Poledica surovo iskren: Nisam neprijatelj srpskog fudbala, ali imidž nam nije dobar! FSS nema ni moralna, ni zakonska prava da profitira od transfera igrača

Gotovo da ne postoji afera u fudbalu u kojoj se ne pominju naši ljudi

Sezona u Superligi zašla je u novembar, a već imamo čitav niz pokazatelja da je ova, kao i sve do sada, farsa.

Najtačnije je reći da je liga kao takmičenje elitnih klubova, šuplja sa svih strana. Sve je, kroz plasiranje trenutog uspeha jednog kluba i reprezentacije, mazanje očiju javnosti da je u Srbiji fudbal profesionalno organizovana, stručno vođena sportska grana koja počiva na zdravim osnovama.

Preporučujemo

Čista zabluda.

Materijala, samo u ovih nekoliko meseci, je na pretek za obiman "dosije". Navešćemo samo neke: predsednik Napretka Marko Mišković se još u avgustu povukao sa funkcije revoltiran suđenjem na štetu svog kluba (protiv Radničkog), dogodilo se već neverovatnih 11 smena trenera, tri kluba ne igraju utakmice kao domaćini na svom stadionu (Proleter, Spartak, Dinamo Vranje), dešava se skandalozno ponašanje aktera (najsvežiji primer trener Dinama Dragan Antić), sumnje u regularnost lige su, čini se, nikad izraženije, nepoverenje igrača i navijača u sudije je dostiglo istorijski maksimum, stadioni su sablasno prazni...

Pokazuje se, dakle, uprkos nekim kontra tvrdnjama, da je iz godine u godinu stanje na našim stadionima sve alarmantnije, a trebalo bi da smo se za ove dve decenije makar malo približili evropskim standardima, da podižemo lestvicu - a to se ne dešava ni u tragovima.

Zašto je sve tako sivo i zbog čega smo tako dugo uglibili u mestu, odgovore smo potražili od čoveka čija se reč u domaćim fudbalskim forumima ne čuje i ne vrednuje onoliko koliko bi trebalo, predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera Mirka Poledice.

- Ogledalo rada fudbalske organizacije je fudbal na nacionalnom nivou, od najvišeg do najnižeg stepena takmičenja. Nažalost, iz godine u godinu stanje je sve lošije, a navedeno stanje možemo posmatrati iz više uglova - kaže, na početku razgoora za Telegraf Poledica, pa nabraja:

- Prvi je činjenica da ne postoje standardi koji definišu šta je potrebno da bi neko bio fudbalski radnik, za mene je ovo ključno pitanje. Drugi problem je nesporna činjenica da za domaća takmičenja ne postoji nikakvo interesovanje gledalaca, gledaoci nemaju poverenja u fudbal na nacionalnom nivou i kao posledicu navedenog imamo par desetina gledalaca na većini stadiona. Treće i ništa manje bitno, većina gledalaca ima sumnje u regularnosti samih takmičenja na nacionalnom nivou.

Posebna priča je mnogima sumnjiv meč Proletera i Radnickog. Etička komisija FSS, navodno, ispituje utakmicu, verujete li u čvrstu ruku krovne organizacije ako se utvrdi da je bilo neregularnosti?

- Etička komisija ispituje utakmicu kluba čiji je predsednik visoki funkcioner SPS-a. Jedan od trojice članova Etičke komisije za odlučivanje je takođe visoki funkioner SPS-a. Nadam se da ste me razumeli i da sam bio jasan, bez potrebe da širimo priči o ovom pitanju.

Da slika o fudbalu u Srbiji dobije još jaču nijansu sive, tu su i najave nove smene selektora (Krstajić/Piksi). Ukoliko do toga dođe, biće to novi apsurd nad apsurdima - sklanja se selektor posle novog uspeha (Muslin odveo Srbiju na Mundijal - smenjen, Krsajić u viši rang Lige Nacije - možda bude smenjen).Vaš komentar i na reprezentativni trenutak.

- Nakon smene Slavoljuba Muslina ništa me više ne može iznenaditi, pa ni eventualna smena Krstajića. Prateći dnevnu štampu jasno je da problemi unutar reprezentacije postoje, ali mi smeta što se ti problemi ne rešavaju unutar "kuće". Nije ovo problem samo u Srbiji, to se dešava i drugim zemljama. Hrvatska je to imala na SP, ali sve dok  jedan igrač nije vraćen kući, javnost nije ništa znala o problemima unutar tima. Reprezentacija je svetinja i mora se nači način da se prevaziđu sva sporna pitanja jer nam je važan svaki igrač.

Svedoci smo da smo i u Evropi dospeli na loš glas zbog malverzacija, Belgija bruji o hapšenju srpskog menadžera Veljkovića i njegovih saradnika? Koliko i takvi događaji bacaju senku i na čitav naš fudbal?

- Imidž srpskog fudbala nije dobar i to nije nikakva novost. Možda ću biti surov, ali ja lično mislim da je to opravdano. Gotovo da ne postoji afera u fudbalu u kojoj se ne pominju naši ljudi. Takođe, i na nacionalnom nivou imamo puno negativnih pojava koje veoma lako dospevaju na stranice međunarodnih portala i medija jer je protok informacija razvojem modernih tehnologija postao jako brz.

FSS je na kraju prethodne sezone raspustio tročlanu sudijsku komisiju zbog "slučaja Srđan Obradović". Stigla je nova na čelu sa Zoranom Petrovićem. Ipak, čini se da se ništa nije promenilo nabolje, i dalje imamo spornih momenata za rubriku "verovali ili ne", pridike klubova, trenera, prave se kardinalne greške (primer nepostojeceg ofsajda za Bačku Topolu protiv Zvezde).

- Suđenje je veliki problem ne zbog grešaka koje su sastavni deo svakog posla, već zbog sumnji da te greške nisu plod slučajnosti, već namera. Ja sam verovao da će Miroslav Radoman da uredi stanje kada je postao predsednik sudijske komisije jer ga poznajem lično i znam ga kao izuzetno principijalnog čoveka. Nakon njegovog brzog odlaska, sve mi je bilo jasno iako nisam imao prilike da razgovaram sa njim opširnije na tu temu. Iz ugla bivšeg profesionalca sa velikim iskustvom, mišljenja sam da veliki broj grešaka nisu plod slučajnosti.

Nova etapa na liniji fronta Zvezda - FSS je otvorena inicijativom crveno-belih da se ukine ili umanji, kako kažu "harač FSS" od transfera igrača. Kakav je vaš stav povodom toga, ko je u pravu?

- Moj stav je potpuno jasan, a to je da je FK Crvena zvezda u pravu. FSS ostvaruje ogromne prihode i nema niti moralna, niti zakonska prava da naplaćuje klubovima nikakve procente za međunarodne transfere. FSS treba da pomaže klubovima na način da ih rastereti troškova, a ne da im naplaćuje kao u ovom slučaju.

Kao predsednik Sindikata fudbalera, često ste u kontaktu sa kolegama iz Evrope. Gde je Srbija po pitanju prava fudbalera u odnosu na Evropu?

- Kada je u pitanju zapadna Evropa, daleko smo, rekao bih i predaleko. Kada je u pitanju region, tu je jedino logično reći da se ne zna ko je od koga gori. Meni lično smeta što je FSS dozvolio da od 1. juna 2018. u našem fudbalu, srpska deca imaju znatno manja prava od stranaca. Obraćao sam se zvanično po ovom pitanju predsedniku FSS, ali odgovor nisam dobio. Naša deca, srpske nacionalnosti, nikada od kada se igra fudbal u Srbiji nisu bili u tako podređenom položaju u odnosu na strance, a trebalo bi da svi imaju ista prava, bez obzira na nacionalnost. Najbolji primer za navedeno je to da deca srpske nacionalnosti plaćaju FSS preskupe arbitražne takse (najskuplje u Evropi) a strancima je sve besplatno.

Kakva je saradnja vašeg Sindikata i FSS?

- Naša saradnja sa FSS je korektna, saradnja i komunikacija postoje i to uvek treba podizati na još veći nivo. U praksi se pokazalo da sindikat fudbalera može puno da pomogne FSS u prepoznavanju problema jer mi smo u svakodnevnoj komunikaciji sa igračima. Fudbal u kome su igrači nezadovoljni ne može da napreduje. Fudbaleri i treneri su direktni proizvođači rezultata i ako im FSS ne daje podršku i zaštitu, napredak je nemoguć. Mislim da po ovom pitanju FSS mora da uradi mnogo više od trenutnog stanja.

Poznati ste kao najglasniji kritičar negativnih pojava u domaćem fudbalu, ukazujete na probleme o kojima malo ko želi (i sme) da priča, a krucijalni su da se reše. Imate li osećaj da ste usamljeni u toj borbi?

- Meni je žao što me većina fudbalskih radnika doživljava kao neprijatelja jer ja to nisam, niti želim da budem. U fudbalu sam preko 30 godina, poznajem svetske standarde, učio sam od najboljih svetskih stručnjaka, cene me van granica Srbije. Nažalost, teško mi je da nađem adekvatne sagovornike unutar fudbala u Srbiji jer većinu fudbalskih radnika čine ljudi koji ne poznaju fudbal kao industriju koja je veoma komplikovana i zahtevna i u kojoj nema opstanka ako ste površni. Naravno, ima i kvalitetnih ljudi, ali jako, jako malo.

Da ne bude da je sve otišlo nizbrdo, pomenimo Zvezdu kao svetli primer. Crveno-beli kreiraju prava mala čuda u Ligi sampiona, i to sa većinom srpskim igraćima. Da li vas, možda, iznenađuje to što se najveći uspesi Zvezde od Barija dešavaju kada je sve ostalo u domaćem fudbalu srozano do razmera apsolutnog amaterizma.

- Crvena zvezda je uradila dve prave stvari, posvetila se sama sebi i vratili su poverenje struci za koju lično smatram da je najvažniji deo fudbala. Crvena zvezda je uspela da napravi kontinuitet u radu sa Vladanom Milojevićem i njega i igrače smatram najzaslužnijim za sjajne rezultate kluba. Naravno, klub im je omogućio odlične uslove za rad i to u Evropi nazivaju svetim trojstvom koje je neophodno za uspeh: struka - igrači - rukovodstvo.

VIDEO Ovakav ofsajd još nije viđen u srpskom fudbalu

(M. B.)