali, onima za nijansu starijima sam pomen portugalskog genija vraća misli na zlatno doba evropskog fudbala, u kome su Barsa i “galaktikosi” iz Real Madrida vodili epske duele i kada je svaki od velikana u Španiji, Italiji, Engleskoj, Nemačkoj u timu imao majstore svetskog kalibra.

E, u tom i takvom vremenu je Deko bio jedan od najcenjenijih i najvećih fudbalera, rame uz rame sa pomenutim Ronaldinjom, Samjuelom Etoom, Ćavijem, Inijestom, Zidanom, onim brazilskim “Zubom” Ronaldom...

Tome u prilog i njegova zavidna biografija, koja svedoči da je gde god igrao, a bili su to samo veliki klubovi (Benfika, Porto, Barselona, Čelsi, Fluminense), sve “pretvarao u zlato”, osvojivši u svakom navedenom klubu i zemlji trofeje šampiona, nacionačne Kupove, Ligu šampiona (dva puta), Ligu Evrope...

Dva puta se “odmerio” i sa Partizanom i to kao igrač Porta. Prvi put 2000. u Kupu UEFA, drugi put 2003. u grupnoj fazi Lige šampiona.

• Da li se sećate tih mečeva?

- Da, da, dva puta sam igrao na ovom stadionu. Sećam se tih utakmica vrlo dobro, prvi put je bilo nerešeno, a drugi put je Porto slavio. Ovo mi je, dakle, treće gostovanje u Beogradu i u Partizanu, ali ovoga puta je povod drugačiji – kaže Deko na početku razgovora za Telegraf.

• Šta vas ovoga puta dovodi u Beograd i u Partizan?

- Imam neke prijatelje u Beogradu, i prvi razlog je da posetim njih. Sada radim sa fudbalerima, agent sam mnogim igračima, a Partizan od velikih klubova, koji ima mnogo talenata, ima mnogo fantastičnih igrača. Srbija je inače i fudbalska zemlja i zato sam i ovde. Došao sam u posetu...

• Posmatrali ste i omladinsku selekciju Partizana u duelu sa Voždovcem?

- Da, i gledao sam dobru utakmicu. Dosuše, nikad do sad nisam video stadion na tržnom centaru, to mi je bio prvi put (smeh). Ali, kao što rekoh, tri dana sam već u Beogradu i želeo sam da pogledam i taj meč mladih igrača.Uživao sam zaista.

• Sećate li se utakmice protiv Partizana u Ligi šampiona?

- Sećam se da je Partizan imao fantastičan tim i da je naša grupa bila izuzetno teška, bili su tu Real Madrid, Olimpik iz Marslja i Partizan. Kad se sve to uzme u obzir, Paartizan je bio veoma dobar i bilo je dosta teško igrati u Beogradu. Sećam se da smo dobili tu utakmicu, ali uz malo sreće, jer je Partizan imao nekoliko veoma dobrih igrača. Bio je to generalno veoma dobar tim, ne samo igrači pojedinačno.

• Jedan od njih je sada sportski direktor Ivica Iliev?

- Da, da jedan od njih je bio sportski direktor Iliev, a mislim da jedan od njih i dalje igra i da je kapiten – kaže Deko, misleći na Sašu Ilića. - Sada je to, kao što sam rekao, veliki klub, jedan od najboljih ovde. Zato drugi veliki klubovi znaju da kada kupe igrača iz Partizana on donosi kvalitet.

• Šta mislite o srpskom fudbalu sada i nacionalnom timu?

- Ispratio sam neke utakmice, posebno one na Svetskom prvenstvu i jasno je da još uvek imate kvalitetne igrače. Naravno, u nacionalnom timu je teško, to znam jer je isto u Portugaliji, teško je osvojiti nešto važno. Ali uvek imate dobar tim, uvek imate dobre igrače. U fudbalu je teško osvojiti neko od najvećih takmičenja kao što su, na primer, Svetsko i Evropsko prvenstvo, ali je važno biti učesnik na tim smotrama i igrati velike mečeve.

• Da li planirate neki vid saradnje sa Partizanom, vaša agencija tačnije?

- U ovom trenutku, kao što sam rekao, došao sam u posetu, i predsednik i direktor kluba, kao celo rukovodstvo su me ljubazno primili, ovo je prva poseta, nadam se ne i poslednja. Nadam se da ćemo raditi nešto zajedno, ovoga puta sam tu da bih video kako se ovde radi. Prošlo je mnogo vremena, 14 godina otkad sam bio na stadionu Partizana, a to je baš mnogo.

• Poslednju sezonu ste odigrali u brazilskom Fluminenseu 2013. godine. Čime se još bavite osim poslom agenta?

- Stvorio sma kompaniju u kojoj su igrači i njihovi agenti. Tu su igrači is Brazila, Portugalije, ima mladih igrača, ima velikih koji igraju po Evropi. Vratio sam se u Portugaliju s porodicom pre dve i po godine, a imam i kuću u Brazilu i puno putujem, pokušavajući da budem u fudbalu na drugačiji način.

NE ZANIMA ME TRENERSKI POSAO

Jeste li pomišljali da, kao mnogi bivši igrači, postanete trener?

- Ne, ne želim da budem trener. Otkad sam prestao da igram, bilo mi je jasno da volim da radim sa igračima i da budem povezan sa klubovima, to su drugi aspekti fudbala. Svi znaju čime žele da se bave i poštujem to, ali ne želim da budem trener. Meni je, u ovom trenutku, sve savršeno jasno.

• Vaš prijatelj is Barselone - Ronaldinjo, takođe je bio u poseti. Da li ste u kontaktu?

- Da, video sam. Da, mi smo prijatelji, on je jedan od prijatelja koje sam stekao preko fudbala. Video sam da je bio ovde, i on dosta putuje. Bili smo zajedno u Dubaiju, pre četiri meseca. Inače se često čujemo i često razgovaramo.

PORTO JE MOJE ZLATNO VREME

Kada u karijeri osvojite preko 20 trofeja i sve što može da se osvoji, onda je sigurno teško izdvojiti najbolje trenutke?

- Igrao sam skoro 20 godina, nije lako odabrati najbilji trenutak. Možda Porto, to su bile tri-četiri drugačije godine, kao i u Barseloni. Uživao sam i kada sam se vratio u Brazil. Moja prva godina u Čelsiju je bila odlična, i onda sam ostao tu dve godine, ali sam morao da se vratim u Brazil, jer sam imao mnogo ličnih problema. Sve u svemu, teško mi je da odaberem. Tu je i vreme koje sam proveo u nacionalnom timu... Nije lako odabrati.

• A koji je bio najgori trenutak?

- Najgori trenutak? Finale Evropskog prvenstva u Portugaliji 2004. godine, koje smo izgubili od Grčke i finale Svetskog prvenstva za klubove u Japanu 2006. godine, kada sam sa Barselonom izgubio od brazilskog Internasionala. Bilo je tu još loših trenutaka. Sećam se svoje druge godine u Portu, imao sam dosta povreda mišića. To je za mene bio veoma težak period. Sećam se da sam vraćao na teren i iznova povređivao. Fudbal je takav, ima divnih momenata, ali stalno se ide gore-dole, mnogo puta.

SVI PITAJU MESI ILI RONALDO, ALI RONALDINJO JE MAĐIONIČAR

Danas se svi spore ko je bolji igrač Leo Mesi ili Kristijano Ronaldo a po vama ko je najbolji?

Ronaldinjio Gaučo on je fudbalski mađioničar. Ima li razlike? Mislim da je Mesi oduvek bio težak protivnik za igrače, on to radi poslednjih deset godina. Teško je biti u vrhu toliko dugo. Po mom mišljenju, on i Kristijano su toliko različiti.

• Vidite li nekog novog Mesija ili Ronalda u evropskom fudbalu, koji će ih naslediti kada se povuku?

- Teško je to, ne zato što nema kvalitetnih igrača, već stoga što je teško igrati na tom nivou deset godina, kao što su oni, deset-dvanaest godina. Ali, moje lično mišljenje je da je Ronaldinjo Gaučo je bio nešto sasvim drugačije u svetu fudbala, igrao je kraće, ali je bio drugačiji. On je bio igrač-mađioniočar, ne toliko odlučan da traje kao Kristijano ili Mesi, ali me je impresirao. Roni je moj favorit – uz osmeh završava Deko, koji je posle meča u Humskoj i večerao sa čelnicima Partizana u jednom od beogradskih restorana.

VIDEO: Deko na utakmici Partizana

(Z. Ivković)